@article{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2020",
abstract = "У раду се разматрају дијалекатске појаве у вези с творбом речи у Горском вијен-
цу. Дате појаве се разматрају са аспекта њиховог односа са књижевнојезичком
нормом која се у Његошево време налазила у фази формирања, распрострање-
ности у ијекавским народним говорима и функције у песничком тексту. Грађу
чини критичко издање Горског вијенца Радмила Маројевића из 2005. г., Derivational dialectisms in The Mountain Wreath have their origin in prefixation and
suffixation, and they belong to the category of root and prosodic alternations.
Prefixal and suffixal derivation resulted in the dialectal forms of nominals, adverbials
and verbals.
The prefixal forms include: stanak, prekrvnik, premjena, satvar; uprijekrst; ošćeti,
and the suffixal ones include: branič, desečar, izgub; konjuška, ostrota, povukuša, razvala,
slavlja, ćeskota; prebistren, neobuzdni, nepobjedan; uprav; umučati, oslačati; razmišljavati,
puštavati, spuštavati se, klikovati, zapitovati, povukovati se, dovukivati, dovukovati.
Root alternation is illustrated by the noun žnjetva, and prosodic alternations by the
verbs: puštati, „pustiti” (release), oblačiti „obući” (clothe), viđati „videti” (see), čujati
„čuti” (hear), opuštati se „prepustiti se” (let go).
The analysed derivational dialectisms can be divided into three groups:
1) the forms which used to be dialectal at the beginning of standard language formation,
and were given standard status in the contemporary language: premjena, stanak,
prekrvnik, uprijekrst, branič, povukuša, razvala, tjeskota, nepobjedan, uprav, oslačati,
klikovati, spuštavati se;
2) the forms which which used to be standard at the beginning of standard language
formation and lost that status in the contemporary language: desečar, puštavati,
razmišljavati, puštati „pustiti”;
3) the forms which were dialectal both at the beginning of standard language formation
and in the contemporary language: ošćeti, izgub, konjuška, ostrota, prebistren,
umučati, zapitovati, povukovati se, dovukivati, dovukovati, žnjetva, oblačiti „obući”, viđati
„videti”, opuštati se „(pre)pustiti se”, čujati „čuti”. The noun ostrota is also qualified as an
archaism in the contemporary language, and slavlja and neobuzdni are considered archaic
forms only.
From the dialectological standpoint, the given forms have a general ijekavijan character,
confirmed in both types of ijekavian speeches: both in Old Montenegrin and Eastern
Herzegovinian. The exceptions are: prekrvnik, ošćeti, izgub, which were not confirmed in
the progressive speeches based on the descriptive and dialectological dictionaries and the
relevant dialectological literature.
Some dialectal forms alternate with standard derivational forms. They are: stanak
(besides sastanak), premjena (besides promijeniti), satvar (besides stvar), prebistren (besides
bistar), uprav (besides upravo), puštavati (besides puštati), viđati (besides viđeti/vidjeti),
čujati (besides čuti).
The use of dialectal forms also demonstrates a versifying, and in a way, stylistic function.
The vowel supplements the syllabic structure of the first or second hemistichs, which
is the main reason for using the particular forms in the poetic work.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Творбени дијалектизми у Горском вијенцу, Derivational Dialectisms in The Mountain Wreath",
pages = "457-472",
volume = "25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16133"
}