Исказивање времена у Сеобама Милоша Црњанског

Abstract

У раду се говори о падежима с временским значењем у роману Сеобе Милоша Црњанског. Радња овога романа у доброј мери везана је и за град Темишвар у овом граду често бораве јунаци романа. Анализа језика у дјелу Милоша Црњанског је занимљива јер је писац унио значајне новине у односу на језик књижевности свога времена. Он се у књижевности истакао после Првог свјетског рата, кад је српски књижевни језик био достигао висок степен изграђености, на свим нивоима, а посебно на плану синтаксе. Ријеч је о оном књижевном језику који је познат под називом београдски стил. Реченица тог времена више није била тешка, рапава, него је то елегантна реченична структура. Сам Црњански није прихватио да пише таквим језиком, него је пошао другачијим путем – рушећи постигнућа у српској синтакси. Анализа реченице у роману Сеобе показује да Црњански доноси извјесне посебности и у погледу употребе падежних конструкција за исказивање времена. То се односи на ширину избора конструкција из репертоара којим српски језик располаже, али и на начин коришћења падежа у овој функцији.

В настоящей работе речь идет об употреблении падежей с временным значением в романе /Греселение Милоша Црнянского. Действие и герои этого романа часто связаны с городом Темишвар. Милош Црнянский несомненно один из самиых знаменитых себских писателей прозаиков двадцатого века. В сербской литературе он стал известным писателем после Первой мировой войне. Сербский язык этого времени характеризует высокая степень отработанности. Это в частности касается предложения, т.к. оно перестало быть шероховатым, превратившись в утонченную синтаксическую категорию. В литературном творчестве Црнянского появились интрересные нововведения, отличающие его актуальный язык от прежних литературных приемов.

Автор в данной работе рассматривает употребление падежей для выражения времени. Анализ показал, что Црнянский пользуется большим числом временных конструкций, имеющихся в сербском языке. Кроме того, отмечены некоторые специфичные новообразования, которые употребляются писателем. В некоторые конструкции он вставляет существительные со значением времени, очень редко употребляемые в таких конструкциях. Встречаются также необычные сочетания атрибута с существительными во временных конструкциях. Имеются случаи, когда существительное с временным значением уже употреблено в тексте, когда оно в центре внимания, и вдруг оно же появляется во временной конструкции.

Приведенные случаи свидетельствуют о том, что относительно употребления падежей для выражения временных значений перед намы творческий подход к вопросам языка, хактерный для этого нашего писателя.