Урбана матрица Крагујевца средином 19. века

Abstract

Рад се бави процесом формирања и развоја урбане матрице Крагујевца у првој половини 19. века, када је био престоница Србије (1817–1841) и место у коме се налазио званичан двор кнеза Милоша. Изградњом двора, која је отпочела 1817. године, град је поред језгра које је постојало из доба отоманске владавине, добио још један центар око кога је почело да се шири ново престоничко ткиво. У раду су анализирани урбани процеси који су се одигравали унутар старе органске матрица која данас представља језгро града, те трансформације простора и грађевина које су чиниле Дворски комплекс кнеза Милоша. Разматрани су фактори који су допринели да се урбана матрица Старог језгра задржала све до данас, као и зашто је нестао Дворски комплекс. Рад је написан на основу секундарних извора, ретко коришћених изворних планова града и фотодокументације.