Могућности периодизацијског одређења савремене српске књижевности

Abstract

У раду се разматрају питања периодизацијског одређења савремене српске књижевности која обухвата временски распон од последње деценије двадесетога века до данас. Испитује се има ли овај период своју књижевноисторијску самосвојност, може ли се прецизније именовати, те коначно, које су његове водеће поетичке тенденције и аутори. Стваралачки токови у српском роману на прелазу столећа посматрају се у односу на успостављену постмодернистичку парадигму, и то као њен наставак, модификација или превазилажење. За српску поезију овога доба важно је одређење према искуству неосимболизма, али још и шире, према оном магистралном току модернистичке поезије који је био у знаку интензивног и разноликог дијалога с традицијом и културом, како српском, тако и европском.

The paper discuss the issues of periodization of contemporary Serbian literature. It’s a period since the last decade of the twentieth century to the present. The paper examines whether this period has its literary and historical character, whether it can be more precisely named, and, finally, what are its leading poetic tendencies and authors. The creative currents in the Serbian prose at the transition of the century are observed in relation to the established postmodernist paradigm, as its continuation, the modification or rejection. For the Serbian poetry of this age, it is important to determine the experience of postsimbolism, but also to the magistral course of modernist poetry, which was a sign of intense and diverse dialogue with tradition and culture, both Serbian and European.