Star Persona and National Identity in the Age of the Empire: The Role of Maja Strozzi-Pečić in Petar Konjović’s Opus

Abstract

This study explores the collaboration between the soprano Maja Strozzi-Pečić and the composer Petar Konjović. It sheds light on the relations between the star and the musical work, as well as the notions of gender and genre, reinstating the performer to the centre of the historical stage within the epoch and the genre of music not usually associated with stardom. It examines the star as both the product and the producer, and as an embodiment of a national identity, highlighting the star’s agency in the creation of her own persona and the co-authoring of the works that she performed.

Упркос скорашњим разматрањима проблема тела и гласа, посебно на подручју популарне музике, проучавање музичких идентитета на Балкану углавном је усмерено на композиторе и њихова дела. Ово је нарочито видљиво када се проучава улога музике у формирању национализама малих држава на Балкану у доба великих империја, при чему је проучавање доприноса извођача у потпуности занемарено. Разматрање животног пута хрватског сопрана Маје Строци-Печић (1882– 1962) указује како су, чак и у домену уметничке песме, статус звезде и извођач могли да утичу на обликовање репертоара, при чему је национализам стављен у службу промовисања и сâме звезде и музичких дела. Као прослављена хрватска оперска звезда, Строци-Печић је доследно промовисала новонастајући „национални” репертоар, изводећи премијерно велики број како уметничких песама тако и обрада народних песама из пера хрватских, српских и словеначких композитора тога доба. Захваљујући бројним турнејама на којима је изводила овакав репертоар, она је пројектовала идеју југословенства, доминантну међу јужнословенским интелектуалцима почетком ХХ века. Српски композитор Петар Коњовић (1883–1970) упознао је Мају Строци-Печић на концерту који је организовала Српскохрватска академска омладинска организација у Будимпешти 1914. године, да би затим готово све своје соло песме посветио њој. Коњовић и Строци-Печић започели су сарадњу у Загребу 1916. године; као плод једне пробе на којој се импровизовало настала је песма Сабах, једна од Коњовићевих вокално најзахтевнијих песама. Следеће године Строци-Печић је премијерно извела Коњовићеве песме у Загребу, а затим их је редовно изводила све до свог последњег концерта одржаног 1951. године. Премда данашњи музиколози признају Коњовићеву улогу у креирању српског музичког идентитета унутар сложеног југословенског идентитета у првим деценијама ХХ века, допринос Маје Строци-Печић је у потпуности занемарен. У овом чланку заступам тезу да је, као амбасадорка „националне” уметничке песме, али и као прослављена примадона, Строци-Печић била утицајнија од Коњовића у првим деценијама ХХ века. Моје истраживање је показало да је њен успех подстакао Коњовића и друге композиторе да се посвете компоновању песама на српском и хрватском језику, као и да обрађују народне песме. На основу композиција које је Маја Строци-Печић изводила и публицитета који је пратио, у овом чланку анализирам како је она привукла у окриље своје звездане ауре тек исковану (југословенску) уметничку песму као отелотворење „националног” музичког идентитета, обједињујући притом националистичке амбиције које су на другим местима артикулисали композитори чије је стваралаштво промовисала.