Прича о воденици : од кола до турбине

Abstract

Воденица – вода, камен и дрво! Док су одвојени ништа се узбудљиво и посебно не догађа. Тек када их вешта рука самоуког неимара доведе у однос да сарађују – настају права чуда. Дотле тром и тежак непомичан камен, гоњен воденом снагом, одједном оживи, завитла се као да је добио крила и скоро само што не полети. Вода – то чудо природе што царује планетом Земљом – уз помоћ људскога умећа да је запосли – даје камену моћ и снагу да покаже шта може и шта уме. А он, ето, може да се окреће, да се витла и меље зрневље на човекову радост и срећу. И не само да меље зрневље различитог жита и да га претвара у различито брашно већ и да производи богате различите звуке и да их претвара у праву чудесну мелодију. Заједно са звуцима што их производи жубор захуктале воде ствара се права симфонија. Можда је то и најлепша симфонија! Можда је она и послужила као инспирација великим композиторима да створе своја најлепша дела. Радост камена долази од његовог живог обртаја а мело- дичан звук воде је од њене велике журбе да што пре стигне до точка и покрене његову снагу. Ако вам се указала прилика да се приближите оронулој старој воденици чији су камени зидови посрнули од тежине година и дугог неуморног витлања каменог точка. Ако сте осмотрили и приметили сребрнасту патину њеног крова на којој се таложила прошлост, ви ћете доживети слике Станка Костића као сведоке наше традиције и као сведоке патње и радовања нашега народа. Ако сте имали прилику да до вас из даљине допире уједначени ритам звука што га производи ви- тлање каменог воденичног точка. Ако је тај уједначени ритам звука на вас деловао као неки блажени притајени зов девојачке песме из даљине, као звук који допире до вас као кроз неки полусан, као нека нестварна рајска мелодија која вас је узносила скоро до звезда, да би се тај омамљиви и омиљени звук потом полако губио, нестајао и тонуо у набујале водене таласе – онда ћете слике воденица Станка Ко- стића доживети као нови непознати свет, као рађање и васкрснуће нечега неправедно отуђеног и забо- рављеног, а сада поново присутног да би у нама будило давно познату радост. Воденице, у различитим видовима (варијантама), датирају још од човековог праскозорја. Те напра- ве за мрвљење зрневља имале су свој развојни пут као и човек. Воденице су биле омиљена и најдра-жа човекова боравишта све до свог пораста у савремене млинове који су постигли савршенство, али се и „скрили“ од јавности и постали скоро невидљиви, нечујни и отуђе- ни. Мало је оних којима се пружа прилика да виде како функционише савремени млин. Он, у сваком случају, није више налик на нашу омиљену воденицу поточару скривену испод разгранатих стабала јова, јабланова, бреза, ораха, шљива, јабука. То је сада робусна грађевина – тековина новог, савременог, модерног човека. Велики изум нашег претка ВОДЕНИЦУ време полако, али неумитно, односи у заборав. Наш велики мајстор фо- тографије Станко Костић снимио је велики број дотраја- лих и део очуваних воденица на рекама и потоцима на свој непоновњив начин које ће, макар на фотографијама, бити прибележене и отргнуте од заборава да би остале у сећању као вечне реминисценције. У мом древном селу Севцу, скривеном у врлетима Шар-планине (спомиње се у повељи цара Душана као ме- тох манастира св. Архангела код Призрена) воденице су као огрлица поређане поред реке Лепенца. (Узгред, Лепенац је био река са највећим речним падом у Југославији и каo такав идеалан за градњу воденица на његовим обалама). Свака махала имала је своју воденицу а моји (Басарини) имали су још једну на Горопотоку. Прва воденица, када се путем поред реке стиже у село, била је воденица махале Узунових. Потом је била Рогушкова, затим Басарина, Марина, Ђекина, Ћукина, Калпакова, Паљина, Урошева, Пишманова и тако редом. Воденице су биле омиљене куће, исто толико као и појате где се чувала и хранила стока. Воденица је млела брашно, а од њега се месио хлеб, тазе, врућ, пресан. У мом сиромашном, пасивном планинском селу глад је била врло чест гост. Зато је звук, који је долазио из воденице, а производио га је обртај каменог точка гоњен снажним млазом воде, био велика радост за становнике села. Свеједно чија је то воденица била: да ли Марина, Бакина, или Басарина. Жито у воденицу обично су односиле наше мајке у џаковима (врећама) на леђима. Као што су и дрва, да заложе ватру и испеку хлеб, доносиле на леђима из облизњих шума. Била је то мукотрпна и напорна борба за опстанак. Требало је све урадити сам примитивним средствима: створити од крчевине њиву, затом поорати, потом посејати, оплевити, ожњети,овршити, овејати и најзад у воденицу однети да се умеље и донети да се умеси и испече хлеб. То је само један део посла за исхрану. Одећу је требало исто тако сам произвести: да се острижу овце, опере, увлачи вуна, затим испреде, изатка и најзад уваља, обоји и однесе код шнајдера (кројача). Савремени свет живи у новом модерном свету, поштеђен је свих тих даноноћних напора, али не би требало да заборави напоре својих предака ни пут којим се стигло до савременог благостања. Изложба фотографија воденица нашег великог мајстора Станка Костића је одличан пример илустрације наше – и не само наше – прошлости. Станко поседује обдареност да уочи мотив, да га дефинише и прикаже његова права својства. Велика је то обдареност када се уочавају права својства и карактеристике једног прикривеног елемента. Тек на фотографијама Станка Костића долазе до изражаја све вредности одре- ђеног мотива. Захваљујући Станковој вештини снимања и његовом таленту да препозна бит мотива ми тај мотив доживљавамо у свој његовој поетској и етнографској вредности. У оскудним годинама када рано нестане храна, а сазри први јечам да се умеље – то је било право славље за цело село. Нестрпљиво се чека да воденица умеље прво брашно да наше мајке што пре умесе „врућу, тазе јечменицу!“. Поред воденица обично је био и казан за печење ракије. У јесен, док се пече ракија, било је то оми- љено свратиште и боравиште за разгаљивање, за шалу и разбибригу. Народ се сам забављао, самог себе увесељавао, играо, препричавао приче и певао. Веселио се. Није било телевизије и „паметних“ телефо- на као сада. Лепо би било ако би вам се десило, док лешкарите на трави поред белом патином од брашна обложе- ног зида од воденице, да вас у сан уведу звуци каменог витла. То је најлепши сан који се може доживети у животу. У том сну сањају се најлепши снови. У том сну остварују се све жеље које су у стварном животу неостварљиве. Сањате да имате крила и да летите изнад житних поља и снегом покривених планинских врхова, да у заносу опијени тишином шетате по цветним ливадама и зеленим пропланцима. Сањате, ако сте момак, да се жените најлепшом девојком или, ако сте девојка, удајете за најлепшег момка. Сањате велике црквене саборе поред Грачанице, Дечана. Пећке Патријаршије и Богородице Љевишке. Уживате у народном весељу. Сањате ружичасте облаке и сеновите ливаде препуне цвећа. Једном речју, све време док спавате ви сте у рају. Споро се будите из тог сна. А када се пробудите – наступа велико разочарање – враћате се у обичну, прозаичну стварност. Надате се, тешите и очекујете да ће вас звук точка, који вас још не напушта, вратити поново у дубоки сан од кога не бисте желели да се икада растанете. Шта се догађа кад вас сан освоји поред воденице? Ритам срца усклади се са ритмом точка и, док се срце „храни“ тим милозвуком, ви сањате те заносне најлепше снове. Спојени рад срца са звуком каме- ног витла одводи вас у други (не)постојећи свет, друкчијег и новог од овог нашег реалног, свакодневног. Од воденичарског ујма (ушура) била је захвална зарада. Зато су власници воденица углавном били имућнији људи (властела, велепоседници, црквени великодостојници), а у турска времена аге и бегови. Тако је Јашар-паша, турски феудалац и самозвани господар Косова, почетком деветнаестог века од материјала срушене цркве Самодреже подигао на реци Лабу велику воденицу са девет витлова. У цркви Самодрежи, уочи битке причестили су се и Богу и Косову и своме народу и деци својој и целом српском народу заклети косовски јунаци да ће дати живот свој за своју Отаџбину.