Учење М. Стевановића и старијих синтаксичара о „пређашњим временима“ у српском језику – и њихов значај
Учение М. Стевановича и старших синтаксистов о «прошедших временах» в сербском языке и их значение
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Термин „пређашња времена“ код старијих граматичара употребљавао се за аорист и имперфекат, који се данас ни терминолошки ни
теоријски не издвајају из комплекса претериталних облика. ’Пређашњост’, међутим, ипак представља посебну категорију, јер по нечему
припада општем појму претериталности, а по нечему се опет издваја
из ње. У граматичкој традицији чак се о томе на неки начин и расправља, па је потребно навести нека мишљења, након чега ћемо извести
потребне закључке. О аористу и имперфекту постоји опсежна литература, чији би преглед захтевао много шири простор од онога који запрема један часописни чланак, а чини нам се да не би отварао јаснији
увид у природу два глаголска облика о којима желимо повести расправу. Зато смо се ми засад ограничили на учења старијих синтаксичара сербокроатиста, као и на закључке који отуда проистичу и који
нам се чине да погађају суштину ’пређашњости’.
В данной статье рассматриваются позиция Стевановича и некоторые более старые понимания о 'прошедших временах', в которых
замечаются определенные существенные элементы для изучения
природы аориста и имперфекта. В первую очередь, имеем в виду
мнение, что эти формы могут обозначать 'настоящее', а потом внимание уделяется различиям, отмеченным Стевановичем между 'периодом' и 'моментом' речи. В результате нашего анализа и толкования
сформировалось более ясное представление об аористе и имперфекте
в сербском языке. 'Прошлое', следовательно, все-таки представляет
собой отдельную категорию, так как по некоторым характеристикам
принадлежит общему понятию претеритальности, а по другим оно
обособляется. Оно даже может тем или иным способом расшириться
и на время после речевого акта.
Keywords:
глаголски облик / глагольная форма / глагольное время / аорист / имперфект / время речи / речевая ситуация / прошлое / претеритальность / verb form / tense / aorist / imperfect / the moment of speaking / the situation of speaking / anteriority / preteritality / глаголско време / аорист / им- перфек(а)т / време говорења / говорна ситуација / пређашњост / претериталностSource:
Наш језик, 2016, 47, 1-2, 19-31Publisher:
- Београд : Иститут за српски језик САНУ
Funding / projects:
- Serbian Language and Its Resources: Theory, Description and Applications (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-178006)
Collections
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASATY - JOUR AU - Јовановић Симић, Јелена PY - 2016 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7487 AB - Термин „пређашња времена“ код старијих граматичара употребљавао се за аорист и имперфекат, који се данас ни терминолошки ни теоријски не издвајају из комплекса претериталних облика. ’Пређашњост’, међутим, ипак представља посебну категорију, јер по нечему припада општем појму претериталности, а по нечему се опет издваја из ње. У граматичкој традицији чак се о томе на неки начин и расправља, па је потребно навести нека мишљења, након чега ћемо извести потребне закључке. О аористу и имперфекту постоји опсежна литература, чији би преглед захтевао много шири простор од онога који запрема један часописни чланак, а чини нам се да не би отварао јаснији увид у природу два глаголска облика о којима желимо повести расправу. Зато смо се ми засад ограничили на учења старијих синтаксичара сербокроатиста, као и на закључке који отуда проистичу и који нам се чине да погађају суштину ’пређашњости’. AB - В данной статье рассматриваются позиция Стевановича и некоторые более старые понимания о 'прошедших временах', в которых замечаются определенные существенные элементы для изучения природы аориста и имперфекта. В первую очередь, имеем в виду мнение, что эти формы могут обозначать 'настоящее', а потом внимание уделяется различиям, отмеченным Стевановичем между 'периодом' и 'моментом' речи. В результате нашего анализа и толкования сформировалось более ясное представление об аористе и имперфекте в сербском языке. 'Прошлое', следовательно, все-таки представляет собой отдельную категорию, так как по некоторым характеристикам принадлежит общему понятию претеритальности, а по другим оно обособляется. Оно даже может тем или иным способом расшириться и на время после речевого акта. PB - Београд : Иститут за српски језик САНУ T2 - Наш језик T1 - Учење М. Стевановића и старијих синтаксичара о „пређашњим временима“ у српском језику – и њихов значај T1 - Учение М. Стевановича и старших синтаксистов о «прошедших временах» в сербском языке и их значение SP - 19 EP - 31 VL - 47 IS - 1-2 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7487 ER -
@article{ author = "Јовановић Симић, Јелена", year = "2016", abstract = "Термин „пређашња времена“ код старијих граматичара употребљавао се за аорист и имперфекат, који се данас ни терминолошки ни теоријски не издвајају из комплекса претериталних облика. ’Пређашњост’, међутим, ипак представља посебну категорију, јер по нечему припада општем појму претериталности, а по нечему се опет издваја из ње. У граматичкој традицији чак се о томе на неки начин и расправља, па је потребно навести нека мишљења, након чега ћемо извести потребне закључке. О аористу и имперфекту постоји опсежна литература, чији би преглед захтевао много шири простор од онога који запрема један часописни чланак, а чини нам се да не би отварао јаснији увид у природу два глаголска облика о којима желимо повести расправу. Зато смо се ми засад ограничили на учења старијих синтаксичара сербокроатиста, као и на закључке који отуда проистичу и који нам се чине да погађају суштину ’пређашњости’., В данной статье рассматриваются позиция Стевановича и некоторые более старые понимания о 'прошедших временах', в которых замечаются определенные существенные элементы для изучения природы аориста и имперфекта. В первую очередь, имеем в виду мнение, что эти формы могут обозначать 'настоящее', а потом внимание уделяется различиям, отмеченным Стевановичем между 'периодом' и 'моментом' речи. В результате нашего анализа и толкования сформировалось более ясное представление об аористе и имперфекте в сербском языке. 'Прошлое', следовательно, все-таки представляет собой отдельную категорию, так как по некоторым характеристикам принадлежит общему понятию претеритальности, а по другим оно обособляется. Оно даже может тем или иным способом расшириться и на время после речевого акта.", publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ", journal = "Наш језик", title = "Учење М. Стевановића и старијих синтаксичара о „пређашњим временима“ у српском језику – и њихов значај, Учение М. Стевановича и старших синтаксистов о «прошедших временах» в сербском языке и их значение", pages = "19-31", volume = "47", number = "1-2", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7487" }
Јовановић Симић, Ј.. (2016). Учење М. Стевановића и старијих синтаксичара о „пређашњим временима“ у српском језику – и њихов значај. in Наш језик Београд : Иститут за српски језик САНУ., 47(1-2), 19-31. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7487
Јовановић Симић Ј. Учење М. Стевановића и старијих синтаксичара о „пређашњим временима“ у српском језику – и њихов значај. in Наш језик. 2016;47(1-2):19-31. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7487 .
Јовановић Симић, Јелена, "Учење М. Стевановића и старијих синтаксичара о „пређашњим временима“ у српском језику – и њихов значај" in Наш језик, 47, no. 1-2 (2016):19-31, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7487 .