Recent Turkish Migrants in Serbia and the Role of the Serbian-Turkish Friendship Association
Новији турски мигранти у Србији и улога Друштва српско-турског пријатељства
Članak u časopisu (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
The theme of this work is the population of recent Turkish migrants who live on the territory of Serbia. I wanted to establish which factors from a wider social context have an effect on the selection of signs by which ethnic groups are differentiated. Parallel to this I wanted to establish if there are any factors which could have an effect on ethnic closeness, and on what level.
У раду се посматра популација новијих турских миграната који живе
на територији Србије. Разматра се структура миграната, мотиви који су
допринели да изаберу баш Србију као земљу у којој живе и проблеми са
којима се суочавају у свакодневном животу. Према подацима добијеним у
априлу 2007. године у амбасади Републике Турске у Београду, у Србији
борави око 150 турских држављана. То су углавном бизнисмени који сами
бораве у Србији, док су им породице у Турској. Према слободним проценама
турског амбасадора, у Србији живи око 1.000 грађана турског порекла, док на
Косову и Метохији живи око 30.000 Турака. Нико од представника званичних
институција није знао да саопшти тачан број турских држављана на Косову и
Метохији. Тренутно стање на Косову и Метохији не дозвољава обављање
теренских истраживања на том подручју, тако да ћу се у овом раду бавити
претежно Турцима који живе на територији уже Србије.
Постоји мишљење да главни разлог због којег Турци не инвестирају у
Србију јесу визе... које они морају да набаве уколико желе да уђу на нашу
територију, као и бројна документација која је у Србији неопходна при
покретању бизниса. Међутим, у Привредној комори Србије не слажу се са тим
да су визе проблем. Сматрају да су Турци превасходно окренути сарадњи са
Европском Унијом, а тек онда са земљама ван ЕУ. У Министарству за
економске односе са иностранством Републике Србије, такође, сматрају да
визе нису проблем, јер последњих година, упркос визном режиму, расте извоз
из Турске у Србију.
По питању полне структуре миграната, међу Турцима који су дошли у
последњих десетак година преовладавају мушкарци. Ако су и ожењени,
породице су им у Турској. Кажу да је женама тешко да се уклопе. Мужеви
проводе већи део дана на послу. Оне су саме, а у својој отаџбини су навикле да у преподневним часовима имају друштво за кафу. Не знају језик, тако да
им је тешко да склопе пријатељство у новој средини. Из тог разлога се многе
одлучују да се врате у Турску. То за последицу има да су и мужеви приморани
да заврше своје послове пре предвиђеног рока и врате се у Турску.
Сви испитаници се слажу да Срби и Турци имају доста предрасуда
једни о другима. Оне потичу из њиховог међусобног непознавања. Један од
начина превазилажења предрасуда јесте оснивање Друштва српско-турског
пријатељства под називом „Инат“. Друштво је основано крајем 2004. године, а
представља облик институционализоване интеракције припадника различитих
народа. Процедура за званично оснивање трајала је дуго, па је и назив настао
током покушаја да се ствар озваничи. Немајући помоћ ниједне владе,
основали су удружење из ината. Инат је био једини ресурс са којим су могли
да крену. Повремену материјално-финансијску подршку имају од донатора.
Турска нема свој културни центар у Србији. Неко би могао помислити
да је ислам препрека. Међутим, Исламска Република Иран има свој култруни
центар у Београду од 1991. године и остварује изузетне програме којима
промовише своју земљу. Друштво српско-турског пријатељства „Инат“
основано је на иницијативу српске стране. Постојање таквог друштва многима
изгледа зачуђујуће, с обзиром на српско-турске односе у прошлости.
Међутим, ако се узме у обзир да 95% чланова Друштва српско-турског
пријатељства чине Срби, може се рећи да су Срби ангажованији у ширењу
турске културе од самих Турака. У сваком случају, ово Друштво, осим
промовисања турске културе, има улогу и у успостављању економске сарадње
са Турском. То сведочи о постојању добре воље на српској страни, што
доприноси томе да, иако малобројни, турски мигранти осећају да су у
савременој Србији добро прихваћени.
Ključne reči:
Turkish migrants / Serbia / ethnic identity / Balkan mentality / Serbian-Turkish Friendship Association / турски мигранти / Србија / етнички идентитет / балкански менталитет / Друштво српско-турског пријатељстваIzvor:
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 2008, 56, 2, 149-157Izdavač:
- Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
Finansiranje / projekti:
- Etnicitet: savremeni procesi u Srbiji, susednim zemljama i dijaspori (RS-MESTD-MPN2006-2010-147023)
URI
http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/564/499https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8865
Institucija/grupa
Етнографски институт САНУ / Institute of Ethnography SASATY - JOUR AU - Blagojević, Gordana PY - 2008 UR - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/564/499 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8865 AB - The theme of this work is the population of recent Turkish migrants who live on the territory of Serbia. I wanted to establish which factors from a wider social context have an effect on the selection of signs by which ethnic groups are differentiated. Parallel to this I wanted to establish if there are any factors which could have an effect on ethnic closeness, and on what level. AB - У раду се посматра популација новијих турских миграната који живе на територији Србије. Разматра се структура миграната, мотиви који су допринели да изаберу баш Србију као земљу у којој живе и проблеми са којима се суочавају у свакодневном животу. Према подацима добијеним у априлу 2007. године у амбасади Републике Турске у Београду, у Србији борави око 150 турских држављана. То су углавном бизнисмени који сами бораве у Србији, док су им породице у Турској. Према слободним проценама турског амбасадора, у Србији живи око 1.000 грађана турског порекла, док на Косову и Метохији живи око 30.000 Турака. Нико од представника званичних институција није знао да саопшти тачан број турских држављана на Косову и Метохији. Тренутно стање на Косову и Метохији не дозвољава обављање теренских истраживања на том подручју, тако да ћу се у овом раду бавити претежно Турцима који живе на територији уже Србије. Постоји мишљење да главни разлог због којег Турци не инвестирају у Србију јесу визе које они морају да набаве уколико желе да уђу на нашу територију, као и бројна документација која је у Србији неопходна при покретању бизниса. Међутим, у Привредној комори Србије не слажу се са тим да су визе проблем. Сматрају да су Турци превасходно окренути сарадњи са Европском Унијом, а тек онда са земљама ван ЕУ. У Министарству за економске односе са иностранством Републике Србије, такође, сматрају да визе нису проблем, јер последњих година, упркос визном режиму, расте извоз из Турске у Србију. По питању полне структуре миграната, међу Турцима који су дошли у последњих десетак година преовладавају мушкарци. Ако су и ожењени, породице су им у Турској. Кажу да је женама тешко да се уклопе. Мужеви проводе већи део дана на послу. Оне су саме, а у својој отаџбини су навикле да у преподневним часовима имају друштво за кафу. Не знају језик, тако да им је тешко да склопе пријатељство у новој средини. Из тог разлога се многе одлучују да се врате у Турску. То за последицу има да су и мужеви приморани да заврше своје послове пре предвиђеног рока и врате се у Турску. Сви испитаници се слажу да Срби и Турци имају доста предрасуда једни о другима. Оне потичу из њиховог међусобног непознавања. Један од начина превазилажења предрасуда јесте оснивање Друштва српско-турског пријатељства под називом „Инат“. Друштво је основано крајем 2004. године, а представља облик институционализоване интеракције припадника различитих народа. Процедура за званично оснивање трајала је дуго, па је и назив настао током покушаја да се ствар озваничи. Немајући помоћ ниједне владе, основали су удружење из ината. Инат је био једини ресурс са којим су могли да крену. Повремену материјално-финансијску подршку имају од донатора. Турска нема свој културни центар у Србији. Неко би могао помислити да је ислам препрека. Међутим, Исламска Република Иран има свој култруни центар у Београду од 1991. године и остварује изузетне програме којима промовише своју земљу. Друштво српско-турског пријатељства „Инат“ основано је на иницијативу српске стране. Постојање таквог друштва многима изгледа зачуђујуће, с обзиром на српско-турске односе у прошлости. Међутим, ако се узме у обзир да 95% чланова Друштва српско-турског пријатељства чине Срби, може се рећи да су Срби ангажованији у ширењу турске културе од самих Турака. У сваком случају, ово Друштво, осим промовисања турске културе, има улогу и у успостављању економске сарадње са Турском. То сведочи о постојању добре воље на српској страни, што доприноси томе да, иако малобројни, турски мигранти осећају да су у савременој Србији добро прихваћени. PB - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA T2 - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA T1 - Recent Turkish Migrants in Serbia and the Role of the Serbian-Turkish Friendship Association T1 - Новији турски мигранти у Србији и улога Друштва српско-турског пријатељства SP - 149 EP - 157 VL - 56 IS - 2 DO - 10.2298/GEI0802149B UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8865 ER -
@article{ author = "Blagojević, Gordana", year = "2008", abstract = "The theme of this work is the population of recent Turkish migrants who live on the territory of Serbia. I wanted to establish which factors from a wider social context have an effect on the selection of signs by which ethnic groups are differentiated. Parallel to this I wanted to establish if there are any factors which could have an effect on ethnic closeness, and on what level., У раду се посматра популација новијих турских миграната који живе на територији Србије. Разматра се структура миграната, мотиви који су допринели да изаберу баш Србију као земљу у којој живе и проблеми са којима се суочавају у свакодневном животу. Према подацима добијеним у априлу 2007. године у амбасади Републике Турске у Београду, у Србији борави око 150 турских држављана. То су углавном бизнисмени који сами бораве у Србији, док су им породице у Турској. Према слободним проценама турског амбасадора, у Србији живи око 1.000 грађана турског порекла, док на Косову и Метохији живи око 30.000 Турака. Нико од представника званичних институција није знао да саопшти тачан број турских држављана на Косову и Метохији. Тренутно стање на Косову и Метохији не дозвољава обављање теренских истраживања на том подручју, тако да ћу се у овом раду бавити претежно Турцима који живе на територији уже Србије. Постоји мишљење да главни разлог због којег Турци не инвестирају у Србију јесу визе које они морају да набаве уколико желе да уђу на нашу територију, као и бројна документација која је у Србији неопходна при покретању бизниса. Међутим, у Привредној комори Србије не слажу се са тим да су визе проблем. Сматрају да су Турци превасходно окренути сарадњи са Европском Унијом, а тек онда са земљама ван ЕУ. У Министарству за економске односе са иностранством Републике Србије, такође, сматрају да визе нису проблем, јер последњих година, упркос визном режиму, расте извоз из Турске у Србију. По питању полне структуре миграната, међу Турцима који су дошли у последњих десетак година преовладавају мушкарци. Ако су и ожењени, породице су им у Турској. Кажу да је женама тешко да се уклопе. Мужеви проводе већи део дана на послу. Оне су саме, а у својој отаџбини су навикле да у преподневним часовима имају друштво за кафу. Не знају језик, тако да им је тешко да склопе пријатељство у новој средини. Из тог разлога се многе одлучују да се врате у Турску. То за последицу има да су и мужеви приморани да заврше своје послове пре предвиђеног рока и врате се у Турску. Сви испитаници се слажу да Срби и Турци имају доста предрасуда једни о другима. Оне потичу из њиховог међусобног непознавања. Један од начина превазилажења предрасуда јесте оснивање Друштва српско-турског пријатељства под називом „Инат“. Друштво је основано крајем 2004. године, а представља облик институционализоване интеракције припадника различитих народа. Процедура за званично оснивање трајала је дуго, па је и назив настао током покушаја да се ствар озваничи. Немајући помоћ ниједне владе, основали су удружење из ината. Инат је био једини ресурс са којим су могли да крену. Повремену материјално-финансијску подршку имају од донатора. Турска нема свој културни центар у Србији. Неко би могао помислити да је ислам препрека. Међутим, Исламска Република Иран има свој култруни центар у Београду од 1991. године и остварује изузетне програме којима промовише своју земљу. Друштво српско-турског пријатељства „Инат“ основано је на иницијативу српске стране. Постојање таквог друштва многима изгледа зачуђујуће, с обзиром на српско-турске односе у прошлости. Међутим, ако се узме у обзир да 95% чланова Друштва српско-турског пријатељства чине Срби, може се рећи да су Срби ангажованији у ширењу турске културе од самих Турака. У сваком случају, ово Друштво, осим промовисања турске културе, има улогу и у успостављању економске сарадње са Турском. То сведочи о постојању добре воље на српској страни, што доприноси томе да, иако малобројни, турски мигранти осећају да су у савременој Србији добро прихваћени.", publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA", journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA", title = "Recent Turkish Migrants in Serbia and the Role of the Serbian-Turkish Friendship Association, Новији турски мигранти у Србији и улога Друштва српско-турског пријатељства", pages = "149-157", volume = "56", number = "2", doi = "10.2298/GEI0802149B", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8865" }
Blagojević, G.. (2008). Recent Turkish Migrants in Serbia and the Role of the Serbian-Turkish Friendship Association. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 56(2), 149-157. https://doi.org/10.2298/GEI0802149B https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8865
Blagojević G. Recent Turkish Migrants in Serbia and the Role of the Serbian-Turkish Friendship Association. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2008;56(2):149-157. doi:10.2298/GEI0802149B https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8865 .
Blagojević, Gordana, "Recent Turkish Migrants in Serbia and the Role of the Serbian-Turkish Friendship Association" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 56, no. 2 (2008):149-157, https://doi.org/10.2298/GEI0802149B ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8865 .