TY  - CONF
AU  - Петровић-Обрадовић, Оливера
AU  - Спасић, Радослава
AU  - Игњатовић-Ћупина, Александра
AU  - Главендекић, Милка
AU  - Кљајић, Петар
AU  - Танасковић, Снежана
AU  - Црвковић, Татјана
AU  - Коњевић, Александра
AU  - Миловац, Жељко
AU  - Стојановић, Дејан В.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16113
AB  - Ентомологија је веома значајна научна дисциплина која својим
сазнањима доприноси развоју биљне производње и природних ресурса.
Иако су ентомолошка истраживања на подручју Србије обављана и много
раније, оснивачем ентомологије сматра се академик Јосиф Панчић, који је
1883. године објавио монографију Orthoptera Србије, описавши у њој 137 вр-
ста, од чега су две врсте нове за науку. У исто то време, у Србији је регистро-
вано присуство филоксере, велике штеточине винове лозе, па је те исте 1883.
године донет и први закон о овој карантинској штеточини.
Значајнији и свеобухватнији рад у области ентомологије, али и њен
развој, почиње са оснивањем Пољопривредног факултета у Београду 1919.
године. Први професор ентомологије био је др Јулије Вагнер, његов сарадник
и оснивач модерне ентомологије био је др Михајло Градојевић. У периоду
између два рата велики допринос ентомологији дали су академик др Павле
Вукасовић и др Светислав Живојиновић. Они су се бавили систематиком
инсеката, фаунистичким истраживањима и примењеном ентомологијом. Го-
дине 1938. основан је Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду; после Другог светског рата оснивају се Институт за заштиту биља у Бео-
граду, Институт за пестициде и заштиту животне средине у Земуну, Ин-
ститут за шумарство у Београду и Завод за тополе у Новом Саду. Такође,
Шумарски факултет у Београду одвојио се као засебан 1949. године, а осно-
вани су и Пољопривредни факултет у Новом Саду, Агрономски факултет
у Чачку и Пољопривредни факултет у Приштини. Временом се повећава
број истраживања у области ентомологије и образују се инжењери зашти-
те биља и инжењери шумарства са специјализацијама из ентомологије и
заштите шума. Са повећањем производње, сложенији постају проблеми
које инсекти стварају у пољопривреди и шумарству. У Србији долази до
појаве адвентивних и инвазивних врста, као што су кромпирова златица,
дудовац, калифорнијска штитаста ваш и крвава ваш, неколико масовних
појава губара захватају велике шумске комплексе и пољопривредне усеве.
Ентомолози раде на проучавању природних непријатеља инсеката и уводи
се у праксу биолошка заштита биља и систем интегралних мера заштите од
штетних инсеката. Веома запажен допринос у образовању нових стручњака
и развоју струке и науке дали су проф. Гвидо Нонвеје, проф. Константин
Васић, др Драгић Томић, проф. Љубодраг Михајловић, академик Душан
Чампраг, проф. Никола Танасијевић, др Љубиша Васиљевић, проф. Жив-
ко Срдић, проф. Душка Симова-Тошић, проф. Радосав Секулић, др Илија
Перић, др Ћирил Сидор, др Иштван Јодал, др Марко Ињац, др Фрања Бача,
др Сретен Стаменковић, али и многи други ентомолози. Последњих година
велики проблем у биљној производњи представљају нове инвазивне инсе-
катске врсте као штеточине и преносиоци патогена. Примена технолошки
савремених метода у ентомологији, попут молекуларних техника, доприно-
си бржој идентификацији узрочника штета у пољопривреди и шумарству,
али и решавању штета које наносе.
Развој ентомологије у Србији обављао се у више праваца, а најзна-
чајнији су: таксономска и фаунистичка проучавања, проучавања биологије
и екологије економски значајних врста, интегрално сузбијање штеточи-
на, проучавање корисних организама и њихове улоге у биолошкој контро-
ли штетних врста, проучавање векторске улоге инсеката у епидемиологији
фитоплазматичних и вирусних болести биљака. У раду ће бити приказана
најзначајнија достигнућа наведених праваца истраживања.
AB  - Entomology is an important scientific discipline, which, with the knowledge
it provides, contributes to the development of plant production and preservation
of natural resources. Although entomological research in Serbia was
conducted years earlier, it is considered that the founder of entomology was Josif
Pančić, who published a monograph in 1883, titled “Orthoptera in Serbia”, describing
137 insect species in it, two of them new for science. At the same time, the presence of phylloxera, a significant grape pest, was registered in Serbia, which
led to the passing of the first law concerning this quarantine pest, in the same year.
A more significant and comprehensive work in this field, and also its development,
began in 1919, with the founding of the Faculty of Agriculture in Belgrade.
The first entomology professor was Dr. Julije Vagner and his associate Dr.
Mihajlo Gradojević was the founder of modern entomology. Between the two
world wars, academicians Dr. Pavle Vukasović and Dr. Svetislav Živojinović made
a big contribution to entomology, concerning insect systematics, faunal research
and applied entomology. The Institute of Field and Vegetable Crops was founded
in Novi Sad in 1938, followed by the establishing of the Institute for Plant Protection
in Belgrade, the Institute of Pesticides and Environmental Protection in
Zemun, the Institute of Forestry in Belgrade, and the Poplar Research Institute in
Novi Sad, after World War II. The Faculty of Forestry in Belgrade was separated
from the Faculty of Agriculture in 1949, after which the Faculty of Agriculture
in Novi Sad, the Faculty of Agronomy in Čačak and the Faculty of Agriculture
in Priština were founded. Over time, owing to increased research and education,
more plant protection engineers and forestry engineers have been specializing
in entomology and forest protection. With expanding productions, the problems
that insects have been causing in agriculture and forestry have become more elaborate.
New adventives and invasive species have been arriving to Serbia, such as
the Colorado potato beetle, paper mulberry, San Jose scale and wooly apple aphid.
Entomologists have been studying natural enemies of insects, working on their
introduction as biological plant protection agents and creating a system of integrated
plant protection measures. The following experts made an important contribution
to the education of new experts and the development of both practice
and science: professor Guido Nonveiller, professor Konstantin Vasić, Dr. Dragić
Tomić, professor Ljubodrag Mihajlović, academician Dušan Čamprag, professor
Nikola Tanasijević, Dr. Ljubiša Vasiljević, professor Živko Srdić, professor Duška
Simova-Tošić, professor Radosav Sekulić, Dr. Ilija Perić, Dr. Ćiril Sidor, Dr. Ištvan
Jodal, Dr. Marko Injac, Dr. Franja Bača, Dr. Sreten Stamenković, and many other
entomologists. In recent years, some new invasive insect species have become a
major problem in plant production, as pests and vectors of plant pathogens. Contemporary
methods in entomology, such as molecular techniques, contribute to
faster identification of pests causing damage in agriculture and forestry, and also
to solving the problems they cause.
The development of entomology in Serbia has been carried out in several
directions, the most important being: taxonomic and faunal studies, studies of
biology and ecology of economically important species, integrated pest control,
studies of beneficial organisms and their role in biological control of harmful species,
studies of insects as vectors of pathogens causing viral diseases. This paper
presents the most important achievements of this research.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године
T1  - Развој и достигнућа ентомологије у области биљне производње у Србији
T1  - Development and achievements of entomology in the field of plant production in Serbia
SP  - 53
EP  - 76
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16113
ER  - 

@conference{
author = "Петровић-Обрадовић, Оливера and Спасић, Радослава and Игњатовић-Ћупина, Александра and Главендекић, Милка and Кљајић, Петар and Танасковић, Снежана and Црвковић, Татјана and Коњевић, Александра and Миловац, Жељко and Стојановић, Дејан В.",
year = "2022",
abstract = "Ентомологија је веома значајна научна дисциплина која својим
сазнањима доприноси развоју биљне производње и природних ресурса.
Иако су ентомолошка истраживања на подручју Србије обављана и много
раније, оснивачем ентомологије сматра се академик Јосиф Панчић, који је
1883. године објавио монографију Orthoptera Србије, описавши у њој 137 вр-
ста, од чега су две врсте нове за науку. У исто то време, у Србији је регистро-
вано присуство филоксере, велике штеточине винове лозе, па је те исте 1883.
године донет и први закон о овој карантинској штеточини.
Значајнији и свеобухватнији рад у области ентомологије, али и њен
развој, почиње са оснивањем Пољопривредног факултета у Београду 1919.
године. Први професор ентомологије био је др Јулије Вагнер, његов сарадник
и оснивач модерне ентомологије био је др Михајло Градојевић. У периоду
између два рата велики допринос ентомологији дали су академик др Павле
Вукасовић и др Светислав Живојиновић. Они су се бавили систематиком
инсеката, фаунистичким истраживањима и примењеном ентомологијом. Го-
дине 1938. основан је Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду; после Другог светског рата оснивају се Институт за заштиту биља у Бео-
граду, Институт за пестициде и заштиту животне средине у Земуну, Ин-
ститут за шумарство у Београду и Завод за тополе у Новом Саду. Такође,
Шумарски факултет у Београду одвојио се као засебан 1949. године, а осно-
вани су и Пољопривредни факултет у Новом Саду, Агрономски факултет
у Чачку и Пољопривредни факултет у Приштини. Временом се повећава
број истраживања у области ентомологије и образују се инжењери зашти-
те биља и инжењери шумарства са специјализацијама из ентомологије и
заштите шума. Са повећањем производње, сложенији постају проблеми
које инсекти стварају у пољопривреди и шумарству. У Србији долази до
појаве адвентивних и инвазивних врста, као што су кромпирова златица,
дудовац, калифорнијска штитаста ваш и крвава ваш, неколико масовних
појава губара захватају велике шумске комплексе и пољопривредне усеве.
Ентомолози раде на проучавању природних непријатеља инсеката и уводи
се у праксу биолошка заштита биља и систем интегралних мера заштите од
штетних инсеката. Веома запажен допринос у образовању нових стручњака
и развоју струке и науке дали су проф. Гвидо Нонвеје, проф. Константин
Васић, др Драгић Томић, проф. Љубодраг Михајловић, академик Душан
Чампраг, проф. Никола Танасијевић, др Љубиша Васиљевић, проф. Жив-
ко Срдић, проф. Душка Симова-Тошић, проф. Радосав Секулић, др Илија
Перић, др Ћирил Сидор, др Иштван Јодал, др Марко Ињац, др Фрања Бача,
др Сретен Стаменковић, али и многи други ентомолози. Последњих година
велики проблем у биљној производњи представљају нове инвазивне инсе-
катске врсте као штеточине и преносиоци патогена. Примена технолошки
савремених метода у ентомологији, попут молекуларних техника, доприно-
си бржој идентификацији узрочника штета у пољопривреди и шумарству,
али и решавању штета које наносе.
Развој ентомологије у Србији обављао се у више праваца, а најзна-
чајнији су: таксономска и фаунистичка проучавања, проучавања биологије
и екологије економски значајних врста, интегрално сузбијање штеточи-
на, проучавање корисних организама и њихове улоге у биолошкој контро-
ли штетних врста, проучавање векторске улоге инсеката у епидемиологији
фитоплазматичних и вирусних болести биљака. У раду ће бити приказана
најзначајнија достигнућа наведених праваца истраживања., Entomology is an important scientific discipline, which, with the knowledge
it provides, contributes to the development of plant production and preservation
of natural resources. Although entomological research in Serbia was
conducted years earlier, it is considered that the founder of entomology was Josif
Pančić, who published a monograph in 1883, titled “Orthoptera in Serbia”, describing
137 insect species in it, two of them new for science. At the same time, the presence of phylloxera, a significant grape pest, was registered in Serbia, which
led to the passing of the first law concerning this quarantine pest, in the same year.
A more significant and comprehensive work in this field, and also its development,
began in 1919, with the founding of the Faculty of Agriculture in Belgrade.
The first entomology professor was Dr. Julije Vagner and his associate Dr.
Mihajlo Gradojević was the founder of modern entomology. Between the two
world wars, academicians Dr. Pavle Vukasović and Dr. Svetislav Živojinović made
a big contribution to entomology, concerning insect systematics, faunal research
and applied entomology. The Institute of Field and Vegetable Crops was founded
in Novi Sad in 1938, followed by the establishing of the Institute for Plant Protection
in Belgrade, the Institute of Pesticides and Environmental Protection in
Zemun, the Institute of Forestry in Belgrade, and the Poplar Research Institute in
Novi Sad, after World War II. The Faculty of Forestry in Belgrade was separated
from the Faculty of Agriculture in 1949, after which the Faculty of Agriculture
in Novi Sad, the Faculty of Agronomy in Čačak and the Faculty of Agriculture
in Priština were founded. Over time, owing to increased research and education,
more plant protection engineers and forestry engineers have been specializing
in entomology and forest protection. With expanding productions, the problems
that insects have been causing in agriculture and forestry have become more elaborate.
New adventives and invasive species have been arriving to Serbia, such as
the Colorado potato beetle, paper mulberry, San Jose scale and wooly apple aphid.
Entomologists have been studying natural enemies of insects, working on their
introduction as biological plant protection agents and creating a system of integrated
plant protection measures. The following experts made an important contribution
to the education of new experts and the development of both practice
and science: professor Guido Nonveiller, professor Konstantin Vasić, Dr. Dragić
Tomić, professor Ljubodrag Mihajlović, academician Dušan Čamprag, professor
Nikola Tanasijević, Dr. Ljubiša Vasiljević, professor Živko Srdić, professor Duška
Simova-Tošić, professor Radosav Sekulić, Dr. Ilija Perić, Dr. Ćiril Sidor, Dr. Ištvan
Jodal, Dr. Marko Injac, Dr. Franja Bača, Dr. Sreten Stamenković, and many other
entomologists. In recent years, some new invasive insect species have become a
major problem in plant production, as pests and vectors of plant pathogens. Contemporary
methods in entomology, such as molecular techniques, contribute to
faster identification of pests causing damage in agriculture and forestry, and also
to solving the problems they cause.
The development of entomology in Serbia has been carried out in several
directions, the most important being: taxonomic and faunal studies, studies of
biology and ecology of economically important species, integrated pest control,
studies of beneficial organisms and their role in biological control of harmful species,
studies of insects as vectors of pathogens causing viral diseases. This paper
presents the most important achievements of this research.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године",
title = "Развој и достигнућа ентомологије у области биљне производње у Србији, Development and achievements of entomology in the field of plant production in Serbia",
pages = "53-76",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16113"
}

Петровић-Обрадовић, О., Спасић, Р., Игњатовић-Ћупина, А., Главендекић, М., Кљајић, П., Танасковић, С., Црвковић, Т., Коњевић, А., Миловац, Ж.,& Стојановић, Д. В.. (2022). Развој и достигнућа ентомологије у области биљне производње у Србији. in Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године
Београд : Српска академија наука и уметности., 53-76.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16113

Петровић-Обрадовић О, Спасић Р, Игњатовић-Ћупина А, Главендекић М, Кљајић П, Танасковић С, Црвковић Т, Коњевић А, Миловац Ж, Стојановић ДВ. Развој и достигнућа ентомологије у области биљне производње у Србији. in Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године. 2022;:53-76.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16113 .

Петровић-Обрадовић, Оливера, Спасић, Радослава, Игњатовић-Ћупина, Александра, Главендекић, Милка, Кљајић, Петар, Танасковић, Снежана, Црвковић, Татјана, Коњевић, Александра, Миловац, Жељко, Стојановић, Дејан В., "Развој и достигнућа ентомологије у области биљне производње у Србији" in Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године (2022):53-76,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16113 .

TY  - CONF
AU  - Вукша, Петар
AU  - Стевић, Милан
AU  - Кљајић, Петар
AU  - Рекановић, Емил
AU  - Бркић, Драгица
AU  - Тамаш, Ненад
AU  - Јовановић-Радованов, Катарина
AU  - Вуковић, Славица
AU  - Алексић, Горан
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16114
AB  - Почетак развоја фитофармације као области истраживања
везује се за појаву производње и масовније примене пестицида у заштити
биља. Иако се откриће „бордовске чорбе”, а убрзо потом и њена индустријска
производња, крајем 19. века, сматрају почетком развоја фитофармацеутске
индустрије, права експанзија производње и примене агрохемикалија у све-
ту, уследила је након завршетка Другог светског рата. У периоду од 1945. до
1955. године, почиње интензивна производња органохлорних инсектицида
(DDT), затим паратиона, као првог једињења из групе органофосфата, ди-
тиокарбамата и деривата фенокси-карбонских киселина, као најстаријих
органских фунгицида, односно хербицида, чија ће примена, током деценија
које ће уследити, обезбедити значајан напредак у сузбијању штетних агенса
у биљној производњи.
Омасовљење примене, а нарочито уочавање појаве штетних ефеката
пестицида по здравље људи и животну средину, наметало је потребу њихо-
вог интензивнијег проучавања, како са агрономског, тако и са токсиколош-
ко-екотоксиколошког аспекта.
Наставне, научне и стручне активности у области фитофармације, ра-
них 50-их година прошлог века, биле су слабо развијене у светским оквири-
ма, а самим тим су се и код нас маргинално проучавале, углавном у оквиру
других научних дисциплина (фитопатологије, ентомологије...). Током 1958.
године, пратећи развој и потребе у биљној производњи, на Пољопривред- ном факултету у Земуну уводи се нови предмет, Средства за заштиту биља,
који слушају студенти групе за заштиту биља, у оквиру Одсека за прераду
биљних сировина. Други значајан тренутак наступио је 1966. године, када
се на истом факултету оснива група за заштиту биља, у оквиру четворого-
дишњих студија, када су формирани и предмети Општа фитофармација и
Посебна фитофармација. Овим одлукама створени су услови за формирање
нове катедре, што је и реализовано током школске 1970/71. године. Визионар
и креатор оваквог развоја био је проф. др Радојица Кљајић, чији је допринос
у настанку и развоју фитофармацеутских дисциплина, у оквирима наставе,
науке и струке, био немерљив. Оснивањем Катедре за пестициде створена
је наставно-научна база, која ће, у годинамa које су уследиле, изнедрити на
дестине стучњака, чији ће наставни, научни и стручни рад омогућити фор-
мирање и других сродних установа, те значајно допринети развоју фитофар-
мације, а самим тим и заштити биља у нашој земљи.
AB  - The beginning of the development of phytopharmacy, as an area of research,
is related to the emergence of production and mass application of pesticides
in plant protection. Although the discovery of “Bordeaux mixture”, and soon
after, its industrial production at the end of the 19th century, is considered the beginning
of the development of the phytopharmaceutical industry, the real expansion
of production and application of agrochemicals in the world, occurred after
the end of World War II. During the period 1945–1955 an intensive production
of organochlorine insecticides (DDT) began, then parathion, as the first compound
from the group of organophosphates, dithiocarbamates and derivatives of
phenoxy-carboxylic acids, as the oldest organic fungicides, i.e. herbicides, whose
application had provided significant progress in the control of harmful agents in
plant production during the following decades.
The widespread use of pesticides and especially the observation of the appearance
of harmful effects on human health and the environment, has imposed
the need for its more intensive study, both from the agronomic and toxicological-
ecotoxicological aspect.
Teaching, scientific and professional activities in the field of phytopharmacy,
in the early 1950s, were poorly developed in the world, and thus were marginally
studied in our country, mainly within some other scientific disciplines
(phytopathology, entomology ... ). During 1958, owing to the development and
growing needs in plant production, a new subject was introduced at the Faculty
of Agriculture in Zemun, Plant Protection Products, which was attended by the
Plant Protection Group students, within the Department of Plant Raw Materials
Processing. Another important moment occurred in 1966, when the Plant Protection
Group was established at the same Faculty, within four-year studies, when the
subjects General Phytopharmacy and Special Phytopharmacy were formed. These
decisions provided the conditions for the formation of a new department, which
was realized during the 1970/71 school year. The visionary and creator of this development
was professor Radojica Kljajić, whose contribution to the emergence
and development of phytopharmaceutical disciplines, within the framework of
teaching, science and profession, was immeasurable. With the establishment of
the Department of Pesticides, a teaching-scientific base was created, which will,
in the years to come, produce dozens of experts, whose teaching, scientific andprofessional work will enable the formation of other related institutions, and significantly
contribute to the development of phytopharmacy and plant protection
in general, in our country.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године
T1  - Развој и значај фитофармације у очувању здравља биља у Србији
T1  - Development and importance of phytopharmacy in plant health preservation in Serbia
SP  - 77
EP  - 89
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16114
ER  - 

@conference{
author = "Вукша, Петар and Стевић, Милан and Кљајић, Петар and Рекановић, Емил and Бркић, Драгица and Тамаш, Ненад and Јовановић-Радованов, Катарина and Вуковић, Славица and Алексић, Горан",
year = "2022",
abstract = "Почетак развоја фитофармације као области истраживања
везује се за појаву производње и масовније примене пестицида у заштити
биља. Иако се откриће „бордовске чорбе”, а убрзо потом и њена индустријска
производња, крајем 19. века, сматрају почетком развоја фитофармацеутске
индустрије, права експанзија производње и примене агрохемикалија у све-
ту, уследила је након завршетка Другог светског рата. У периоду од 1945. до
1955. године, почиње интензивна производња органохлорних инсектицида
(DDT), затим паратиона, као првог једињења из групе органофосфата, ди-
тиокарбамата и деривата фенокси-карбонских киселина, као најстаријих
органских фунгицида, односно хербицида, чија ће примена, током деценија
које ће уследити, обезбедити значајан напредак у сузбијању штетних агенса
у биљној производњи.
Омасовљење примене, а нарочито уочавање појаве штетних ефеката
пестицида по здравље људи и животну средину, наметало је потребу њихо-
вог интензивнијег проучавања, како са агрономског, тако и са токсиколош-
ко-екотоксиколошког аспекта.
Наставне, научне и стручне активности у области фитофармације, ра-
них 50-их година прошлог века, биле су слабо развијене у светским оквири-
ма, а самим тим су се и код нас маргинално проучавале, углавном у оквиру
других научних дисциплина (фитопатологије, ентомологије...). Током 1958.
године, пратећи развој и потребе у биљној производњи, на Пољопривред- ном факултету у Земуну уводи се нови предмет, Средства за заштиту биља,
који слушају студенти групе за заштиту биља, у оквиру Одсека за прераду
биљних сировина. Други значајан тренутак наступио је 1966. године, када
се на истом факултету оснива група за заштиту биља, у оквиру четворого-
дишњих студија, када су формирани и предмети Општа фитофармација и
Посебна фитофармација. Овим одлукама створени су услови за формирање
нове катедре, што је и реализовано током школске 1970/71. године. Визионар
и креатор оваквог развоја био је проф. др Радојица Кљајић, чији је допринос
у настанку и развоју фитофармацеутских дисциплина, у оквирима наставе,
науке и струке, био немерљив. Оснивањем Катедре за пестициде створена
је наставно-научна база, која ће, у годинамa које су уследиле, изнедрити на
дестине стучњака, чији ће наставни, научни и стручни рад омогућити фор-
мирање и других сродних установа, те значајно допринети развоју фитофар-
мације, а самим тим и заштити биља у нашој земљи., The beginning of the development of phytopharmacy, as an area of research,
is related to the emergence of production and mass application of pesticides
in plant protection. Although the discovery of “Bordeaux mixture”, and soon
after, its industrial production at the end of the 19th century, is considered the beginning
of the development of the phytopharmaceutical industry, the real expansion
of production and application of agrochemicals in the world, occurred after
the end of World War II. During the period 1945–1955 an intensive production
of organochlorine insecticides (DDT) began, then parathion, as the first compound
from the group of organophosphates, dithiocarbamates and derivatives of
phenoxy-carboxylic acids, as the oldest organic fungicides, i.e. herbicides, whose
application had provided significant progress in the control of harmful agents in
plant production during the following decades.
The widespread use of pesticides and especially the observation of the appearance
of harmful effects on human health and the environment, has imposed
the need for its more intensive study, both from the agronomic and toxicological-
ecotoxicological aspect.
Teaching, scientific and professional activities in the field of phytopharmacy,
in the early 1950s, were poorly developed in the world, and thus were marginally
studied in our country, mainly within some other scientific disciplines
(phytopathology, entomology ... ). During 1958, owing to the development and
growing needs in plant production, a new subject was introduced at the Faculty
of Agriculture in Zemun, Plant Protection Products, which was attended by the
Plant Protection Group students, within the Department of Plant Raw Materials
Processing. Another important moment occurred in 1966, when the Plant Protection
Group was established at the same Faculty, within four-year studies, when the
subjects General Phytopharmacy and Special Phytopharmacy were formed. These
decisions provided the conditions for the formation of a new department, which
was realized during the 1970/71 school year. The visionary and creator of this development
was professor Radojica Kljajić, whose contribution to the emergence
and development of phytopharmaceutical disciplines, within the framework of
teaching, science and profession, was immeasurable. With the establishment of
the Department of Pesticides, a teaching-scientific base was created, which will,
in the years to come, produce dozens of experts, whose teaching, scientific andprofessional work will enable the formation of other related institutions, and significantly
contribute to the development of phytopharmacy and plant protection
in general, in our country.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године",
title = "Развој и значај фитофармације у очувању здравља биља у Србији, Development and importance of phytopharmacy in plant health preservation in Serbia",
pages = "77-89",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16114"
}

Вукша, П., Стевић, М., Кљајић, П., Рекановић, Е., Бркић, Д., Тамаш, Н., Јовановић-Радованов, К., Вуковић, С.,& Алексић, Г.. (2022). Развој и значај фитофармације у очувању здравља биља у Србији. in Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године
Београд : Српска академија наука и уметности., 77-89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16114

Вукша П, Стевић М, Кљајић П, Рекановић Е, Бркић Д, Тамаш Н, Јовановић-Радованов К, Вуковић С, Алексић Г. Развој и значај фитофармације у очувању здравља биља у Србији. in Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године. 2022;:77-89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16114 .

Вукша, Петар, Стевић, Милан, Кљајић, Петар, Рекановић, Емил, Бркић, Драгица, Тамаш, Ненад, Јовановић-Радованов, Катарина, Вуковић, Славица, Алексић, Горан, "Развој и значај фитофармације у очувању здравља биља у Србији" in Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године (2022):77-89,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16114 .

TY  - CONF
AU  - Кљајић, Петар
AU  - Андрић, Горан
AU  - Пражић Голић, Маријана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9994
AB  - Значај заштите ускладиштених производа од штетних
инсеката на крају друге деценије 21. века постаје есенцијалан. У односу на
развијене земље света, у земљама у развоју и даље доминира употреба пести-
цида над оптимизованом применом осталих мера и метода из интегралног
програма, односно над биорационалним приступом управљања складишним
штеточинама. Глобално, листа регистрованих активних супстанци пестицида
за примену у складишним екосистемима данас је значајно другачија у односу
на ранији период, а повећава се и број резистентних популација различитих
врста складишних инсеката, због чега је у овом раду, у виду прегледа располо-
живих података, разматрано постојеће стање и могућности даље примене пе-
стицида/инсектицида и других познатих решења, као и алтернативних мера
заштите ускладиштених производа.
AB  - The significance of stored product protection from harmful insects is becoming
essential, by the end of second decade in 21st century. Compared to developed
countries the use of pesticides in developing countries is still dominating
above biorational storage pest management approach which implies optimized
implementation of other measures in IPM programme. Today, the list of registered
active pesticide substances for application in storage ecosystems is globally significantly
different in relation to earlier period. Also, the number of resistant populations
of different storage insect pests is increasing. Therefore, the current situation
and possibilities of further application of pesticides/insecticides and other known
solutions as well as alternative stored product protection measures are discussed
in this paper, in a manner of reviewing the available data.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T1  - Примена пестицида у заштити ускладиштених производа
T1  - Application of pesticides in stored product protection
SP  - 99
EP  - 118
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9994
ER  - 

@conference{
author = "Кљајић, Петар and Андрић, Горан and Пражић Голић, Маријана",
year = "2019",
abstract = "Значај заштите ускладиштених производа од штетних
инсеката на крају друге деценије 21. века постаје есенцијалан. У односу на
развијене земље света, у земљама у развоју и даље доминира употреба пести-
цида над оптимизованом применом осталих мера и метода из интегралног
програма, односно над биорационалним приступом управљања складишним
штеточинама. Глобално, листа регистрованих активних супстанци пестицида
за примену у складишним екосистемима данас је значајно другачија у односу
на ранији период, а повећава се и број резистентних популација различитих
врста складишних инсеката, због чега је у овом раду, у виду прегледа располо-
живих података, разматрано постојеће стање и могућности даље примене пе-
стицида/инсектицида и других познатих решења, као и алтернативних мера
заштите ускладиштених производа., The significance of stored product protection from harmful insects is becoming
essential, by the end of second decade in 21st century. Compared to developed
countries the use of pesticides in developing countries is still dominating
above biorational storage pest management approach which implies optimized
implementation of other measures in IPM programme. Today, the list of registered
active pesticide substances for application in storage ecosystems is globally significantly
different in relation to earlier period. Also, the number of resistant populations
of different storage insect pests is increasing. Therefore, the current situation
and possibilities of further application of pesticides/insecticides and other known
solutions as well as alternative stored product protection measures are discussed
in this paper, in a manner of reviewing the available data.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
title = "Примена пестицида у заштити ускладиштених производа, Application of pesticides in stored product protection",
pages = "99-118",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9994"
}

Кљајић, П., Андрић, Г.,& Пражић Голић, М.. (2019). Примена пестицида у заштити ускладиштених производа. 
Београд : Српска академија наука и уметности., 99-118.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9994

Кљајић П, Андрић Г, Пражић Голић М. Примена пестицида у заштити ускладиштених производа. 2019;:99-118.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9994 .

Кљајић, Петар, Андрић, Горан, Пражић Голић, Маријана, "Примена пестицида у заштити ускладиштених производа" (2019):99-118,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9994 .