Судски случајеви везани за дигитализацију културне баштине и њена доступност у сајбер простору

Abstract

Дигитализција ку лтурне баштине се суочава са међусобно супротстављеним циљевима као што је очување културног наслеђа у дигиталном формату и са дру- ге стране јавна доступност дигиталних садржаја и могућност даљег коришћења будућих генерација. У остварењу циља јавне доступности и даљег коришћења ди- гиталних садржаја културне баштине као препрека се јавља заштита ауторских права. Велики број ауторских дела или није више доступан односно аутори се не могу пронаћи или се ауторска дела без сагласности аутора не могу јавно користи- ти. Судови тумачењем одредаба права директно утичу на даљу дигитализацију културне баштине. Европска судска пракса показује недостатак одговарајућих правних основа за масовну дигитализацију ауторских дела насталих у 20. веку и даље коришћење културног наслеђа. Добри примери из праксе показали су да је ди- гитализација културне баштине уз адекватан менаџмент и добру међусобну са- радњу јавних установа могућа и друштвено оправдана.

Digitisation of cultural heritage is faced with conflicting objectives such as preservation of cultural heritage in digital format and on the other hand the public availability of digital content and the possibility of further use for future generations. In achieving the goal of public access and further use of digital content of cultural heritage occurs an obstacle in the copyright protection. A large number of copyright works, either is no longer available respectively authors can not be found or the copyright work can not be used publicly without the author’s consent. Courts interpreting the provisions of law directly affect the further digitisation of cultural heritage. The case law shows a lack of an appropriate legal basis for the mass digitisation of copyright works created in the 20th century and further use of cultural heritage. Good practice examples have shown that the digitisation of cultural heritage is possible and socially justified with an adequate management and good mutual cooperation of public institutions.