Les débuts de l'enseignement de la langue grecque chez les Serbes

Abstract

Dans les années trente du XIXe siècle, la fondation du premier gymnase constitue l'événement le plus important de la vie culturelle de la Principauté de Serbie et de sa capitale, Kragujevac. Le premier helléniste et néo-helléniste serbe, Vukašin Radišić (1810-1843), y a acquis sa renommée de professeur. Au gymnase de Kragujevac, il est venu de Zemun, a l'invitation du knez Miloš, pour y enseigner le grec et d'autres matières dans la 'classe de poésie' (1836). Pour sa matire principale, le grec, Radišić a rédigé un Manuel de lecture grecque (Belgrade, 1837). Ce manuel, divisé en neuf chapitres, offre un choix de textes et de phrases de quelque sept sages et penseurs grecs de l'antiquité et des temps modernes.

Osnivanje prve gimnazije predstavlja izuzetno značajan događaj u kulturi Kneževine Srbije i njene prestonice Kragujevca 30-ih godina XIX veka. Prvi srpski helenist i neohelenist Vukašin Radišić (1810-1843) došao je u tek osnovanu kragujevačku gimnaziju, na poziv kneza Miloša, da predaje grčki jezik i druge predmete u 'klasi poetike' (1836). Za svoj glavni predmet grčki jezik, Radišić je uradio prvi udžbenik ove vrste kod Srba - Grčka čitanka (Beograd, 1837). Ovaj priručnik, podeljen na devet poglavlja, pruža izbor tekstova i poučnih misli sedmorice mudraca i drugih antičkih i modernih grčkih mislilaca. Pored nastavnog i pedagoškog rada, Radišić se uspešno ogledao i u prevodilaštvu i književnosti. Prevodio je uglavnom starogrčke i novogrčke autore. Ove svoje prevode objavljivao je u srpskim književnim glasilima svoga vremena - Uranija, Golubica, Glasnik Društva srpske slovesnosti. U delovima je najpre objavljivao i Sokratove dijaloge iz Ksenofontovog dela Sokratova sećanja, objavljene posthumno pod naslovom Ksenofontove znamenitosti (Beograd, 1853). Preveo je i u navedenim almanasima objavio gotovo sve Anakreontove ode i delo vizantijske profane poezije Boj miševa s mačkom Teodora Prodroma iz XII veka. Od značaja su i prevodi dveju kratkih pesama grčkog fanariotskog pesnika Atanasija Hristopulosa kao i pet filozofskih dijatriba grčkog prosvetitelja Adamantiosa Koraisa, koji se školovao zajedno s našim Dositejem Obradovićem u školi Jeroteja Dendrina u Smirni, 60-ih godina XVIII veka.