Српска музичка сцена: зборник радова са научног скупа одржаног од 15. до 18. децембра 1993. године поводом 125. годишњице Народног позоришта

Abstract

Први пут у Београдудецембра 1993. године одржан је симпозијум посвећен искључиво музичко-сценском стварању у Србији. Први пут је било и да такав скуп - са називом Српска музичка сцена - организује Музиколошки институт Српске академије наука и уметности. Такође је први пут Музиколошки институт као организатор наступио ван оквира Одељења ликовне и музичке уметности САНУ, коме иначе припада. Повод да се овакав скуп реализује био је 125-годишњи јубилеј Народног позоришта. Иницијатива је потекла од млађих сарадница Института, на првом месту од Ане Матовић, затим Мелите Милин и Катарине Томашевић, које су, све три, у оквиру Организационог одбора, заједно са његовим председником Димитријем Стефановићем, директором Института, учиниле да се програм скупа достојно уобличи и спроведе у дело и да се штампање овог зборника приведе успешном крају. На скупу Српска музичка сцена, учествовали су само домаћи музиколози, углавном Београђани, пошто организатори нису имали могућности да позову госте из иностранства. С друге стране, тема скупа је исувише специфична да би страни учесници могли да дају неки дубљи допринос материји везаној за српске и бивше југословенске прилике. Поред сарадника из Музиколошког института, на скупу су учествовали сарадници са Факултета музичке уметности, Факултета драмске уметности у Београду, са Академије уметности из Новог Сада, из Позоришног музеја Србије, колеге из Радио Београда, аутори изван ових установа и, то треба нагласити, сасвим млади музиколози, који су тек завршили студије. Од пријављена 43 рада, прочитана су на скупу 42 прилога, пошто један учесник није могао наступити због болести. Два учесника су објавила своје радове на другом месту, један је говорник одустао; према томе располажемо у Зборнику са 39 радова, уз уводно слово директора Музиколошког института и председника Организационог одбора. Реферисано је о опери и балету, историји позоришта, музичко-сценским проблемима, режији, кореографији, сценографији и костимографији, композиторским делима, извођачким проблемима, стилистици, појединим личностима, критици, педагогији и архивистици. Без обзира на разноврсност предложених тема, остаје сигурно још доста да се истражи из наше музичко-сценске прошлости и садашњости, али је битно то да се у оваквим мултидисциплинарним областима, какве су музикологија и театрологија, оствари међу стручњацима разних компетенција толерантан дијалог и сарадња (насупрот затворености и нетрпељивости). Учимо стално једни од других и такву прилику не треба никад пропустити. Нека овај скуп и овај зборник буду први у низу тако осмишљених пројеката сарадње. Српска музичка сцена очекује нова истраживања, нове погледе, ново осветљавање. За реализацију овог подухвата захваљујемо се Министарству за науку и технологију, Министарству културе, Оксфорд-центру (за превођење резимеа и финансијску подршку), професору Жарку Мијајловићу и његовим сарадницима (за техничко слагање тескта), професору Стеви Шегану и предузећу "Веста" (за финансирање компјутерског уноса нотних примера у реализацији Александра Б.Д. Балашковића), господину Предрагу Ивановићу и предузећу за аудио и видео комуникације "ИТВ", као и фонду "Сорос" за Југославију. Главни и одговорни уредник Надежда Мосусова