Именовање времена у призренско-тимочким народним говорима. На материјалу дијалекатских речника из Врања, Нишке Каменице и Тимока

Abstract

Традиционални начин живота у сеоским срединама одвијао се у сагласју с природом и њеним законима, а његови су се сегменти смењивали у оквиру тријаде коју су чинили свакодневица, недеља и празнични дан. Корпус за овај рад представљају лексеме издвојене из три дијалекатска речника са призренско-тимочког терена, који представљају сва три дијалекта призренско-тимочке дијалекатске области. Семантички низови који су за ову прилику оформљени, а чија је кључна реч – време, као и одговарајући примери из дијалекатских лексикографских остварења устројени у низове према морфолошким врстама речи, сведоче на својеврстан начин о ономе што је било од значаја у животу једне тра- диционалне сеоске заједнице и потврђују да су њени припадници увек настојали да се у времену – и током радних и празничних дана, и током смене годишњих доба, и током смене дана и ноћи – управљају што сврисходније.

The traditional way of life in rural communities ran its course in accordance with nature and its laws, and its segments alternated within the triad consisting of the everyday, Sunday, and the holiday. The corpus for this paper presents lexemes extracted from three dialect dictionaries of the Pizren-Timok area, which present all three dialects of the Prizren-Timok dialect area. The semantic units formed for this occasion (1. Time and its segments, 2. The year and its segments, 3. Days and parts of day and night, 4. Days and periods of the yearly cycle of holidays, the life cycle and the slavas (patron saint days), 5. Naming of ritual foods, 6. Naming of humans, 7. Naming of animals, 8. Naming of plants), with the key word – time, testify, in a particular way, of the important things in the life of a traditional village community and affirm that its members always attempted to act as functionally as possible with regard to the time – the shift of day and night, the change of seasons, workdays and holidays.