Називи српских села и делова градова у вербалним асоцијацијама говорникâ српског језика
The names of Serbian villages and parts of town in verbal associations of Serbian speakers
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
У раду сe помоћу резултатâ асоцијативног експеримента анализира корпус од укупно сто топонима, и то назива села и делова градова у Србији. Главни циљ рада јесте да се на
материјалу српског језика укаже на све језичке и ванјезичке факторе који могу утицати на
концептуализацију географских објеката. Издвајањем и типологизацијом таквих фактора
стиче се јаснија представа о природи концептуализације географских објеката. Истраживање
је показало да реакције могу бити емпиријски мотивисане, али и засноване искључиво на интегралним језичким особинама стимулусâ. Премда је наше истраживање првенствено когнитивистички усмерено, кроз поједине реакције испитаникâ могу се очитати и одређени лингвокултуролошки подаци. У раду се, такође, проблематизује питање топонимске семантике, те се разматра однос појединих типова реакција прeма лeксичком значeњу топонимâ.
Using the results of an associative experiment, a corpus of one hundred Serbian place names,
both in urban and rural areas, will be analyzed in this paper. The main objective of the paper, based on linguistic data in the Serbian language, is to draw attention to all linguistic and extra-linguistic factors that could affect the conceptualization of geographic objects. By isolating such factors and performing a typological analysis, a clearer picture of how geographic objects are conceptualized is formed. The research has shown that reactions may be empirically motivated, but also based on the integral linguistic properties of stimuli alone. Although this research was primarily cognitively oriented, certain linguocultural data could be obtained from the reactions of respondents. The paper further delves into the issue of toponym semantics, and the correlation between specific types of reactions and the lexical meaning of toponyms is taken into consideration.
Кључне речи:
топоними / концептуализација / асоцијативни експеримент / топонимска семантика / српски језик / toponyms / conceptualization / associative experiment / toponym semantics / Serbian languageИзвор:
Славистика, 2019, 23, 2, 64-78Издавач:
- Београд : Славистичко друштво Србије
TY - JOUR AU - Нешовић, Матија PY - 2019 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16391 AB - У раду сe помоћу резултатâ асоцијативног експеримента анализира корпус од укупно сто топонима, и то назива села и делова градова у Србији. Главни циљ рада јесте да се на материјалу српског језика укаже на све језичке и ванјезичке факторе који могу утицати на концептуализацију географских објеката. Издвајањем и типологизацијом таквих фактора стиче се јаснија представа о природи концептуализације географских објеката. Истраживање је показало да реакције могу бити емпиријски мотивисане, али и засноване искључиво на интегралним језичким особинама стимулусâ. Премда је наше истраживање првенствено когнитивистички усмерено, кроз поједине реакције испитаникâ могу се очитати и одређени лингвокултуролошки подаци. У раду се, такође, проблематизује питање топонимске семантике, те се разматра однос појединих типова реакција прeма лeксичком значeњу топонимâ. AB - Using the results of an associative experiment, a corpus of one hundred Serbian place names, both in urban and rural areas, will be analyzed in this paper. The main objective of the paper, based on linguistic data in the Serbian language, is to draw attention to all linguistic and extra-linguistic factors that could affect the conceptualization of geographic objects. By isolating such factors and performing a typological analysis, a clearer picture of how geographic objects are conceptualized is formed. The research has shown that reactions may be empirically motivated, but also based on the integral linguistic properties of stimuli alone. Although this research was primarily cognitively oriented, certain linguocultural data could be obtained from the reactions of respondents. The paper further delves into the issue of toponym semantics, and the correlation between specific types of reactions and the lexical meaning of toponyms is taken into consideration. PB - Београд : Славистичко друштво Србије T2 - Славистика T1 - Називи српских села и делова градова у вербалним асоцијацијама говорникâ српског језика T1 - The names of Serbian villages and parts of town in verbal associations of Serbian speakers SP - 64 EP - 78 VL - 23 IS - 2 DO - 10.18485/slavistika.2019.23.2.6 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16391 ER -
@article{ author = "Нешовић, Матија", year = "2019", abstract = "У раду сe помоћу резултатâ асоцијативног експеримента анализира корпус од укупно сто топонима, и то назива села и делова градова у Србији. Главни циљ рада јесте да се на материјалу српског језика укаже на све језичке и ванјезичке факторе који могу утицати на концептуализацију географских објеката. Издвајањем и типологизацијом таквих фактора стиче се јаснија представа о природи концептуализације географских објеката. Истраживање је показало да реакције могу бити емпиријски мотивисане, али и засноване искључиво на интегралним језичким особинама стимулусâ. Премда је наше истраживање првенствено когнитивистички усмерено, кроз поједине реакције испитаникâ могу се очитати и одређени лингвокултуролошки подаци. У раду се, такође, проблематизује питање топонимске семантике, те се разматра однос појединих типова реакција прeма лeксичком значeњу топонимâ., Using the results of an associative experiment, a corpus of one hundred Serbian place names, both in urban and rural areas, will be analyzed in this paper. The main objective of the paper, based on linguistic data in the Serbian language, is to draw attention to all linguistic and extra-linguistic factors that could affect the conceptualization of geographic objects. By isolating such factors and performing a typological analysis, a clearer picture of how geographic objects are conceptualized is formed. The research has shown that reactions may be empirically motivated, but also based on the integral linguistic properties of stimuli alone. Although this research was primarily cognitively oriented, certain linguocultural data could be obtained from the reactions of respondents. The paper further delves into the issue of toponym semantics, and the correlation between specific types of reactions and the lexical meaning of toponyms is taken into consideration.", publisher = "Београд : Славистичко друштво Србије", journal = "Славистика", title = "Називи српских села и делова градова у вербалним асоцијацијама говорникâ српског језика, The names of Serbian villages and parts of town in verbal associations of Serbian speakers", pages = "64-78", volume = "23", number = "2", doi = "10.18485/slavistika.2019.23.2.6", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16391" }
Нешовић, М.. (2019). Називи српских села и делова градова у вербалним асоцијацијама говорникâ српског језика. in Славистика Београд : Славистичко друштво Србије., 23(2), 64-78. https://doi.org/10.18485/slavistika.2019.23.2.6 https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16391
Нешовић М. Називи српских села и делова градова у вербалним асоцијацијама говорникâ српског језика. in Славистика. 2019;23(2):64-78. doi:10.18485/slavistika.2019.23.2.6 https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16391 .
Нешовић, Матија, "Називи српских села и делова градова у вербалним асоцијацијама говорникâ српског језика" in Славистика, 23, no. 2 (2019):64-78, https://doi.org/10.18485/slavistika.2019.23.2.6 ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16391 .