Допунска псеудокоординација у старосрпском језику

Abstract

У раду се разматра феномен старосрпске допунске псеудокоординације, односно паратактичке везе између реченично допуњивог глагола и његове финитне допуне, с посебним освртом на прелазак с паратактичког повезивања реченица на хипотактичко уграђивање допунских клауза. Мада је пажња фокусирана на један тип сложене реченице, истраживањем се трага за типолошким контекстом повлачења допунске псеудокоординације у корист субординативних реченичних допуна. Употреба координативног везника за исказивање семантички хијерархизованог односа између јединице вишег ранга (реченично допуњивог глагола) и њене нижерангиране допуне сугерише да би допунска псеудокоординација могла бити реликт неконфигуративне синтаксе, односно синтаксе без интегративне реченичне хијерархије.

Целью данной статьи является изучение феномена дополнительного псевдосочинения в древнесербском языке, то есть паратаксической связи между глаголом, принимающим дополнение, и его финитным дополнением, с особым акцентом на переходе от паратаксического нанизывания предложений к гипотаксическому встраиванию. Несмотря на внимание, уделяемое одному типу сложных предложений, исследование направлено на то, чтобы подчеркнуть типологический контекст уменьшения дополнительного псевдосочинения и увеличения дополнительного подчинения. Использование сочинительного союза для выражения семантически подчинительных отношений между единицей более высокого ранга (получающей дополнение) и ее дополнением более низкого ранга позволяет предположить, что дополнительное псевдосочинение может быть одним из свойств неконфигурационного синтаксиса, то есть синтаксиса без интегрирующей иерархии предложений.

The purpose of this paper is to examine the phenomenon of complement pseudocoordination in the Old Serbian language, i.e. the paratactic connection between a complement-taking verb and its fi nite complement, with a special focus on the shift from paratactic clause-chaining to hypotactic embedding. Despite the attention devoted to one complex sentence type, the research aims to sketch a typological context of decreasing complement pseudo-coordination and increasing complement subordination. The use of coordinating conjunction for expressing conceptual subordination relation between higher-ranking (complement-taking) unit and its lower-ranking complement suggests that the complement pseudo-coordination could be one of the properties of non-confi gurational syntax, i.e. syntax without an integrated sentence hierarchy.