Лексика окућнице у Ваљевској Подгорини

Abstract

У раду се на материјалу са подручја Ваљевске Подгорине приказује инвентар лексема које се односе на окућницу. Ове лексеме припадају широј тематској групи речи којом се именују реалије из домена традиционалне културе становања. Анализа показује да овај тип лексике представља уређен систем са разгранатом мрежом семантичких односа међу члановима. У првом реду успостављају се хиперонимско- хипонимски односи, засновани на меронимским (нпр. окућница : чардак) и таксономским моделима (нпр. објекат с посебном наменом : амбар, качара, магаза). Истраживања овакве врсте имају недвосмислен лингвокултуролошки значај, али у исто време потврђују у литератури већ запажана обележја народних терминосистема.

В настоящей работе рассматривается лексика, относящаяся к теме приусадебного хозяйства и его частей в говоре Валевской Подгорины. Проведенный лексическо- семантический анализ раскрывает сегмент традиционной культуры обитaния в данной области и одновременно указывает на разветвленность исследуемой терминосистемы. Так же, как и в остальных терминологиях, здесь тоже можно заметить гиперо- гипонимическую организацию лексики, в которой в одинаковой степени доминируют оба принципа: меронимия и таксономия. Соотношение целое : часть навязывает общее дифференцирование исследуемой лексической системы (приусадебное хозяйство : его части). В другом случае иерархия чаще всего устраивается согласно модели земля : разные виды земли согласно назначению (напр. земљиште : гувно), т.е. объект : разные виды объекта согласно назначению (напр. објекат : магаза).