Допринос генерала Стевана П. Бошковића у раду војне геодетске службе између два светска рата (1920–1941)
General Stevan P. Bošković’s contribution to the work of military geodetic services between the two world wars (1920–1941)
Abstract
This paper aims to clarify the role of General Stevan P. Boskovic in reference
to the work of the military geodetic service and the Military Geographical Institute,
between the two world wars from 1920 to 1941 in the Kingdom of Serbs, Croats
and Slovenes and later in the Kingdom of Yugoslavia. The paper points at his
decisive role in the formation of the Geographical Institute of the General Staff of
the Army of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes on 10 April 1920 (as of 16
April 1923 it was renamed as Military Geographical Institute). Its staff comprised
of the staff of the Serbian Army Supreme Command Geographical Department,
part of the officers from the disbanded Vienna Military Geographical Institute,
and several officers from the Russian Corps of Military Topographers, who
emigrated to Serbia in the wake of the Bolshevik Revolution.
Under his leadership, the Military Geographical Institute, in the period
between the two world wars, grew into a modern, well-organ...ized and equipped
military institution, which was de facto a national geodetic and cartographic
institution responsible for basic geodetic works, systematic survey and
cartography. General Stevan P. Boskovic made a significant contribution to
the realization of capital geodetic works in the Kingdom of Yugoslavia: the
establishment of a trigonometric and level network, 1 : 50,000-scale topographic
survey, based on which topographic maps of the Kingdom of Yugoslavia were made at a scale of 1 : 50,000 and 1 : 100,000, as well as a series of topographic,
geographic and thematic maps commissioned by economic, educational, and
scientific institutions. In addition, some fundamental works in the field of
geodetic astronomy were realized, at the same time continuing the interrupted
topographic survey at a scale of 1 : 25,000, whereby the introduction of the
method of photogrammetric survey, which is still the dominant method in the
area of topographic survey, was its main achievement at the time.
In the period between the two world wars, the training of military geodetic
personnel was carried out at the Military Geographical Institute. Under General
Stevan P. Bošković’s leadership, who headed the Institute in the interwar period,
the Military Geographical Institute made some significant contributions to the
most important international geodetic and astronomical measuring campaigns
at the time.
Период након Првог светског рата, или како га многи историчари називају Великог рата, карактерише се обновом рада наше
војне геодетске службе и формирањем Војногеографског института, као
првог војног института у нашој новијој војној историји. Значајан допринос
раду наше војне геодетске службе у том периоду дао је геодетски генерал
Стеван П. Бошковић.
Овај рад има за циљ да расветли улогу генeрала Стевана П. Бошковића
у целокупном раду наше војне геодетске службе и Војногеографског института у периоду између два светска рата од 1920. до 1941. године. Под његовим руководством 10. априла 1920. године формиран је Географски институт Главног ђенералштаба Војске Краљевине Срба Хрвата и Словенаца (од
16. априла 1923. године Војни географски институт). У његов састав је ушао
персонал Географског одељења Врховне команде Српске војске, део официра
расформираног бечког Војногеографског института и део официра руског
Корпуса војних топографа, пребеглих у Србију пред бољшевичком револуциј...ом.
Војни географски институт је у периоду између два светска рата израстао у савремену, добро организовану и опремљену војну установу која је
у многим подручјима била de facto државна, односно национална геодетска
и картографска установа, надлежна за основне геодетске радове, систематски премер и картографију. У том периоду реализовани су капитални геодетски радови на простору Краљевине Југославије: успостављена је јединствена тригонометријска и нивелманска мрежа и реализован топографски
премер у размери 1 : 50.000, на основу којег су потом урађене топографске
карте Краљевине Југославије у размерама 1 : 50.000 и 1 : 100.000, као и низ
топографских, географских и тематских карата за потребе привредних, просветних, културних и научних установа. Поред ових радова, реализовани су
и фундаментални радови из области геодетске астрономије и настављен прекинути топографски премер у размери 1 : 25.000 у оквиру којег је настављено
увођење методе фотограметријског премера која је и данас доминантна метода у области топографског премера.
У периоду између два светска рата, започето је и школовање војног
геодетског кадра властитим снагама у Војном географском институту. Поред
тога, остварена је и сарадња и учешће у Међународној геодетској и геофизичкој унији (МГГУ) и другим међународним геодетским, геофизичким и
географским асоцијацијама. У том периоду Војни географски институт дао
је значајан допринос у најзначајним међународним мерним геодетским и астрономским кампањама.
Keywords:
the military geodetic service / the Military Geographical Institute / the period between the two world wars / topographic survey / the method of photogrammetric survey / geodetic measuring campaignsSource:
Стеван Бошковић - живот и дело : поводом 150 година од рођења, 2019, 39-57Publisher:
- Београд : Српска академија наука и уметности : Војногеографски институт
Note:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 184. Одељење за математику, физику и гео-науке ; књ. 7
Collections
Institution/Community
Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and ArtsTY - CONF AU - Татомировић, Славиша AU - Срдић, Зоран AU - Банковић, Радоје AU - Бабић, Никола PY - 2019 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9378 AB - This paper aims to clarify the role of General Stevan P. Boskovic in reference to the work of the military geodetic service and the Military Geographical Institute, between the two world wars from 1920 to 1941 in the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes and later in the Kingdom of Yugoslavia. The paper points at his decisive role in the formation of the Geographical Institute of the General Staff of the Army of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes on 10 April 1920 (as of 16 April 1923 it was renamed as Military Geographical Institute). Its staff comprised of the staff of the Serbian Army Supreme Command Geographical Department, part of the officers from the disbanded Vienna Military Geographical Institute, and several officers from the Russian Corps of Military Topographers, who emigrated to Serbia in the wake of the Bolshevik Revolution. Under his leadership, the Military Geographical Institute, in the period between the two world wars, grew into a modern, well-organized and equipped military institution, which was de facto a national geodetic and cartographic institution responsible for basic geodetic works, systematic survey and cartography. General Stevan P. Boskovic made a significant contribution to the realization of capital geodetic works in the Kingdom of Yugoslavia: the establishment of a trigonometric and level network, 1 : 50,000-scale topographic survey, based on which topographic maps of the Kingdom of Yugoslavia were made at a scale of 1 : 50,000 and 1 : 100,000, as well as a series of topographic, geographic and thematic maps commissioned by economic, educational, and scientific institutions. In addition, some fundamental works in the field of geodetic astronomy were realized, at the same time continuing the interrupted topographic survey at a scale of 1 : 25,000, whereby the introduction of the method of photogrammetric survey, which is still the dominant method in the area of topographic survey, was its main achievement at the time. In the period between the two world wars, the training of military geodetic personnel was carried out at the Military Geographical Institute. Under General Stevan P. Bošković’s leadership, who headed the Institute in the interwar period, the Military Geographical Institute made some significant contributions to the most important international geodetic and astronomical measuring campaigns at the time. AB - Период након Првог светског рата, или како га многи историчари називају Великог рата, карактерише се обновом рада наше војне геодетске службе и формирањем Војногеографског института, као првог војног института у нашој новијој војној историји. Значајан допринос раду наше војне геодетске службе у том периоду дао је геодетски генерал Стеван П. Бошковић. Овај рад има за циљ да расветли улогу генeрала Стевана П. Бошковића у целокупном раду наше војне геодетске службе и Војногеографског института у периоду између два светска рата од 1920. до 1941. године. Под његовим руководством 10. априла 1920. године формиран је Географски институт Главног ђенералштаба Војске Краљевине Срба Хрвата и Словенаца (од 16. априла 1923. године Војни географски институт). У његов састав је ушао персонал Географског одељења Врховне команде Српске војске, део официра расформираног бечког Војногеографског института и део официра руског Корпуса војних топографа, пребеглих у Србију пред бољшевичком револуцијом. Војни географски институт је у периоду између два светска рата израстао у савремену, добро организовану и опремљену војну установу која је у многим подручјима била de facto државна, односно национална геодетска и картографска установа, надлежна за основне геодетске радове, систематски премер и картографију. У том периоду реализовани су капитални геодетски радови на простору Краљевине Југославије: успостављена је јединствена тригонометријска и нивелманска мрежа и реализован топографски премер у размери 1 : 50.000, на основу којег су потом урађене топографске карте Краљевине Југославије у размерама 1 : 50.000 и 1 : 100.000, као и низ топографских, географских и тематских карата за потребе привредних, просветних, културних и научних установа. Поред ових радова, реализовани су и фундаментални радови из области геодетске астрономије и настављен прекинути топографски премер у размери 1 : 25.000 у оквиру којег је настављено увођење методе фотограметријског премера која је и данас доминантна метода у области топографског премера. У периоду између два светска рата, започето је и школовање војног геодетског кадра властитим снагама у Војном географском институту. Поред тога, остварена је и сарадња и учешће у Међународној геодетској и геофизичкој унији (МГГУ) и другим међународним геодетским, геофизичким и географским асоцијацијама. У том периоду Војни географски институт дао је значајан допринос у најзначајним међународним мерним геодетским и астрономским кампањама. PB - Београд : Српска академија наука и уметности : Војногеографски институт C3 - Стеван Бошковић - живот и дело : поводом 150 година од рођења T1 - Допринос генерала Стевана П. Бошковића у раду војне геодетске службе између два светска рата (1920–1941) T1 - General Stevan P. Bošković’s contribution to the work of military geodetic services between the two world wars (1920–1941) SP - 39 EP - 57 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9378 ER -
@conference{ author = "Татомировић, Славиша and Срдић, Зоран and Банковић, Радоје and Бабић, Никола", year = "2019", abstract = "This paper aims to clarify the role of General Stevan P. Boskovic in reference to the work of the military geodetic service and the Military Geographical Institute, between the two world wars from 1920 to 1941 in the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes and later in the Kingdom of Yugoslavia. The paper points at his decisive role in the formation of the Geographical Institute of the General Staff of the Army of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes on 10 April 1920 (as of 16 April 1923 it was renamed as Military Geographical Institute). Its staff comprised of the staff of the Serbian Army Supreme Command Geographical Department, part of the officers from the disbanded Vienna Military Geographical Institute, and several officers from the Russian Corps of Military Topographers, who emigrated to Serbia in the wake of the Bolshevik Revolution. Under his leadership, the Military Geographical Institute, in the period between the two world wars, grew into a modern, well-organized and equipped military institution, which was de facto a national geodetic and cartographic institution responsible for basic geodetic works, systematic survey and cartography. General Stevan P. Boskovic made a significant contribution to the realization of capital geodetic works in the Kingdom of Yugoslavia: the establishment of a trigonometric and level network, 1 : 50,000-scale topographic survey, based on which topographic maps of the Kingdom of Yugoslavia were made at a scale of 1 : 50,000 and 1 : 100,000, as well as a series of topographic, geographic and thematic maps commissioned by economic, educational, and scientific institutions. In addition, some fundamental works in the field of geodetic astronomy were realized, at the same time continuing the interrupted topographic survey at a scale of 1 : 25,000, whereby the introduction of the method of photogrammetric survey, which is still the dominant method in the area of topographic survey, was its main achievement at the time. In the period between the two world wars, the training of military geodetic personnel was carried out at the Military Geographical Institute. Under General Stevan P. Bošković’s leadership, who headed the Institute in the interwar period, the Military Geographical Institute made some significant contributions to the most important international geodetic and astronomical measuring campaigns at the time., Период након Првог светског рата, или како га многи историчари називају Великог рата, карактерише се обновом рада наше војне геодетске службе и формирањем Војногеографског института, као првог војног института у нашој новијој војној историји. Значајан допринос раду наше војне геодетске службе у том периоду дао је геодетски генерал Стеван П. Бошковић. Овај рад има за циљ да расветли улогу генeрала Стевана П. Бошковића у целокупном раду наше војне геодетске службе и Војногеографског института у периоду између два светска рата од 1920. до 1941. године. Под његовим руководством 10. априла 1920. године формиран је Географски институт Главног ђенералштаба Војске Краљевине Срба Хрвата и Словенаца (од 16. априла 1923. године Војни географски институт). У његов састав је ушао персонал Географског одељења Врховне команде Српске војске, део официра расформираног бечког Војногеографског института и део официра руског Корпуса војних топографа, пребеглих у Србију пред бољшевичком револуцијом. Војни географски институт је у периоду између два светска рата израстао у савремену, добро организовану и опремљену војну установу која је у многим подручјима била de facto државна, односно национална геодетска и картографска установа, надлежна за основне геодетске радове, систематски премер и картографију. У том периоду реализовани су капитални геодетски радови на простору Краљевине Југославије: успостављена је јединствена тригонометријска и нивелманска мрежа и реализован топографски премер у размери 1 : 50.000, на основу којег су потом урађене топографске карте Краљевине Југославије у размерама 1 : 50.000 и 1 : 100.000, као и низ топографских, географских и тематских карата за потребе привредних, просветних, културних и научних установа. Поред ових радова, реализовани су и фундаментални радови из области геодетске астрономије и настављен прекинути топографски премер у размери 1 : 25.000 у оквиру којег је настављено увођење методе фотограметријског премера која је и данас доминантна метода у области топографског премера. У периоду између два светска рата, започето је и школовање војног геодетског кадра властитим снагама у Војном географском институту. Поред тога, остварена је и сарадња и учешће у Међународној геодетској и геофизичкој унији (МГГУ) и другим међународним геодетским, геофизичким и географским асоцијацијама. У том периоду Војни географски институт дао је значајан допринос у најзначајним међународним мерним геодетским и астрономским кампањама.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности : Војногеографски институт", journal = "Стеван Бошковић - живот и дело : поводом 150 година од рођења", title = "Допринос генерала Стевана П. Бошковића у раду војне геодетске службе између два светска рата (1920–1941), General Stevan P. Bošković’s contribution to the work of military geodetic services between the two world wars (1920–1941)", pages = "39-57", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9378" }
Татомировић, С., Срдић, З., Банковић, Р.,& Бабић, Н.. (2019). Допринос генерала Стевана П. Бошковића у раду војне геодетске службе између два светска рата (1920–1941). in Стеван Бошковић - живот и дело : поводом 150 година од рођења Београд : Српска академија наука и уметности : Војногеографски институт., 39-57. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9378
Татомировић С, Срдић З, Банковић Р, Бабић Н. Допринос генерала Стевана П. Бошковића у раду војне геодетске службе између два светска рата (1920–1941). in Стеван Бошковић - живот и дело : поводом 150 година од рођења. 2019;:39-57. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9378 .
Татомировић, Славиша, Срдић, Зоран, Банковић, Радоје, Бабић, Никола, "Допринос генерала Стевана П. Бошковића у раду војне геодетске службе између два светска рата (1920–1941)" in Стеван Бошковић - живот и дело : поводом 150 година од рођења (2019):39-57, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9378 .