Књижевност и језик у Друштву српске словесности. Хроника с научног скупа
Приказ (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
У петак, 28. октобра 2016. године у Српској академији наука и уметности у склопу обележавања 175 година постојања Српске академије (1841–2016), одржан је једнодневни научни скуп посвећен централној области интересовања првога друштва, српској „словесности”, српском књижевном језику и књижевности. Иницијативу за оснивање „Србске наука академије” покренули су у министарству просвете 28. септембра 1841. године Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић, професори недавно основаног Лицеја (1838). Подстакла их је несређена ситуација у српском књижевном језику, његову писму и правопису. У држави је прихваћен предлог, уз препоруку да се академско друштво назове „Дружством Србске Словесности”. Убрзо, 14. новембра исте године кнез Михаило је прописао „Устав” и „Устројеније” Друштва чији ће основни задаци бити „распрострањавање наука на српском језику и образовање и усавршавање језика”. На пролеће, 27. маја 1842. године кнез Михаило Обреновић је именовао прве чланове, након чега Друштво почиње с ...радом. Друштво је постојало нешто више од две деценије, да би 27. јануара 1864. године због политичког ангажовања појединих чланова његов рад био обустављен. Исте године, 29. јула кнез Михаило обнавља Друштво под називом „Србско учено друштво”.
Кључне речи:
Друштво српске словесности / Društvo srpske slovesnosti / ReviewИзвор:
Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 2017, 60, 1, 209-214Издавач:
- Нови Сад : Матица српска
TY - JOUR AU - Савић, Виктор PY - 2017 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14492 AB - У петак, 28. октобра 2016. године у Српској академији наука и уметности у склопу обележавања 175 година постојања Српске академије (1841–2016), одржан је једнодневни научни скуп посвећен централној области интересовања првога друштва, српској „словесности”, српском књижевном језику и књижевности. Иницијативу за оснивање „Србске наука академије” покренули су у министарству просвете 28. септембра 1841. године Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић, професори недавно основаног Лицеја (1838). Подстакла их је несређена ситуација у српском књижевном језику, његову писму и правопису. У држави је прихваћен предлог, уз препоруку да се академско друштво назове „Дружством Србске Словесности”. Убрзо, 14. новембра исте године кнез Михаило је прописао „Устав” и „Устројеније” Друштва чији ће основни задаци бити „распрострањавање наука на српском језику и образовање и усавршавање језика”. На пролеће, 27. маја 1842. године кнез Михаило Обреновић је именовао прве чланове, након чега Друштво почиње с радом. Друштво је постојало нешто више од две деценије, да би 27. јануара 1864. године због политичког ангажовања појединих чланова његов рад био обустављен. Исте године, 29. јула кнез Михаило обнавља Друштво под називом „Србско учено друштво”. PB - Нови Сад : Матица српска T2 - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику T1 - Књижевност и језик у Друштву српске словесности. Хроника с научног скупа SP - 209 EP - 214 VL - 60 IS - 1 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14492 ER -
@article{ author = "Савић, Виктор", year = "2017", abstract = "У петак, 28. октобра 2016. године у Српској академији наука и уметности у склопу обележавања 175 година постојања Српске академије (1841–2016), одржан је једнодневни научни скуп посвећен централној области интересовања првога друштва, српској „словесности”, српском књижевном језику и књижевности. Иницијативу за оснивање „Србске наука академије” покренули су у министарству просвете 28. септембра 1841. године Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић, професори недавно основаног Лицеја (1838). Подстакла их је несређена ситуација у српском књижевном језику, његову писму и правопису. У држави је прихваћен предлог, уз препоруку да се академско друштво назове „Дружством Србске Словесности”. Убрзо, 14. новембра исте године кнез Михаило је прописао „Устав” и „Устројеније” Друштва чији ће основни задаци бити „распрострањавање наука на српском језику и образовање и усавршавање језика”. На пролеће, 27. маја 1842. године кнез Михаило Обреновић је именовао прве чланове, након чега Друштво почиње с радом. Друштво је постојало нешто више од две деценије, да би 27. јануара 1864. године због политичког ангажовања појединих чланова његов рад био обустављен. Исте године, 29. јула кнез Михаило обнавља Друштво под називом „Србско учено друштво”.", publisher = "Нови Сад : Матица српска", journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику", title = "Књижевност и језик у Друштву српске словесности. Хроника с научног скупа", pages = "209-214", volume = "60", number = "1", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14492" }
Савић, В.. (2017). Књижевност и језик у Друштву српске словесности. Хроника с научног скупа. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику Нови Сад : Матица српска., 60(1), 209-214. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14492
Савић В. Књижевност и језик у Друштву српске словесности. Хроника с научног скупа. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2017;60(1):209-214. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14492 .
Савић, Виктор, "Књижевност и језик у Друштву српске словесности. Хроника с научног скупа" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 60, no. 1 (2017):209-214, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14492 .