Срби из ɡолине Неретве и споразум Цветковић–Мачек 1939. гоɡине

Abstract

Када је 1929. године Краљевина СХС промијенила назив у Краљевина Југославија и када је подијељена на бановине, долина Неретве је припала Приморској бановини. Схватајући да су на тај начин свјесно препуштени хрватској интересној зони у Краљевини Југославији, Срби из долине Неретве су покушали да скрену пажњу, прије свега званичном Београду, на ту нелогичну подјелу Херцеговине, те да изразе своје протесте, али и страхове оваквим поступком. Међутим, њихови протести, меморандуми и елаборати којима су покушали да спријече утапање Мостара и долине Неретве у Приморску бановину, нису уродили плодом. Коначно, њихови страхови изражени 1929. године, обистинили су се 1939. године приликом стварања Бановине Хрватске, па су изнова покушали да скрену пажњу, прије свега Београду, на сву нелогичност уступања долине Неретве Бановини Хрватској.

Following the introduction of the 6th January regime of King Aleksandar and the creation of banovinas in 1929, the Neretva valley became part of the Littoral Banovina with its seat in Split. As it was obvious that the Neretva valley was thus linked to the Banovina with the majority Croatian ethnic population, the Serbs from the Neretva valley already then expressed an open concern that they were left to the Croatian interest zone within the Kingdom of Yugoslavia. With deputations to King Aleksandar, memoranda and reports, they tried to rectify such situation. However, their requests were not met, notably because such division of the Kingdom of Yugoslavia was of a pure administrative nature and did not, at least at first sight, jeopardise state integrity. Nonetheless, ten years later, when negotiations began between the President of the Royal Government Dragiša Cvetković and leader of the Croatian opposition Vlatko Maček about the creation of the Banovina of Croatia and delimitation between the Serbs and Croats within the Kingdom of Yugoslavia, the Serbs from the Neretva valley understood the entire harm of the decisions of the state leaders from 1929. This is why they tried anew, with one deputation and a memorandum, to fight for their right not to live within the Banovina of Croatia. Their later endeavours in this regard did not bear fruit either.