Од муње до праха – Смрт, сахрана и посмртна судбина Николе Тесле

Abstract

Посмртни остатци великог светског научника српског порекла, Николе Тесле, налазе се у Музеју Николе Тесле у Београду. Током последњих десетак година, у јавном мњењу у Србији актуелизовано је питање адекватности оваквог „смештаја“ Теслиног пепела, те су се појавиле различите иницијативе за његов премештај. Као главни мотив ових настојања истицана је потреба да се великом научнику ода дужно поштовање смештањем у неки од „сакралних“ градских простора. Истовремено је, међутим, била видљива и тежња да се Теслина величина и значај искористе за афирмацију различитих идеја и унапређење друштвеног угледа иницијатора. Ипак, услед несугласица око места вечног покоја Николе Тесле, његови посмртни остаци и даље се налазе у Музеју. У раду ћемо настојати да анализирамо јавну полемику која је настала у вези са овим питањем, али и да у упоредимо начине на који је грађен јавни лик овог великана у различитим историјским и друштвеним контекстима.

This text points out some less known facts about death and funeral of great Serbian scientists Nikola Tesla. Keeping on mind social and political contexts in which Tesla`s post mortem destiny took place, author offered possible answers on the issues of ideological usage of his work and character. Different features of public discourses about Tesla in different historical periods 1936–2014, as well as various forms of his post mortem glorification were shown. One of the conclusions is related to different status that Tesla`s mortal remains – incinerated two and half months after his death – had in different periods – from complete marginalization in the socialist era in Yugoslavia to main political trump in the time of post socialist transition in Serbia.