Најстарији словенски преводи апокрифа и њихови српски преписи
The Earliest Slavic Translations of Apocrypha and their Serbian Copies
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
The earliest Slavic translations of apocrypha include three texts: The Wood
of the Holy Cross, Tale of the Dormition of the Virgin and the Gospel of Nicodemus.
The former two writings were translated from Greek, whereas the third was
translated from Latin; they all belong to the corpus of New Testament apocrypha.
In the following period, known as the Ohrid-Preslav period, only one apocryphal
text based on the Old Testament (Baruch’s Apocalypse) was translated from Greek,
whereas all the other apocrypha dealt with New Testament themes: Protevangelium
of James, Acts of Andrew and Matthew, Apocalypse of Paul, Acts of Paul and
Thecla, Gospel of Pseudo-Thomas, and the Conversation of Three Saints. All of
these writings are present through manuscript copies in the rich Slavic manuscript
tradition of non-canonical compositions. These early translations of apocrypha
can be found in the surviving Serbian manuscript copies. Some of the preserved
variants are unique among other simila...r works not only in the Slavonic language
but also in Greek. A particularly typical example of this is a version of the Gospel
of Pseudo-Thomas in a manuscript copy from the Nikoljac Monastery.
Најстаријим
словенским
преводима
апокрифа
припадају
три дела,
Дрво
светог
крста,
Успење
Богородичино
и Никодимово
јеванђеље.
Прва
два дела
преведена
су са грчког
језика,
а треће
са латинског
и сва три
припадају
новозаветном
кругу
апокрифа.
У следећем,
охридско‑преславском
периоду,
са грчког
језика
преведен
је само
један
старозаветни
апокриф
(Виђење
Варухово),
док су сви остали
новозаветни:
Протојеванђеље
Јаковљево,
Дела
апостола
Андреја
и Матеја,
Виђење
апостола
Павла,
Дела
апостола
Павла
и Текле,
Псеудо‑Томино
јеванђеље,
и Беседа
тројице
светитеља.
Свако
од ових дела
присутно
је својим
преписима
у богатој
словенској
рукописној
традицији
ванканонских
састава.
Сачувани
српски
преписи
такође
познају
ове ране
преводе
апокрифа
међу
којима
су неке
од варијанти
јединствене
међу
осталим
сродним
делима
на словенском,
па чак и на грчком
језику.
Кључне речи:
апокрифи / словенски преводи и моравски период / охридско‑преславски период / српски препис / Slavic translations / apocrypha / Serbian medieval manuscriptsИзвор:
Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013), 2014, 389-405Издавач:
- Београд : Институт за српски језик САНУ
Финансирање / пројекти:
- Средњовековно наслеђе Балкана: институције и култура (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177003)
TY - CONF AU - Јовановић, Томислав PY - 2014 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14450 AB - The earliest Slavic translations of apocrypha include three texts: The Wood of the Holy Cross, Tale of the Dormition of the Virgin and the Gospel of Nicodemus. The former two writings were translated from Greek, whereas the third was translated from Latin; they all belong to the corpus of New Testament apocrypha. In the following period, known as the Ohrid-Preslav period, only one apocryphal text based on the Old Testament (Baruch’s Apocalypse) was translated from Greek, whereas all the other apocrypha dealt with New Testament themes: Protevangelium of James, Acts of Andrew and Matthew, Apocalypse of Paul, Acts of Paul and Thecla, Gospel of Pseudo-Thomas, and the Conversation of Three Saints. All of these writings are present through manuscript copies in the rich Slavic manuscript tradition of non-canonical compositions. These early translations of apocrypha can be found in the surviving Serbian manuscript copies. Some of the preserved variants are unique among other similar works not only in the Slavonic language but also in Greek. A particularly typical example of this is a version of the Gospel of Pseudo-Thomas in a manuscript copy from the Nikoljac Monastery. AB - Најстаријим словенским преводима апокрифа припадају три дела, Дрво светог крста, Успење Богородичино и Никодимово јеванђеље. Прва два дела преведена су са грчког језика, а треће са латинског и сва три припадају новозаветном кругу апокрифа. У следећем, охридско‑преславском периоду, са грчког језика преведен је само један старозаветни апокриф (Виђење Варухово), док су сви остали новозаветни: Протојеванђеље Јаковљево, Дела апостола Андреја и Матеја, Виђење апостола Павла, Дела апостола Павла и Текле, Псеудо‑Томино јеванђеље, и Беседа тројице светитеља. Свако од ових дела присутно је својим преписима у богатој словенској рукописној традицији ванканонских састава. Сачувани српски преписи такође познају ове ране преводе апокрифа међу којима су неке од варијанти јединствене међу осталим сродним делима на словенском, па чак и на грчком језику. PB - Београд : Институт за српски језик САНУ C3 - Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013) T1 - Најстарији словенски преводи апокрифа и њихови српски преписи T1 - The Earliest Slavic Translations of Apocrypha and their Serbian Copies SP - 389 EP - 405 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14450 ER -
@conference{ author = "Јовановић, Томислав", year = "2014", abstract = "The earliest Slavic translations of apocrypha include three texts: The Wood of the Holy Cross, Tale of the Dormition of the Virgin and the Gospel of Nicodemus. The former two writings were translated from Greek, whereas the third was translated from Latin; they all belong to the corpus of New Testament apocrypha. In the following period, known as the Ohrid-Preslav period, only one apocryphal text based on the Old Testament (Baruch’s Apocalypse) was translated from Greek, whereas all the other apocrypha dealt with New Testament themes: Protevangelium of James, Acts of Andrew and Matthew, Apocalypse of Paul, Acts of Paul and Thecla, Gospel of Pseudo-Thomas, and the Conversation of Three Saints. All of these writings are present through manuscript copies in the rich Slavic manuscript tradition of non-canonical compositions. These early translations of apocrypha can be found in the surviving Serbian manuscript copies. Some of the preserved variants are unique among other similar works not only in the Slavonic language but also in Greek. A particularly typical example of this is a version of the Gospel of Pseudo-Thomas in a manuscript copy from the Nikoljac Monastery., Најстаријим словенским преводима апокрифа припадају три дела, Дрво светог крста, Успење Богородичино и Никодимово јеванђеље. Прва два дела преведена су са грчког језика, а треће са латинског и сва три припадају новозаветном кругу апокрифа. У следећем, охридско‑преславском периоду, са грчког језика преведен је само један старозаветни апокриф (Виђење Варухово), док су сви остали новозаветни: Протојеванђеље Јаковљево, Дела апостола Андреја и Матеја, Виђење апостола Павла, Дела апостола Павла и Текле, Псеудо‑Томино јеванђеље, и Беседа тројице светитеља. Свако од ових дела присутно је својим преписима у богатој словенској рукописној традицији ванканонских састава. Сачувани српски преписи такође познају ове ране преводе апокрифа међу којима су неке од варијанти јединствене међу осталим сродним делима на словенском, па чак и на грчком језику.", publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ", journal = "Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013)", title = "Најстарији словенски преводи апокрифа и њихови српски преписи, The Earliest Slavic Translations of Apocrypha and their Serbian Copies", pages = "389-405", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14450" }
Јовановић, Т.. (2014). Најстарији словенски преводи апокрифа и њихови српски преписи. in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013) Београд : Институт за српски језик САНУ., 389-405. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14450
Јовановић Т. Најстарији словенски преводи апокрифа и њихови српски преписи. in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013). 2014;:389-405. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14450 .
Јовановић, Томислав, "Најстарији словенски преводи апокрифа и њихови српски преписи" in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013) (2014):389-405, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14450 .