Неотенични мрмољак Triturus alpestris montenegrinus Radovanović, 1951 : у савременим истраживањима eволуције и развића
Neotenic Triturus alpestris montenegrinus Radovanović, 1951 : in the contemporary evo-devo studies
Апстракт
The discovery of neotenic population of alpine newt from Bukumirsko
Lake, and description of new subspecies named Triturus alpestris montenegrinus
Radovanović, 1951, are among most fascinating and widely known achievements
of Professor Radovanović. Most individuals in this, neotenic population, reach
sexual maturity and reproduce retaining larval features. Also, these individuals
did not have ability to metamorphose. The finding of such, fascinating and specific
population and results of Radovanović’s pioneering researches inspired several
generations of biologist and herpetologist. His researches seeded new studies related to ecology, physiology, genetics and evolution of facultative paedomorphosis
in European newts. The paedomorphic populations of alpine newt Ichthyosaura
alpestris (Laurenti, 1768) and the famous Bukumirsko Lake population, although
nowadays completely extinct, have central place in the contemporary studies of
evolution and development.
Фасцинантно откриће и истраживања неотеничне популације планинског мрмољка у Букумирском језеру, тада описане као засебна
подврста Triturus alpestris montenegrinus (Радовановић, 1951), представља једно
од најпознатијих Радовановићевих научних достигнућа. Ову популацију су
скоро искљичиво чиниле неотеничне, полно зреле јединке са одликама ларви,
које нису имале способност метаморфозе чак ни у екстремним условима. Ово
откриће, као и резултати Радовановићевих истраживања, били су инспрација
генерацијама биолога и покренула су низ истраживања везаних за екологију,
физиологију, генетику и еволуцију факултативне педоморфозе код европских
мрмољака. Планински мрмољак, данас издвојен у оквиру монотипског рода
Ichthyosaura alpestris (Laurenti, 1768), и неотенична популација из Букумирског
језера, која је нажалост у потпуности истребљена, и даље имају централно
место у савременим истраживањима еволуционе биологије развића.
Кључне речи:
Milutin Radovanović / alpine newt / paedomorphosis / neteny / evolutionИзвор:
Зборник са научног скупа поводом педесет година од смрти академика Милутина Радовановића, 2019, 173-183Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Напомена:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 180. Одељење хемијских и биолошких наука ; књ. 15
Колекције
TY - CONF AU - Ивановић, Ана PY - 2019 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9317 AB - The discovery of neotenic population of alpine newt from Bukumirsko Lake, and description of new subspecies named Triturus alpestris montenegrinus Radovanović, 1951, are among most fascinating and widely known achievements of Professor Radovanović. Most individuals in this, neotenic population, reach sexual maturity and reproduce retaining larval features. Also, these individuals did not have ability to metamorphose. The finding of such, fascinating and specific population and results of Radovanović’s pioneering researches inspired several generations of biologist and herpetologist. His researches seeded new studies related to ecology, physiology, genetics and evolution of facultative paedomorphosis in European newts. The paedomorphic populations of alpine newt Ichthyosaura alpestris (Laurenti, 1768) and the famous Bukumirsko Lake population, although nowadays completely extinct, have central place in the contemporary studies of evolution and development. AB - Фасцинантно откриће и истраживања неотеничне популације планинског мрмољка у Букумирском језеру, тада описане као засебна подврста Triturus alpestris montenegrinus (Радовановић, 1951), представља једно од најпознатијих Радовановићевих научних достигнућа. Ову популацију су скоро искљичиво чиниле неотеничне, полно зреле јединке са одликама ларви, које нису имале способност метаморфозе чак ни у екстремним условима. Ово откриће, као и резултати Радовановићевих истраживања, били су инспрација генерацијама биолога и покренула су низ истраживања везаних за екологију, физиологију, генетику и еволуцију факултативне педоморфозе код европских мрмољака. Планински мрмољак, данас издвојен у оквиру монотипског рода Ichthyosaura alpestris (Laurenti, 1768), и неотенична популација из Букумирског језера, која је нажалост у потпуности истребљена, и даље имају централно место у савременим истраживањима еволуционе биологије развића. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Зборник са научног скупа поводом педесет година од смрти академика Милутина Радовановића T1 - Неотенични мрмољак Triturus alpestris montenegrinus Radovanović, 1951 : у савременим истраживањима eволуције и развића T1 - Neotenic Triturus alpestris montenegrinus Radovanović, 1951 : in the contemporary evo-devo studies SP - 173 EP - 183 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9317 ER -
@conference{ author = "Ивановић, Ана", year = "2019", abstract = "The discovery of neotenic population of alpine newt from Bukumirsko Lake, and description of new subspecies named Triturus alpestris montenegrinus Radovanović, 1951, are among most fascinating and widely known achievements of Professor Radovanović. Most individuals in this, neotenic population, reach sexual maturity and reproduce retaining larval features. Also, these individuals did not have ability to metamorphose. The finding of such, fascinating and specific population and results of Radovanović’s pioneering researches inspired several generations of biologist and herpetologist. His researches seeded new studies related to ecology, physiology, genetics and evolution of facultative paedomorphosis in European newts. The paedomorphic populations of alpine newt Ichthyosaura alpestris (Laurenti, 1768) and the famous Bukumirsko Lake population, although nowadays completely extinct, have central place in the contemporary studies of evolution and development., Фасцинантно откриће и истраживања неотеничне популације планинског мрмољка у Букумирском језеру, тада описане као засебна подврста Triturus alpestris montenegrinus (Радовановић, 1951), представља једно од најпознатијих Радовановићевих научних достигнућа. Ову популацију су скоро искљичиво чиниле неотеничне, полно зреле јединке са одликама ларви, које нису имале способност метаморфозе чак ни у екстремним условима. Ово откриће, као и резултати Радовановићевих истраживања, били су инспрација генерацијама биолога и покренула су низ истраживања везаних за екологију, физиологију, генетику и еволуцију факултативне педоморфозе код европских мрмољака. Планински мрмољак, данас издвојен у оквиру монотипског рода Ichthyosaura alpestris (Laurenti, 1768), и неотенична популација из Букумирског језера, која је нажалост у потпуности истребљена, и даље имају централно место у савременим истраживањима еволуционе биологије развића.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Зборник са научног скупа поводом педесет година од смрти академика Милутина Радовановића", title = "Неотенични мрмољак Triturus alpestris montenegrinus Radovanović, 1951 : у савременим истраживањима eволуције и развића, Neotenic Triturus alpestris montenegrinus Radovanović, 1951 : in the contemporary evo-devo studies", pages = "173-183", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9317" }
Ивановић, А.. (2019). Неотенични мрмољак Triturus alpestris montenegrinus Radovanović, 1951 : у савременим истраживањима eволуције и развића. in Зборник са научног скупа поводом педесет година од смрти академика Милутина Радовановића Београд : Српска академија наука и уметности., 173-183. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9317
Ивановић А. Неотенични мрмољак Triturus alpestris montenegrinus Radovanović, 1951 : у савременим истраживањима eволуције и развића. in Зборник са научног скупа поводом педесет година од смрти академика Милутина Радовановића. 2019;:173-183. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9317 .
Ивановић, Ана, "Неотенични мрмољак Triturus alpestris montenegrinus Radovanović, 1951 : у савременим истраживањима eволуције и развића" in Зборник са научног скупа поводом педесет година од смрти академика Милутина Радовановића (2019):173-183, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9317 .