Глас као медиј и objet petit a: музиколошки упис у студије гласа

Abstract

Интересовање за изучавање гласа је у вртоглавом порасту у протеклих неколико година. Бројне научне и теоријске дисциплине попут филозофије, теоријске психоанализе, театрологије, вокалне педагогије, студија извођења, упустиле су се у теоретизације и проучавање, како Томаидис и Макферсон наводе, плуралитета гласа, чије је звучно „бивање између“ место вишеструког искуственог кодирања. Управо то место пружа прилику за разнолика интер- и транс-дисциплинарна истраживања овог феномена, те успостављање сасвим новог интердисциплинарног простора, именованог као студије гласа, посвећеног многоструким и диверзитетним доприносима. Питање гласа такође постаје нарочито актуелно у музикологији у годинама које су непосредно за нама. Узимајући у обзир да се глас у музици може представљати „музички инструмент, тело, особу и лик“, односно, може се посматрати и као медиј, заступник тела извођача и као објет петит а, његов статус и третман у музиколошкој литератури постаје нарочито провокативан за сагледавање. Имајући у виду улоге које глас може да преузме у инхерентно интердисциплинарном окриљу музикологије, циљ овог рада испитивање природе и могућности музиколошких истраживања у контексту нове "кровне" интердисциплине која глас поставља за заједничког именитеља.

The interest in studying voice has spiked during the last few years. There are numerous scientific and theoretical disciplines, like, for example, philosophy, theoretical psychoanalysis, theatrology, vocal pedagogy, performance studies, that embarked on journey of theoretisation and investigation of, as Thomaidis and Macpherson would say, plurality of voice, whose aural „in-between“ represents the “junction point for multiple encodings of experience.” The “in-between” is the exact spot which offers opportunities for different inter- and trans- disciplinary research of this phenomena, and encourages the establishment of the new interdisciplinary space, named as voice studies.

The question of voice became especially topical in musicology in the previous years. Having in mind that the voice in music can at the same time represent “a musical instrument, a body, a person and a character in performance,” and can be viewed as a medium, a representative of the performer's body and as an objet petit a, its status becomes especially intriguing. With all the roles voice can take on in inherently interdisciplinary traits of musicology in mind, the goal of this paper is to question the nature and possibilities of musicological research in the context of the new "roof" interdiscipline that places voice as the common denominator for all disciplines included.