Приказ основних података о документу

Collective Nouns in Contemporary Serbian Language : Lexicogrammatical and Lexical-Semantic Analysis

dc.creatorЦвијовић, Драгана
dc.date.accessioned2023-10-10T09:31:32Z
dc.date.available2023-10-10T09:31:32Z
dc.date.issued2023
dc.identifier.isbn978-86-82873-96-9
dc.identifier.urihttps://dais.sanu.ac.rs/123456789/15047
dc.description.abstractПредметом исследования в данной монографии послужили собирательные существительные в современном сербском языке, точнее лексические единицы, обозначающие совокупность, множество, коллектив одушевленных или неодушевленных сущностей, которые рассматриваются как неделимое целое (людей, животных, растений, предметов и т.п.). Согласно словообразовател ьному критерию были выделены два типа собирательных существительных. К первому типу относятся существительные с суффиксом со значением собирательности: -ад (и алломорф -чад): јагњад, мезимчад, пилад, телад, унучад; -еж: младеж, пилеж, стареж; -ија (и алломорфы -адија, -арија, -ерија, -урија): дерладија, клинчадија, млађарија, старудија; -ина (и алломорфы -еви- на, -итина): госпоштина, малограђанштина, омладина, туњевина; -је: борје, грање, жбуње, камење, цвеће; -ство (-штво): грађанство, радништво, сељаштво, српство, в то время как второй тип образуют собирательные существительные без суффикса с собирательным значением (армија, војска, воће, накит, новац, племе и др.), т.е. такие группы существительных, которыми обозначается собирательное значение при помощи таких семантических компонентов как ‘совокупность’, ‘множество’, ‘сумма’, ‘масса’, ‘группа’, ‘куча’, ‘большое число’ (людей, предметов и т.п.). Поставленные в данной книге цели подразумевали составление исчерпывающего списка обоих типов собирательных существительных, их описание по семантическим полям и лексико-семантическим группам, разработку лексикографических поступков на основе лексикографической практики в самых известных словарях современного сербского (сербскохорватского) языка описательного (толкового) типа, а также утверждение критериев, которым должны подчиняться существительные для включения в ряд собирательных. Многоаспектный подход в данном исследовании подразумевал рассмотрение собирательных существительных на нескольких уровнях: грамматическом, словообразовательном, семантическом, лексикологическом и лексикографическом. Большое внимание посвящается изучению механизмов полисемии и мотивации вторичных семантических реализаций, возникающих путем трансформации основного значения лексемы. В ходе исследования были использованы различные методы, такие как описательный, аналитический и синтетический методы, анализ словарных определений с выделением лексикографических моделей и контекстуальным анализом. Исследование проводилось на корпусе собирательных существительных из Словаря сербскохорватского литературного и народного языка Сербской академии наук (до 21 тома, сколько опубликовано до сих пор), а корпус дополнялся материалом из шеститомного Словаря сербскохорватского литературного языка Матицы сербской. Материалом послужило порядка 1060 лексических единиц со значением неразделимого и необозримого множества, суммы, независимо от того, реализуется ли такая совокупность в первичном или вторичном значении лексем. Примеры контекстуальных реализаций были взяты из упомянутых описательных словарей, из электронного Корпуса современного сербского языка математического факультета Белградского университета, а также из других источников, в первую очередь из произведений современных сербских писателей. Главный вывод, представленный в монографии, проистекает из разработки и установления критериев, которые должны быть выполнены существительными для их включения в ряд собирательных: а) обозначение множества, совокупности, коллектива сущностей в поле живых существ (люди, животные, растения), предметов, вещей и т.п. вместе взятых как одна множественность; б) форма единственного числа; в) наименование класса однообразных, однородных референтов, т.е. гомогенность множества; г) неразделимость и неисчисляемость множества; д) опредмеченость понятий обозначенных собирательным существительным (для неодушевленных сущностей). Выдвигается и общая оценка об экспрессивности, которая в большей степени присуща собирательным существительным. Высокая степень экспрессии свидетельствует о том, что значительная часть собирательных существительных употребляется в оценочной функции, чаще всего для выражения отрицательной оценки.sr
dc.description.abstractThe subject of research in this book represents the collective nouns in contemporary Serbian language, that is to say, lexical units that denote a set, multitude, collective of animate or inanimate entities that are seen as an indivisible whole (people, animals, plants, objects, etc.). Our analysis yielded two types of collective nouns according to the word-formation criterion. The fi rst type comprises nouns with the collective suffi x : -ад (and its extended variant -чад): јагњад, мезимчад, пилад, телад, унучад; -еж: младеж, пилеж, стареж; -ија (and its extended variants -адија, -арија, -ерија, -урија): дерладија, клинчадија, млађарија, старудија; -ина (and its extended variants -евина, -штина): госпоштина, малограђанштина, омладина; -је: борје, грање, жбуње, камење, цвеће; -ство (-штво): грађанство, радништво, сељаштво, српство, whereas the second type includes the collective nouns without the collective suffi x (армија, војска, воће, накит, новац, племе, etc.), that is, lexical collective nouns which by way of semantic components, such as ‘set’, ‘multitude’, ‘sum’, ‘mass’, ‘group’, ‘crowd’, ‘a great number’ (of people, objects, etc.), convey the collective meaning. The aims of r esearch conducted in this volume represent an exhaustive list of both types of collective nouns, their description according to semantic fi elds and lexical-semantic groups, elaboration of lexicographical procedures based on lexicographical practice applied in our most representative dictionaries of contemporary Serbian (Serbo-Croat) language of the descriptive type, as well as establishing the criteria that nouns need to fulfi ll in order to be labelled as collective. The multifaceted approach implemented in this research implies that the collective nouns are to be examined at a number of levels: grammatical, word-formation, semantic, lexicological and lexicographical. Great attention was paid to studying the polysemy mechanisms and the motivation of secondary semantic realizations that arise as a result of the transformation of the basic meaning of a lexeme. Various methods of analysis were applied in this research, such as descriptive, analytical and synthetic method, analysis of lexicographical defi nitions along with establishing lexicographical models and contextual analysis. The research was carried out using the corpus of collective nouns excerpted from the existing 21 volumes of the Dictionary of Serbo-Croat Literary and Vernacular Language of SASA, and complemented with the material taken from the six-volume Dictionary of Serbo-Croat Literary Language of Matica Srpska. The corpus material comprised around 1,060 lexical units with the meaning of an indivisible, vast multitude, sum, whether this collective component is realized in the primary or secondary meaning of lexemes. The examples of contexual realizations were taken from the said descriptive dictionaries, followed by the electronic Corpus of Contemporary Serbian Language of the Mathematical Faculty of the University in Belgrade, as well as other sources, predominantly the works of contemporary Serbian writers. The main conclusion presented in this book followed from the analysis and establishing the criteria to be fulfi lled by nouns so as to be labelled as collective: а) denoting a multitude, sum, group of entities in the fi eld of living beings (people, animals, plants), objects, things, etc., generally taken to represent a single collective; b) the singular form; c) naming a class of items of the same kind, same category, that is, the homogeniety of a set; d) the indivisibility, uncountability of a set; e) the reifi cation of concepts denoted by a collective noun (for inanimate entities). We also pointed out a general assessment regarding expressiveness, which is very pronounced in collective nouns. A high level of expressiveness testifi es to the fact that a considerable number of collective nouns are used in the function of evaluation, most frequently the negative one.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherБеоград : Институт за српски језик САНУsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200174/RS//sr
dc.rightsopenAccesssr
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/
dc.subjectcollective nounssr
dc.subjectSerbian languagesr
dc.subjectlexical unitssr
dc.subjectcollective nounssr
dc.titleЗбирне именице у савременом српском језику : лексичко-граматичка и лексичко-семантичка анализаsr
dc.titleCollective Nouns in Contemporary Serbian Language : Lexicogrammatical and Lexical-Semantic Analysissr
dc.typebooksr
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttp://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/60297/cvijovic.zbirne.2023.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15047


Документи

Thumbnail

Овај документ се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу