Велико слово у религијским текстовима (узус и однос према књижевнојезичкој правописној норми)

Abstract

Полазећи од чињенице да се у језику религије уочава својеврсна посебност у погледу стила српског књижевног језика, као и то да пракса писања речи и израза великим почетним словом показује далеко већу заступљеност у религијским него у осталим текстовима, у раду су на основу прикупљеног материјала из више различитих извора обрађивана следећа питања: 1) колико је употреба великог слова у тим текстовима сагласна правилима правописа српског књижевног језика, 2) да ли су објашњења дата у Правопису српскога језика Матице српске применљива на примере из поменуте сфере, као и 3) које су то евентуалне недостатности које би се, по нашем мишљењу, могле отклонити, када је реч о текстовима религијског карактера. Материјал за овај рад узет је из двадесетак текстова са тематиком из српског православног богословља и упоређен са објашњењима и примерима датим у Правопису.