Културни центри и њихова улога: Културни центар Нови Пазар и Културни центар Србије (Париз)

Abstract

Овим радом се отвара дискусија на тему деловања културних центара као (потенцијално) утицајних институција на локалном и међународном нивоу. Жеља аутора је да се, посредством анализе програма Културног центра Нови Пазар и Kултурног центра Србије из Париза, истакне улога културних центара као посредника званичне политике. Аутори се посебно осврћу на употребу традиционалних елемената у програмима, па стога на конкретним примерима „разоткривају“ дихотомију – коришћењe елемената културе између задовољавања културних потреба публике и инструментализација културе. Намера аутора је била да се, анализом делатности центара на локалном и међународном нивоу, култура представи као национални ресурс помоћу кога се може утицати на друштво. Тиме се скреће пажња на процес дефинисања програма, од кодирања поруке/информације до њеног сврсисходног преношења преко неке врсте активности (приредба, изложба, концерт и сл.).

This paper open a discussion on the functioning of cultural centers, as (potentially) influential institutions at local and international level. Аuthors wish is, by analyzing the program of the Cultural Centre Novi Pazar and the Cultural Centre of Serbia in Paris, to highlight the role of cultural centers as intermediaries of official policy. Authors specifically discuss the usage of traditional elements in programs, and therefore, in explicit examples "expose" the usage dichotomy – in-betweens satisfying cultural needs of society and instrumentalization of culture. Тhrough the activity of centers at local and international level, the intention of authors is to present culture as a national resource with which can be made the influence on society. Thus, attention is drawn to the process of defining the program – from the message/information encoding to its purposeful transfer through a range of activities (events, exhibitions, concerts, etc.).