| dc.description.abstract | По обиму невелики научни скуп, одржан децембра 2012. године у организацији Српског института и Музиколошког института Мађарске академије наука у Будимпешти, обележио је стогодишњицу од настанка фонографских записа инструменталних, вокално инструменталних и вокалних мелодија Срба из Баната, које је 1912. године начинио Бела Барток. Јубилеј, којим се потврђује и стогодишњица од првих етномузиколошких истраживања српске музичке традиције у овим крајевима, био је изванредан повод за разговоре и размене мисли, као и за сабирање резултата остварених на пољу бележења, проучавања и очувања традиционалне музике и игара Срба у Панонској низији, са посебним освртом на допринос Беле Бартока не само у погледу самог поменутог теренског рада и његових резултата, већ и вишестраног његовог утицаја на развој нових сазнања.
Симпозијум је окупио стручњаке из сфере етнокореологије, етномузикологије, али и музикологије, као и музичаре-практичаре, одличне познаваоце народних инструмената, њиховог историјата, грађе, извођачких могућности и репертоара, а уз то и настављаче традиционалне музичке праксе у савремено доба. Значајно је истаћи да је већина учесника
скупа и пре овог окупљања поводом јубилеја већ деценијама у живом међусобном контакту ради размене идеја, литературе, грађе, или ради конкретне помоћи у теренском или истраживачком раду. Сада се њихови радови, чија се тематика међусобно умногоме прожима, по први пут налазе обједињени у оквиру једног целовитог зборника. Он има значаја као показатељ сарадње стручњака и поштовалаца традиционалне музике и игре, као и уметничке музике са традиционалним мотивима из трију суседних земаља – Мађарске, Србије и Румуније, окупљених око заједничких тема, као и око фолклорне и уметничке баштине у којој је много тога заједничког. Кад се има у виду да се тематика о којој је реч делимично односи и на просторе још двеју земаља у овом делу Европе: Словачке и Хрватске, то додатно говори о значају садржаја зборника за шири регион Источне Европе.
Зборником који је пред нама постају нам доступни сазнања, идеје, размишљања, подаци сагледани из разних углова, по први пут обједињени у једну целину. Рад Ласла Фелфелдија представља респектабилни научни резултат дугогодишњег, посвећеног бављења народним играма поморишких Срба, при чему Бартокови теренски налази из Баната, уз налазе неколицине његових претходника, представљају драгоцену полазну основу. Обимна ауторова истраживања донела су прву етнокореолошку синтезу кад је реч о играчкој традицији Срба ових крајева. Студија Золтана Сабоа, по својој слојевитости, обиљу података донетих на нови начин, нарочито података из Бартокове преписке, о којима аутор говори са становишта органолога и истовремено извођача и настављача свирачке традиције – даје вредан допринос познавању тематике свирања на гајдама у Панонији. Тема рада Стевана Бугарског посвећена је етномузиколошком и композиторском раду темишварског композитора, професора музике, диригента и мелографа Саве Илина. Њен је фокус на двострукој нити
истраживања трагом теренског рада Беле Бартока: најпре Саве Илина, а потом и самог аутора рада, што је донело сасвим нов и оригиналан критички поглед на Бартокове налазе. Студија Пала Рихтера својом тематиком се надовезује на претходну: Рихтер исцрпно пише о великом настављачу Бартоковог сакупљачког рада, српског порекла, пониклом на простору
Мађарске – композитору, етномузикологу и свестраном музичару Тихомиру Вујичићу, који је дао практично највећи допринос познавању музичких традиција Срба и, генерално, Јужних Словена у Мађарској. Студија говори о његовом животу, етномузиколошким и композиторским делима, као и о важности његовог рада за даљи (па и данашњи) живот фолклорне музичке традиције. Рад Јелене Јовановић даје одређену синтезу о утицајима рада Беле Бартока на етномузиколошка усмерења код научника у Србији, пре свега у погледу методологије (теренског рада, транскрибовања, мелопоетске анализе), а затим и у погледу општег односа према фолклорној музици и развоја или критике одређених Бартокових идеја. Надаље, рад Габора Ередича осветљава везе између самих писаних и
снимљених извора, живог музичког наслеђа, и данашњих напора да се и кроз институције настави са неговањем фолклорне музике, и то са становишта музичара, непосредног учесника у процесу развоја покрета оживљавања традиционалне музичке праксе Јужних Словена у Мађарској. Најзад, из студије Катарине Томашевић по први пут сазнајемо о утицајима и одјецима Бартоковог композиторског стваралаштва заснованог на фолклорним мотивима међу југословенским ауторима, првенствено у делима двојице истакнутих композитора међуратног доба, Јосипа Славенског и Марка Тајчевића.
Из свих ових разлога, објављивање зборника о којем је реч сматрамо оригиналним, значајним кораком за продубљивање досадашњих знања и отварање перспективе за даља проучавања, читања и слушања. У светлу досадашњих српско-мађарских културних и музичких веза, као и сарад ње српских и мађарских стручњака кад је реч о музичкој традицији и музичком стваралаштву у региону, замисао уредникâ овог зборника јесте
сабирање знања и искустава на овом пољу, а мотив објављивања ових радова садржан је у визији о наставку рада на заједничким пројектима у будућности. Надамо се да ће теме покренуте у зборнику подстаћи нова интересовања за међународну сарадњу научника и љубитеља традиционалне музике и игре. Циљ би био проширење заједничких тема у интересу радости сазнавања и музицирања, као и у интересу развоја будућих етномузиколошких, етноорганолошких, етнокореолошких и музиколошких истраживања. Тиме ће се остварити и мисија Српског института, научне установе српске националне мањине у Мађарској да повезујући српску и мађарску науку допринесе даљем научном развоју и бољем упознавању српског наслеђа на тлу Мађарске. | sr |
