Филолошка парадигма Вука Караџића о српском језику и југословенска идеологија
Vuk Karadžić’s paradigm of the Serb language and Yugoslav ideology
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Јачајући од краја XIX столећа, југословенска идеологија је све више потискивала учење В. Караџића о српском језику и његовим
дијалектима, сводећи га на прилично магловиту представу о заједничком
„српско-хрватско(-словеначко)м” језику. Напуштање караџићевске парадигме о распрострањености српског језика дошло је с промењеним друштвено
-политичким условима и тежњама за формирањем заједничке државе Срба и
Хрвата (те и Словенаца), чији је вишедеценијски представник у лингвистици
био А. Белић. Штета по српске интересе у овим питањима, као и по србистичку науку, постаће временом немерљива и имаће одраза на многа друштвена
питања српскога народа, укључујући и она везана за савремени тренутак.
Yugoslav ideology, which was strengthening since the late 19th century,
was increasingly becoming preponderant over Vuk Karadžić’s doctrine about
the Serb language and its dialects, reducing it to a vague concept of a common
“Serbo-Croatian” language. The abandonment of Karadžić’s paradigm of the
geographical distribution of the Serb language (Serbia, Montenegro, Bosnia,
Herzegovina, Slavonia, Dalmatia, etc.) was precipitated by the changed
socio-political conditions and aspirations for the formation of a common state of
the Serbs, Croats and Slovenes. The Serbian philological elite, led by Aleksandar
Belić, decidedly adopted the idea of Yugoslavism. Over time, the damage to the
interests of the Serbs in these matters, and primarily to the doctrine of the Serb
language, would become unfathomable and would refl ect on many social issues
related to the Serbs, including the current situation.
Кључне речи:
српски језик / дијалектологија / В. Караџић / А. Белић / југословенска идеологија / Први светски рат / Serb language / dialectology / V. Karadžić / A. Belić / Yugoslav ideology / World War IИзвор:
Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018., 2021, 537-552Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Напомена:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 192. Одељење историјских наука ; књ. 41
Колекције
TY - CONF AU - Радић, Првослав PY - 2021 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13163 AB - Јачајући од краја XIX столећа, југословенска идеологија је све више потискивала учење В. Караџића о српском језику и његовим дијалектима, сводећи га на прилично магловиту представу о заједничком „српско-хрватско(-словеначко)м” језику. Напуштање караџићевске парадигме о распрострањености српског језика дошло је с промењеним друштвено -политичким условима и тежњама за формирањем заједничке државе Срба и Хрвата (те и Словенаца), чији је вишедеценијски представник у лингвистици био А. Белић. Штета по српске интересе у овим питањима, као и по србистичку науку, постаће временом немерљива и имаће одраза на многа друштвена питања српскога народа, укључујући и она везана за савремени тренутак. AB - Yugoslav ideology, which was strengthening since the late 19th century, was increasingly becoming preponderant over Vuk Karadžić’s doctrine about the Serb language and its dialects, reducing it to a vague concept of a common “Serbo-Croatian” language. The abandonment of Karadžić’s paradigm of the geographical distribution of the Serb language (Serbia, Montenegro, Bosnia, Herzegovina, Slavonia, Dalmatia, etc.) was precipitated by the changed socio-political conditions and aspirations for the formation of a common state of the Serbs, Croats and Slovenes. The Serbian philological elite, led by Aleksandar Belić, decidedly adopted the idea of Yugoslavism. Over time, the damage to the interests of the Serbs in these matters, and primarily to the doctrine of the Serb language, would become unfathomable and would refl ect on many social issues related to the Serbs, including the current situation. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018. T1 - Филолошка парадигма Вука Караџића о српском језику и југословенска идеологија T1 - Vuk Karadžić’s paradigm of the Serb language and Yugoslav ideology SP - 537 EP - 552 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13163 ER -
@conference{ author = "Радић, Првослав", year = "2021", abstract = "Јачајући од краја XIX столећа, југословенска идеологија је све више потискивала учење В. Караџића о српском језику и његовим дијалектима, сводећи га на прилично магловиту представу о заједничком „српско-хрватско(-словеначко)м” језику. Напуштање караџићевске парадигме о распрострањености српског језика дошло је с промењеним друштвено -политичким условима и тежњама за формирањем заједничке државе Срба и Хрвата (те и Словенаца), чији је вишедеценијски представник у лингвистици био А. Белић. Штета по српске интересе у овим питањима, као и по србистичку науку, постаће временом немерљива и имаће одраза на многа друштвена питања српскога народа, укључујући и она везана за савремени тренутак., Yugoslav ideology, which was strengthening since the late 19th century, was increasingly becoming preponderant over Vuk Karadžić’s doctrine about the Serb language and its dialects, reducing it to a vague concept of a common “Serbo-Croatian” language. The abandonment of Karadžić’s paradigm of the geographical distribution of the Serb language (Serbia, Montenegro, Bosnia, Herzegovina, Slavonia, Dalmatia, etc.) was precipitated by the changed socio-political conditions and aspirations for the formation of a common state of the Serbs, Croats and Slovenes. The Serbian philological elite, led by Aleksandar Belić, decidedly adopted the idea of Yugoslavism. Over time, the damage to the interests of the Serbs in these matters, and primarily to the doctrine of the Serb language, would become unfathomable and would refl ect on many social issues related to the Serbs, including the current situation.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.", title = "Филолошка парадигма Вука Караџића о српском језику и југословенска идеологија, Vuk Karadžić’s paradigm of the Serb language and Yugoslav ideology", pages = "537-552", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13163" }
Радић, П.. (2021). Филолошка парадигма Вука Караџића о српском језику и југословенска идеологија. in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018. Београд : Српска академија наука и уметности., 537-552. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13163
Радић П. Филолошка парадигма Вука Караџића о српском језику и југословенска идеологија. in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.. 2021;:537-552. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13163 .
Радић, Првослав, "Филолошка парадигма Вука Караџића о српском језику и југословенска идеологија" in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018. (2021):537-552, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13163 .