Очување и вредновање биодиверзитета : концепт екосистемских услуга и биолошки ресурси фауне

Abstract

Концепт „заштите биодиверзитета” представља једну од кључних парадигми савремене биолошке науке, али истовремено и специфичан социо-економски и политички елемент у сагледавању и планирању друштвеног развоја крајем 20. и почетком 21. века. Очување и вредновање компоненти био- лошке разноврсности на различитим просторним скалама (од глобалног до ло- калног нивоа), постаје битан елемент стратешких докумената и легислативе у домену заштите животне средине, економског развоја, добробити човечанства, и др. (нпр. Миленијумски циљеви развоја, Стратегија одрживог развоја). Појам биодиверзитета, који поједностављено, означава „свеукупност и најразличитије аспекте варијабилности живог света планете Земље“, званично је ушао у упо- требу 1992. године, доношењем Конвенције о биолошкој разноврсности. Њеном ратификацијом све државе потписнице преузеле су обавезу да донесу законска акта и успоставе потребне активности на заштити и вредновању биодиверзите- та. Током претходне две деценије, полазни концепти из Конвенције прогресивно су дограђивани, што кроз низ значајних допунских стратешких и оперативних докумената унапређује и олакшава примену комплексних задатака очувања био- диверзитета и одрживог коришћења биолошких ресурса. Међу најзначајније новоуспостављене концепте спада дефинисање еко- системских услуга, као кључни теоријски приступ и практични механизам за свеобухватно вредновање реалног значаја очувања биодиверзитета за опстанак човечанства, односно добробити које свако људско друштво има (или може имати) у различитим секторима и аспектима живота. Овај концепт у први план ставља екосистемски приступ и на тај начин интегрише низ питања која нису била до- вољно јасно решена ни у Конвенцији, ни у осталим документима који се односе на заштиту и очување биодиверзитета. Примена концепта екосистемских услуга пружа низ оперативних решења за повезивање специјског (у мањој мери и гене- тичког) диверзитета са функционисањем екосистема. Још значајнији је допринос методологији и економског и „нематеријалног“ вредновања различитих елемената и процеса у екосистемима, који директно или индиректно доприносе конкретним и мерљивим параметрима привредног развоја, друштвеног богатства, добара и користи које људи имају од очуваних и функционалних екосистема, популација, или биодиверзитета уопште. Аналогно, овај приступ омогућава и економску вало- ризацију губитака који настају или се очекују у случају деградације компоненти биодиверзитета. Свеобухватна класификација и фундаментална разрада концепата и мето- да квантификације екосистемских услуга реализована је у оквиру мега-студије „Миленијумска процена екосистема“ (2001‒2005). Екосистемске услуге су појед- ностављено дефинисане као „користи које људи имају од екосистема“, а груписа- не су на: услуге снабдевања/обезбеђивања, услуге регулације, културолошке и подржавајуће услуге. Каснијом разрадом класификације, значајно је унапређена и методологија економске валоризације, пре свега кроз међународне иницијати- ве Економика екосистема и биодиверзитета и Заједничка међународна класифи- кација екосистемских услуга. Најзначајнија конкретна примена овог приступа у европским размерама реализује се кроз иницијативу Мапирање и процена еко- система и њихових услуга, која представља један од кључних доприноса Страте- гији Европске уније за биодиверзитет 2020, односно обавезу свих чланица током декаде 2010‒2020. У нашој националној легислативи, као и највећем делу ак- тивности реализованих од стране ресорних министарстава током претходне две деценије, концепт екосистемских услуга је био заступљен у сасвим малој мери, тј. у несразмери са значајем који има у свету и Европи после 2005. године (изузе- так је Национална стратегија одрживог коришћења природних ресурса и добара, донета 2012. године). Основни приступ економској валоризацији биодиверзитета у досадашњој пракси везан је за појам биолошки ресурси (укључујући гене- тичке ресурсе), што је проистекло из директне разраде ових концепата дефини- саних још Конвенцијом из 1992. године. У овом раду биће приказани основни елементи наведених концепата и програма, њихова веза са досадашњом праксом у Србији, те могућности и потребе увођења најновијих међународних приступа у валоризацију фауне као сегмента биодиверзитета Србије, али и неке дилеме и ограничења која су уочена у досадашњој пракси.

The concept of “biodiversity preservation” represents one of the key paradigms of modern biological science but at the same time a specific socioeconomic and political element in perceiving and planning the development of society at the end of the 20th a nd beginning of 21st century. P reservation a nd evaluation of biological diversity components in various spatial scales (from global to local levels), becomes an important element of strategic documents and legislation in the domain of environmental protection, economic development, well-being of humanity, and etc. (for example: Millennium development goals, Sustainable development strategy). After the Convention on Biological Diversity entered into force, the concept of biodiversity which, in simplified words, represents “universality and the most diverse variability aspects of life on planet Earth”, was finally put into use in 1992. By ratifying the Convention on Biological Diversity all signatory states took the obligation to bring legal acts and establish necessary activities regarding the protection and evaluation of biodiversity. During the past two decades the initial concepts from the Convention have been progressively upgraded which facilitates the use of complex tasks of preserving biodiversity and sustainable use of biological resources through a series of important complementary strategic and operational documents. Among the most important newly established concepts is defining Ecosystem services as the key theoretical approach and a practical mechanism for comprehensive evaluation of real importance of biodiversity preservation for mankind existence, ie. well-being which every human society has (or could have) in various sectors and aspects of life. This concept prioritizes ecosystem approach and in that way integrates a series of questions which weren’t resolved in an adequately clear way in the Convention or other documents which are related to the preservation and protection of biodiversity. The application of ecosystem services concept offers a series of operational solutions for connecting special (to a lesser extent genetic) diversity with the functioning of the ecosystem. Even more important is the contribution to methodology of economic, as well as “immaterial” evaluation of various elements and processes in ecosystems, which, in a direct or an indirect way, contribute to the concrete and measurable parameters of economic growth, social wealth, goods and benefits that people have from preserved and functional ecosystems, populations or biodiversity in general. Consequently, this approach also enables an economic valorization of losses which occur or are expected to occur in case of degradation of biodiversity components. Comprehensive classification and fundamental elaboration of the concepts and methods of ecosystem services quantification was realized within the mega-study “Millennium Ecosystem Assessment” (2001–2005). Ecosystem services were, in simplified words, defines as “benefits that people have from the ecosystem”, and were grouped in: services of supplying/ providing, regulation, cultural and supporting services. With later elaboration of classification the methodology of economic valorization was significantly improved, primarily through international iniciatives “The Economics of Ecosystems and Biodiversity – TEEB) and “Common International Classification of Ecosystem Services – CICES). The most significant specific application of this approach in European conditions is realized through the “Mapping and Assessment of Ecosystems and their Services – MAES initiative, which represents one of the key contributions to the “European Union Biodiversity Strategy 2020”, ie., the obligation of all members through the 2010–2020 decade. In our national legislative, as in the biggest part of activities realized by line ministries during the past two decades, the concept of ecosystem services was represented in very small amounts, ie. in disproportion with the importance it has had in world and Europe after 2005 (with the exception of the National strategy for sustainable use of natural resources and goods, 2012). The basic approach to economic valorization of biodiversity has been connected to the term “biological resources” (including genetic resources), which came from direct elaboration of these concepts defined in the 1992 Convention. This paper will show the basic elements of mentioned concepts and programs, their connection to the so far practice in Serbia, and the possibilities and needs for implementing the newest international approaches into the valorization of fauna, as a segment of Serbian biodiversity, as well as big problems which have been noticed in the so far practice in biological resources usage (uncontrollable and law prohibited fishery, excessive hunting, destruction of habitats, excessive use of pesticides in agriculture, pollution, unplanned urbanization with area conversion, etc.). An insufficient connection of line ministries in achieving biodiversity protection and misunderstanding and/or ignoring the significance of ecosystem services for society have also been highlighted.