Domains of Hungarian Langauge Use in Belgrade

Abstract

This paper attempts at opening a dialogue on multilingualism in the city of Belgrade today. Belgrade, like other Southeast European cities, has developed much differently over the past decades than other European capitals, e.g. during the 1990s, the city and its population experienced the break-up of Yugoslavia, the authoritarian and nationalistic regime, sanctions, NATO bombing, both large-scale out-migration and in-migration. All these changes were not stimulating for the city’s multilingualism. Belgrade, however, has more than 10 percent of population whose native language is not Serbian. This paper aims to explore the use of Hungarian in the city. The analysis is based upon questionnaires that were disseminated among Hungarian speaking population in Belgrade. The results we are going to present are only preliminary, since the collected corpus is limited in terms of small numbers of respondents and insufficiently diverse sample, e.g. the majority of respondents were students of Hungarian. However, we would like to offer an overview of the Hungarian speaking population in Belgrade today and indicate possible trends and major domains of Hungarian language use. Added to that, we will take a critical stance on monolingualising tendencies of the state and its institutions as well as on the policy of the compartmentalisation of languages.

Овај рад покушава отворити дијалог о вишејезичности у граду Београду данас. Београд се, као и други градови југоисточне Европе, развијао знатно другачије током претходних деценија од осталих европских престоница, нпр. током деведесетих град и његово становништво доживели су распад Југославије, ауторитарни и националистички режим, санкције, НАТО бомбардовање, како велике миграције у земљу и ван ње. тако и миграције. Све ове промене нису биле стимулативне за вишејезичност града. Међутим, у Београду живи више од 10 процената становништва чији матерњи језик није српски. Овај рад има за циљ да истражи употребу мађарског језика у граду. Анализа се заснива на упитницима који су дистрибуирани међу говорницима мађарског језика у Београду. Резултати које ц́емо представити су само прелиминарни, јер је прикупљени корпус ограничен с обзиром на мали број испитаника и недовољно разнолик узорак, нпр. вец́ина испитаника су били студенти мађарског. Међутим, желели бисмо да понудимо преглед мађарског говорног становништва у Београду данас и укажемо на могуц́е трендове и главне домене употребе мађарског језика. Поред тога заузец́емо критички став о једнојезичним тенденцијама државе и њених институција, као и о политици компартменализације језика.