Стевић, Милан

Link to this page

Authority KeyName Variants
288abb23-d550-4380-8fe2-0f857571851a
  • Стевић, Милан (2)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Развој и значај фитофармације у очувању здравља биља у Србији

Вукша, Петар; Стевић, Милан; Кљајић, Петар; Рекановић, Емил; Бркић, Драгица; Тамаш, Ненад; Јовановић-Радованов, Катарина; Вуковић, Славица; Алексић, Горан

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - CONF
AU  - Вукша, Петар
AU  - Стевић, Милан
AU  - Кљајић, Петар
AU  - Рекановић, Емил
AU  - Бркић, Драгица
AU  - Тамаш, Ненад
AU  - Јовановић-Радованов, Катарина
AU  - Вуковић, Славица
AU  - Алексић, Горан
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16114
AB  - Почетак развоја фитофармације као области истраживања
везује се за појаву производње и масовније примене пестицида у заштити
биља. Иако се откриће „бордовске чорбе”, а убрзо потом и њена индустријска
производња, крајем 19. века, сматрају почетком развоја фитофармацеутске
индустрије, права експанзија производње и примене агрохемикалија у све-
ту, уследила је након завршетка Другог светског рата. У периоду од 1945. до
1955. године, почиње интензивна производња органохлорних инсектицида
(DDT), затим паратиона, као првог једињења из групе органофосфата, ди-
тиокарбамата и деривата фенокси-карбонских киселина, као најстаријих
органских фунгицида, односно хербицида, чија ће примена, током деценија
које ће уследити, обезбедити значајан напредак у сузбијању штетних агенса
у биљној производњи.
Омасовљење примене, а нарочито уочавање појаве штетних ефеката
пестицида по здравље људи и животну средину, наметало је потребу њихо-
вог интензивнијег проучавања, како са агрономског, тако и са токсиколош-
ко-екотоксиколошког аспекта.
Наставне, научне и стручне активности у области фитофармације, ра-
них 50-их година прошлог века, биле су слабо развијене у светским оквири-
ма, а самим тим су се и код нас маргинално проучавале, углавном у оквиру
других научних дисциплина (фитопатологије, ентомологије...). Током 1958.
године, пратећи развој и потребе у биљној производњи, на Пољопривред- ном факултету у Земуну уводи се нови предмет, Средства за заштиту биља,
који слушају студенти групе за заштиту биља, у оквиру Одсека за прераду
биљних сировина. Други значајан тренутак наступио је 1966. године, када
се на истом факултету оснива група за заштиту биља, у оквиру четворого-
дишњих студија, када су формирани и предмети Општа фитофармација и
Посебна фитофармација. Овим одлукама створени су услови за формирање
нове катедре, што је и реализовано током школске 1970/71. године. Визионар
и креатор оваквог развоја био је проф. др Радојица Кљајић, чији је допринос
у настанку и развоју фитофармацеутских дисциплина, у оквирима наставе,
науке и струке, био немерљив. Оснивањем Катедре за пестициде створена
је наставно-научна база, која ће, у годинамa које су уследиле, изнедрити на
дестине стучњака, чији ће наставни, научни и стручни рад омогућити фор-
мирање и других сродних установа, те значајно допринети развоју фитофар-
мације, а самим тим и заштити биља у нашој земљи.
AB  - The beginning of the development of phytopharmacy, as an area of research,
is related to the emergence of production and mass application of pesticides
in plant protection. Although the discovery of “Bordeaux mixture”, and soon
after, its industrial production at the end of the 19th century, is considered the beginning
of the development of the phytopharmaceutical industry, the real expansion
of production and application of agrochemicals in the world, occurred after
the end of World War II. During the period 1945–1955 an intensive production
of organochlorine insecticides (DDT) began, then parathion, as the first compound
from the group of organophosphates, dithiocarbamates and derivatives of
phenoxy-carboxylic acids, as the oldest organic fungicides, i.e. herbicides, whose
application had provided significant progress in the control of harmful agents in
plant production during the following decades.
The widespread use of pesticides and especially the observation of the appearance
of harmful effects on human health and the environment, has imposed
the need for its more intensive study, both from the agronomic and toxicological-
ecotoxicological aspect.
Teaching, scientific and professional activities in the field of phytopharmacy,
in the early 1950s, were poorly developed in the world, and thus were marginally
studied in our country, mainly within some other scientific disciplines
(phytopathology, entomology ... ). During 1958, owing to the development and
growing needs in plant production, a new subject was introduced at the Faculty
of Agriculture in Zemun, Plant Protection Products, which was attended by the
Plant Protection Group students, within the Department of Plant Raw Materials
Processing. Another important moment occurred in 1966, when the Plant Protection
Group was established at the same Faculty, within four-year studies, when the
subjects General Phytopharmacy and Special Phytopharmacy were formed. These
decisions provided the conditions for the formation of a new department, which
was realized during the 1970/71 school year. The visionary and creator of this development
was professor Radojica Kljajić, whose contribution to the emergence
and development of phytopharmaceutical disciplines, within the framework of
teaching, science and profession, was immeasurable. With the establishment of
the Department of Pesticides, a teaching-scientific base was created, which will,
in the years to come, produce dozens of experts, whose teaching, scientific andprofessional work will enable the formation of other related institutions, and significantly
contribute to the development of phytopharmacy and plant protection
in general, in our country.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године
T1  - Развој и значај фитофармације у очувању здравља биља у Србији
T1  - Development and importance of phytopharmacy in plant health preservation in Serbia
SP  - 77
EP  - 89
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16114
ER  - 
@conference{
author = "Вукша, Петар and Стевић, Милан and Кљајић, Петар and Рекановић, Емил and Бркић, Драгица and Тамаш, Ненад and Јовановић-Радованов, Катарина and Вуковић, Славица and Алексић, Горан",
year = "2022",
abstract = "Почетак развоја фитофармације као области истраживања
везује се за појаву производње и масовније примене пестицида у заштити
биља. Иако се откриће „бордовске чорбе”, а убрзо потом и њена индустријска
производња, крајем 19. века, сматрају почетком развоја фитофармацеутске
индустрије, права експанзија производње и примене агрохемикалија у све-
ту, уследила је након завршетка Другог светског рата. У периоду од 1945. до
1955. године, почиње интензивна производња органохлорних инсектицида
(DDT), затим паратиона, као првог једињења из групе органофосфата, ди-
тиокарбамата и деривата фенокси-карбонских киселина, као најстаријих
органских фунгицида, односно хербицида, чија ће примена, током деценија
које ће уследити, обезбедити значајан напредак у сузбијању штетних агенса
у биљној производњи.
Омасовљење примене, а нарочито уочавање појаве штетних ефеката
пестицида по здравље људи и животну средину, наметало је потребу њихо-
вог интензивнијег проучавања, како са агрономског, тако и са токсиколош-
ко-екотоксиколошког аспекта.
Наставне, научне и стручне активности у области фитофармације, ра-
них 50-их година прошлог века, биле су слабо развијене у светским оквири-
ма, а самим тим су се и код нас маргинално проучавале, углавном у оквиру
других научних дисциплина (фитопатологије, ентомологије...). Током 1958.
године, пратећи развој и потребе у биљној производњи, на Пољопривред- ном факултету у Земуну уводи се нови предмет, Средства за заштиту биља,
који слушају студенти групе за заштиту биља, у оквиру Одсека за прераду
биљних сировина. Други значајан тренутак наступио је 1966. године, када
се на истом факултету оснива група за заштиту биља, у оквиру четворого-
дишњих студија, када су формирани и предмети Општа фитофармација и
Посебна фитофармација. Овим одлукама створени су услови за формирање
нове катедре, што је и реализовано током школске 1970/71. године. Визионар
и креатор оваквог развоја био је проф. др Радојица Кљајић, чији је допринос
у настанку и развоју фитофармацеутских дисциплина, у оквирима наставе,
науке и струке, био немерљив. Оснивањем Катедре за пестициде створена
је наставно-научна база, која ће, у годинамa које су уследиле, изнедрити на
дестине стучњака, чији ће наставни, научни и стручни рад омогућити фор-
мирање и других сродних установа, те значајно допринети развоју фитофар-
мације, а самим тим и заштити биља у нашој земљи., The beginning of the development of phytopharmacy, as an area of research,
is related to the emergence of production and mass application of pesticides
in plant protection. Although the discovery of “Bordeaux mixture”, and soon
after, its industrial production at the end of the 19th century, is considered the beginning
of the development of the phytopharmaceutical industry, the real expansion
of production and application of agrochemicals in the world, occurred after
the end of World War II. During the period 1945–1955 an intensive production
of organochlorine insecticides (DDT) began, then parathion, as the first compound
from the group of organophosphates, dithiocarbamates and derivatives of
phenoxy-carboxylic acids, as the oldest organic fungicides, i.e. herbicides, whose
application had provided significant progress in the control of harmful agents in
plant production during the following decades.
The widespread use of pesticides and especially the observation of the appearance
of harmful effects on human health and the environment, has imposed
the need for its more intensive study, both from the agronomic and toxicological-
ecotoxicological aspect.
Teaching, scientific and professional activities in the field of phytopharmacy,
in the early 1950s, were poorly developed in the world, and thus were marginally
studied in our country, mainly within some other scientific disciplines
(phytopathology, entomology ... ). During 1958, owing to the development and
growing needs in plant production, a new subject was introduced at the Faculty
of Agriculture in Zemun, Plant Protection Products, which was attended by the
Plant Protection Group students, within the Department of Plant Raw Materials
Processing. Another important moment occurred in 1966, when the Plant Protection
Group was established at the same Faculty, within four-year studies, when the
subjects General Phytopharmacy and Special Phytopharmacy were formed. These
decisions provided the conditions for the formation of a new department, which
was realized during the 1970/71 school year. The visionary and creator of this development
was professor Radojica Kljajić, whose contribution to the emergence
and development of phytopharmaceutical disciplines, within the framework of
teaching, science and profession, was immeasurable. With the establishment of
the Department of Pesticides, a teaching-scientific base was created, which will,
in the years to come, produce dozens of experts, whose teaching, scientific andprofessional work will enable the formation of other related institutions, and significantly
contribute to the development of phytopharmacy and plant protection
in general, in our country.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године",
title = "Развој и значај фитофармације у очувању здравља биља у Србији, Development and importance of phytopharmacy in plant health preservation in Serbia",
pages = "77-89",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16114"
}
Вукша, П., Стевић, М., Кљајић, П., Рекановић, Е., Бркић, Д., Тамаш, Н., Јовановић-Радованов, К., Вуковић, С.,& Алексић, Г.. (2022). Развој и значај фитофармације у очувању здравља биља у Србији. in Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године
Београд : Српска академија наука и уметности., 77-89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16114
Вукша П, Стевић М, Кљајић П, Рекановић Е, Бркић Д, Тамаш Н, Јовановић-Радованов К, Вуковић С, Алексић Г. Развој и значај фитофармације у очувању здравља биља у Србији. in Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године. 2022;:77-89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16114 .
Вукша, Петар, Стевић, Милан, Кљајић, Петар, Рекановић, Емил, Бркић, Драгица, Тамаш, Ненад, Јовановић-Радованов, Катарина, Вуковић, Славица, Алексић, Горан, "Развој и значај фитофармације у очувању здравља биља у Србији" in Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године (2022):77-89,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16114 .

Резистентност гљива на фунгициде

Стевић, Милан

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - CONF
AU  - Стевић, Милан
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10023
AB  - Примена фунгицда од суштинског је значаја у одр-
жавању здравственог стања биљака и обезбеђивању високих приноса и ква-
литета проиводње. Међутим, на њихову ефикасност значајно утиче појава
резистентности код појединих патогена. У циљу превазилажења ове појаве, и
продужења употребног рока, неопходно је што прецизније проценити ризик
од настанка резистентности код појединих фунгицида. За неке групе фун-
гицида познато је да су ризичније за развој резистенности од других. Ако је
резистентност одређене популације неког патогена на одређени фунгицид
већ детектована, врло је вероватно да ће дате популације бити резистентне и
на остала једињења из те групе. Међутим, унакрсна резистенност може бити
само делимична, потпуно одсутна или чак у негативној корелацији, а с друге
стране, може се развити између предствника потпуно различитих група фун-
гицида. Резистентност на фунгициде обично је резултат промене на месту
деловања у организму саме гљиве. Фунгициди са специфичним механизмом
деловања, као и сам тип механизма, важан су индикатор за процену ризика
од развоја резистентности. Неке карактеристике самог патогена такође утиче
на брзину развоја резистентности. Кратко време генерације, обилна спорула-
ција и широка распрострањеност спора, наговештај су повећаног ризика од
развоја резистентности. Систематска оцена свих фактора ризика, укључујућу
механизам деловања фунгицида, особине самог патогена и агрономске фак-
торе, обезбеђује прецизну процену ризика од појаве резистентности. У циљу
превазилажења ових проблема, постоји потреба увођења сталног монито-
ринга и утврђивања стања осетљивости гљива на фунгициде у нашој земљи.
AB  - Fungicides use is essential for the maintenance of healthy crops and reliable
yields of high-quality produce. However, their effectiveness has been seriously affected
in some situations by the development of resistance in target pathogens. It is
necessary to assess as accurately as possible the risk of resistance arising, in order
to guide selection of candidate chemicals for development and the establishment
of strategies to ensure their durability. Some chemical classes of fungicides are
known to be more prone to resistance problems then others. If pathogen populations
resistant to certain fungicide have already development these are likely to
be cross-resistant to the other member of this class. However, cross-resistance can
be partial, absent or even negative corelated, and can occure between apparently
unrelated chemical. Resistance to fungicdes usually results from an alternation
at the site of fungicidal action in the target pathogen. Thus knowlage of mode of
action can indicate risk. A single rather than a muliple site of action known to
have become resistant to other fungicides, and the site of action are both positive
indicator of risk. Several characteristics of each target pathogen, also affect the rate
of resistance development. Short generation time, abundant sporulation, widespread
spore dispersal tend to increase resistance risk. Only systematic assessment
including fungicide mode of action, pathogen properties and agronomic factors
of risk, provides accurate degree of resistance risk. In order to overcome these
problems, continuous monitoring and the determination of the fungi population
susceptibility to fungicides, should be established in our country.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Коришћење пестицида у биљној производњи и заштита животне средине
T1  - Резистентност гљива на фунгициде
T1  - Resistance of mushrooms to fungicide
SP  - 181
EP  - 195
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10023
ER  - 
@conference{
author = "Стевић, Милан",
year = "2019",
abstract = "Примена фунгицда од суштинског је значаја у одр-
жавању здравственог стања биљака и обезбеђивању високих приноса и ква-
литета проиводње. Међутим, на њихову ефикасност значајно утиче појава
резистентности код појединих патогена. У циљу превазилажења ове појаве, и
продужења употребног рока, неопходно је што прецизније проценити ризик
од настанка резистентности код појединих фунгицида. За неке групе фун-
гицида познато је да су ризичније за развој резистенности од других. Ако је
резистентност одређене популације неког патогена на одређени фунгицид
већ детектована, врло је вероватно да ће дате популације бити резистентне и
на остала једињења из те групе. Међутим, унакрсна резистенност може бити
само делимична, потпуно одсутна или чак у негативној корелацији, а с друге
стране, може се развити између предствника потпуно различитих група фун-
гицида. Резистентност на фунгициде обично је резултат промене на месту
деловања у организму саме гљиве. Фунгициди са специфичним механизмом
деловања, као и сам тип механизма, важан су индикатор за процену ризика
од развоја резистентности. Неке карактеристике самог патогена такође утиче
на брзину развоја резистентности. Кратко време генерације, обилна спорула-
ција и широка распрострањеност спора, наговештај су повећаног ризика од
развоја резистентности. Систематска оцена свих фактора ризика, укључујућу
механизам деловања фунгицида, особине самог патогена и агрономске фак-
торе, обезбеђује прецизну процену ризика од појаве резистентности. У циљу
превазилажења ових проблема, постоји потреба увођења сталног монито-
ринга и утврђивања стања осетљивости гљива на фунгициде у нашој земљи., Fungicides use is essential for the maintenance of healthy crops and reliable
yields of high-quality produce. However, their effectiveness has been seriously affected
in some situations by the development of resistance in target pathogens. It is
necessary to assess as accurately as possible the risk of resistance arising, in order
to guide selection of candidate chemicals for development and the establishment
of strategies to ensure their durability. Some chemical classes of fungicides are
known to be more prone to resistance problems then others. If pathogen populations
resistant to certain fungicide have already development these are likely to
be cross-resistant to the other member of this class. However, cross-resistance can
be partial, absent or even negative corelated, and can occure between apparently
unrelated chemical. Resistance to fungicdes usually results from an alternation
at the site of fungicidal action in the target pathogen. Thus knowlage of mode of
action can indicate risk. A single rather than a muliple site of action known to
have become resistant to other fungicides, and the site of action are both positive
indicator of risk. Several characteristics of each target pathogen, also affect the rate
of resistance development. Short generation time, abundant sporulation, widespread
spore dispersal tend to increase resistance risk. Only systematic assessment
including fungicide mode of action, pathogen properties and agronomic factors
of risk, provides accurate degree of resistance risk. In order to overcome these
problems, continuous monitoring and the determination of the fungi population
susceptibility to fungicides, should be established in our country.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Коришћење пестицида у биљној производњи и заштита животне средине",
title = "Резистентност гљива на фунгициде, Resistance of mushrooms to fungicide",
pages = "181-195",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10023"
}
Стевић, М.. (2019). Резистентност гљива на фунгициде. in Коришћење пестицида у биљној производњи и заштита животне средине
Београд : Српска академија наука и уметности., 181-195.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10023
Стевић М. Резистентност гљива на фунгициде. in Коришћење пестицида у биљној производњи и заштита животне средине. 2019;:181-195.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10023 .
Стевић, Милан, "Резистентност гљива на фунгициде" in Коришћење пестицида у биљној производњи и заштита животне средине (2019):181-195,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10023 .