Правни оквири дигитализације културне баштине : међународни стандарди и стање у Србији
Legal frameworks for digitisation of cultural heritage: international standards and conditions in Serbia
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Дигитализација националне културне баштине доприноси њеном очувању и пре-
зентовању. Упркос предностима попут чињења културног наслеђа доступним јав-
ности независно од просторног и временског контекста, дигитализација са собом
носи и одређене ризике од злоупотребе културних добара и ауторских права. Зато
спровођење дигитализације и заштиту дигитализоване културне баштине треба
спроводити у складу са међународним стандардима усвојеним од стране Уједиње-
них нација, Савета Европе и Европске уније, али и одговарајућим националним
правним оквирима. Имајући у виду чињеницу да дигитализација културне баштине
у Србији још увек није у потпуности спроведена и правно регулисана, у раду су ана-
лизирани међународни и домаћи прописи од значаја за уређење ове области, а изне-
те су и препоруке за унапређење правног регулисања дигитализације у нашој земљи.
Digitisation of national cultural heritage contributes to its conservation and presentation.
In spite of its advantages, such as making cultural heritage available to the public
regardless of special and time limits, digitisation carries certain risks from the abuse of
cultural goods and intellectual property rights. Therefore, digitisation and protection
of digitalized cultural heritage should be conducted in accordance with international
standards, adopted by the United Nations, Council of Europe and European Union, and
with national legal frameworks. Since the digitisation of cultural heritage in Serbia has
not yet been fully accomplished and regulated by the law, the authors analyze relevant
international and national legal provisions and make suggestions for the improvement of
legal regulation of digitisation in Serbia.
Кључне речи:
дигитализација / културна баштина / културна добра / ауторско право / правни оквири / digitisation / cultural heritage / cultural goods / intellectual property rights / legal frameworkИзвор:
Правни аспекти дигитализације културне баштине / The Legal aspects of digitisation of cultural heritage, 2017, 23-33Издавач:
- Београд : Институт за упоредно право : Српска академија наука и уметности, Аудиовизуелни архив и дигитални центар САНУ
Напомена:
- http://iup.rs/wp-content/uploads/2017/11/PADKB.pdf
Cobiss ID: 517541564
ISBN: 978-86-80186-24-5; 978-86-7025-745-0; 978-86-80186-24-5; 978-86-7025-745-0
[ Google Scholar ]TY - CONF AU - Батрићевић, Ана PY - 2017 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9769 AB - Дигитализација националне културне баштине доприноси њеном очувању и пре- зентовању. Упркос предностима попут чињења културног наслеђа доступним јав- ности независно од просторног и временског контекста, дигитализација са собом носи и одређене ризике од злоупотребе културних добара и ауторских права. Зато спровођење дигитализације и заштиту дигитализоване културне баштине треба спроводити у складу са међународним стандардима усвојеним од стране Уједиње- них нација, Савета Европе и Европске уније, али и одговарајућим националним правним оквирима. Имајући у виду чињеницу да дигитализација културне баштине у Србији још увек није у потпуности спроведена и правно регулисана, у раду су ана- лизирани међународни и домаћи прописи од значаја за уређење ове области, а изне- те су и препоруке за унапређење правног регулисања дигитализације у нашој земљи. AB - Digitisation of national cultural heritage contributes to its conservation and presentation. In spite of its advantages, such as making cultural heritage available to the public regardless of special and time limits, digitisation carries certain risks from the abuse of cultural goods and intellectual property rights. Therefore, digitisation and protection of digitalized cultural heritage should be conducted in accordance with international standards, adopted by the United Nations, Council of Europe and European Union, and with national legal frameworks. Since the digitisation of cultural heritage in Serbia has not yet been fully accomplished and regulated by the law, the authors analyze relevant international and national legal provisions and make suggestions for the improvement of legal regulation of digitisation in Serbia. PB - Београд : Институт за упоредно право : Српска академија наука и уметности, Аудиовизуелни архив и дигитални центар САНУ C3 - Правни аспекти дигитализације културне баштине / The Legal aspects of digitisation of cultural heritage T1 - Правни оквири дигитализације културне баштине : међународни стандарди и стање у Србији T1 - Legal frameworks for digitisation of cultural heritage: international standards and conditions in Serbia SP - 23 EP - 33 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9769 ER -
@conference{ author = "Батрићевић, Ана", year = "2017", abstract = "Дигитализација националне културне баштине доприноси њеном очувању и пре- зентовању. Упркос предностима попут чињења културног наслеђа доступним јав- ности независно од просторног и временског контекста, дигитализација са собом носи и одређене ризике од злоупотребе културних добара и ауторских права. Зато спровођење дигитализације и заштиту дигитализоване културне баштине треба спроводити у складу са међународним стандардима усвојеним од стране Уједиње- них нација, Савета Европе и Европске уније, али и одговарајућим националним правним оквирима. Имајући у виду чињеницу да дигитализација културне баштине у Србији још увек није у потпуности спроведена и правно регулисана, у раду су ана- лизирани међународни и домаћи прописи од значаја за уређење ове области, а изне- те су и препоруке за унапређење правног регулисања дигитализације у нашој земљи., Digitisation of national cultural heritage contributes to its conservation and presentation. In spite of its advantages, such as making cultural heritage available to the public regardless of special and time limits, digitisation carries certain risks from the abuse of cultural goods and intellectual property rights. Therefore, digitisation and protection of digitalized cultural heritage should be conducted in accordance with international standards, adopted by the United Nations, Council of Europe and European Union, and with national legal frameworks. Since the digitisation of cultural heritage in Serbia has not yet been fully accomplished and regulated by the law, the authors analyze relevant international and national legal provisions and make suggestions for the improvement of legal regulation of digitisation in Serbia.", publisher = "Београд : Институт за упоредно право : Српска академија наука и уметности, Аудиовизуелни архив и дигитални центар САНУ", journal = "Правни аспекти дигитализације културне баштине / The Legal aspects of digitisation of cultural heritage", title = "Правни оквири дигитализације културне баштине : међународни стандарди и стање у Србији, Legal frameworks for digitisation of cultural heritage: international standards and conditions in Serbia", pages = "23-33", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9769" }
Батрићевић, А.. (2017). Правни оквири дигитализације културне баштине : међународни стандарди и стање у Србији. in Правни аспекти дигитализације културне баштине / The Legal aspects of digitisation of cultural heritage Београд : Институт за упоредно право : Српска академија наука и уметности, Аудиовизуелни архив и дигитални центар САНУ., 23-33. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9769
Батрићевић А. Правни оквири дигитализације културне баштине : међународни стандарди и стање у Србији. in Правни аспекти дигитализације културне баштине / The Legal aspects of digitisation of cultural heritage. 2017;:23-33. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9769 .
Батрићевић, Ана, "Правни оквири дигитализације културне баштине : међународни стандарди и стање у Србији" in Правни аспекти дигитализације културне баштине / The Legal aspects of digitisation of cultural heritage (2017):23-33, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9769 .