О термину „Паратетис“ (Ласкарев, 1924) и значају истраживања неогена у Србији

Abstract

У овом раду се даје историјски осврт на разлоге али и на значај увођења термина Паратетис у геолошку науку. Термин је званично промовисао наш академик Владимир Д. Ласкарев 10. априла 1924. године. После скоро једног века, упркос снажном развоју геолошких дисциплина, то је термин који се и данас потпуно афирмативно и широко користи у научним и привредним истраживањима у Србији и целој Европи. Осим значаја за тектоно-стратиграфска геолошка истраживања и палеогеографију простора средње и ЈИ Европе, некадашње велико море Паратетис оставило je бројне чињенице о свом постојању (различите стене и седименти, фосилни организми, минералне сировине, угљоводоници, подземне воде, евапорати, и др.). Његова брза еволуција и геодинамичке промене током неогена, варијације глобалног нивоа мора и климатска колебања, изолованост појединих делова (нпр. Панонски басен и ендемизам живог света у његовим некадашњим језерима) пружају поуздане доказе о постојању више циклуса тектоно-стратиграфске еволуције тог великог простора. Општи сценарио развоја Паратетиса применљив је и на простор Србије уз одређене специфичности везане за његове етапе током млађег миоцена и плиоцена. Радови В. Ласкарева имали су велики утицај на истраживање неогена у Србији и довели су до експанзије укупних истраживања неогена после Другог светског рата. На тај начин су створени добри темељи и за примењена геолошка истраживања (откривање бројних геолошких ресурса, а нарочито угља, нафте и гаса, неметаличних минералних сировина, подземних и минералних вода и сл.). Овакав позитиван тренд истраживања неогена у Србији наставља се и да нас.

Th e term “Paratethys” was introduced by Laskarev in 1924 (209th Session of the Serbian Geological Society) to point the string of epicontinental basins, originally spreading from the Swiss Alps to the Aral Lake on east and that has been separated from the rest of the Tethys by the uplift of the Alpine-Caucasian mountain chain since the Early Oligocene (Rögl, 1999). Th e Paratethys was defi ned as a bioprovince; isolation events from the Mediterranean and the Atlantic and Indian Oceans resulted in restricted marine, brackish-lacustrine, and freshwater environments, and stimulated the evolution of endemic species and genera among mollusks, ostracods, fi sh, and other groups of the fauna (Magyar et al., 1999; Popov et al., 2004; Harzhauser & Piller, 2007). However, the border between the Mediterranean and Paratethyan bioprovinces was dynamic; in extreme cases, the Mediterranean completely occupied the Paratethys or Paratethyan waters drained into the dry Mediterranean basin, as it is supposed for some intervals in the latest Miocene (Popov et al., 2006). Th us the history of the Paratethyan basins has been a complex story of opening and closing connections (towards each other and the Mediterranean), disastrous fl oods, and periods of aridity (Rögl, 1999; Ter Borgh et al., 2013; Palcu et al., 2017). Th e general picture of the evolution of Paratethys had similar refl ection in the area of Serbia, with certain specifi cs. During the Middle Miocene and spatial expansion of Paratethys, today’s northern Serbia (Pannonian basin) and eastern Serbia (Dacian basin) had common lithostratigraphic characteristics. In the Upper Miocene, these areas were separate water basins that communicated for themselves with the waters of Central Europe (Pannonian Lake) or Eastern Europe (Black Sea). Research works on the Neogene of Serbia led by V. D. Laskarev (together with P. Pavlović) represent the real beginning of the research of the Neogene of Serbia. From these pioneering times, detailed geological mapping of the Neogene terrains of Belgrade and Serbia (1 : 25,000) took place, the reconstructions of geodynamic events during younger phases of Alpine tectonics, specialist studies of endemic species of molluscs and the study of mammal fauna (for this latter, Laskarev was the fi rst in Serbia). Fundamental geological researches of Neogene aft er the Second World War have created good foundations for other, applied geological explorations (economic geology and the detection of numerous geological resources, especially coal, oil and gas, non-metallic mineral raw materials, cement marls, zeolites, underground and mineral waters, etc.). Today, a large number of basic and applied geological explorations, both in Serbia and in Europe, are performed on Neogene terrains that are related to the domain of the former Paratethys.