Дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањине
Dialectological and Ethno Linguistic Studie of Serbian Minorities
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
The paper offers an overall view of the hitherto dialectological and ethno-
longuistic studies of Serbian vernaculars in Slovenia, Croatia, Hungary, Rumania,
Macedonia and Albania where the Serbs are, from the standpoint of ethnolon-
guistics, a minority population. In all of these countries the Serbian population
is autochthonous, but in ex- Yugoslavian republics of Slovenia, Croatia and Ma-
cedonia it has only recently reached the status of a minority population.
Certain declining from the features typical of the Serbian mainsteram dia-
lects is conditioned by the peripheral positions of these vernaculars of the Serbian
minorities, especially in their alloglottal surroundings, as well as by the direct in-
fluence of those foreign languages. Consequently, the Serbian dialects in Hun-
gary, Rumania and Albania offer a lot of material for the study of archaisms and
innovations alike, at the same time providing a prolific ground for conclusions of
general linguistic character..., particularly those related to linguistic contactology.
Noticeable among the recessive Serbian population is the process of glot-
tophagy. It is exactly these two facts — recessiveness and glottophagy — that should
give an impetus for further and broader dialectological and ethnolonguistic re-
search of the minority Serbian population in the neighboring countries and in
Slovenia.
Овим се прегледним радом пружа – у накрупнијим
цртама – увид у досадашња дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српских народних говора у Словенији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Македонији и Албанији, где Срби представљају мањинску етнолингвистичку популацију. Реч је о српском становништву које је у свим овим
земљама аутохтоно, уз напомену да се српска популација третира као новонастала мањина у бившим југословенским републикама – Словенији,
Хрватској и Македонији.
Сва одступања од нормалног стања у српским говорима матице последица су периферног положаја народних говора српске мањине, посебно
у инојезичним срединама, као и непосредног страног утицаја на њих. У том
смислу, српски народни говори у Мађарској, Румунији и Албанији пружају нарочито богат материјал за истраживање архаизама и иновација, а
на основу резултата истраживања ових говора могу се извлачити закључци
општелингвистичког карактера, везани за лингвистичку контактологију.
Неоспорно је код рецесивног... српског становништва присутан процес
глотофагије. И управо у тим двема чињеницама – рецесивности и глотофагији – треба наћи подстицај за даља и опсежнија дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања мањинске српске популације у суседним
земљама и у Словенији.
Source:
Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи, 2005, 299-314Publisher:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Funding / projects:
- Пројекат 1599: Дијалектолошка истраживања српског језичког простора, Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије
Collections
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASATY - JOUR AU - Милорадовић, Софија PY - 2005 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6702 AB - The paper offers an overall view of the hitherto dialectological and ethno- longuistic studies of Serbian vernaculars in Slovenia, Croatia, Hungary, Rumania, Macedonia and Albania where the Serbs are, from the standpoint of ethnolon- guistics, a minority population. In all of these countries the Serbian population is autochthonous, but in ex- Yugoslavian republics of Slovenia, Croatia and Ma- cedonia it has only recently reached the status of a minority population. Certain declining from the features typical of the Serbian mainsteram dia- lects is conditioned by the peripheral positions of these vernaculars of the Serbian minorities, especially in their alloglottal surroundings, as well as by the direct in- fluence of those foreign languages. Consequently, the Serbian dialects in Hun- gary, Rumania and Albania offer a lot of material for the study of archaisms and innovations alike, at the same time providing a prolific ground for conclusions of general linguistic character, particularly those related to linguistic contactology. Noticeable among the recessive Serbian population is the process of glot- tophagy. It is exactly these two facts — recessiveness and glottophagy — that should give an impetus for further and broader dialectological and ethnolonguistic re- search of the minority Serbian population in the neighboring countries and in Slovenia. AB - Овим се прегледним радом пружа – у накрупнијим цртама – увид у досадашња дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српских народних говора у Словенији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Македонији и Албанији, где Срби представљају мањинску етнолингвистичку популацију. Реч је о српском становништву које је у свим овим земљама аутохтоно, уз напомену да се српска популација третира као новонастала мањина у бившим југословенским републикама – Словенији, Хрватској и Македонији. Сва одступања од нормалног стања у српским говорима матице последица су периферног положаја народних говора српске мањине, посебно у инојезичним срединама, као и непосредног страног утицаја на њих. У том смислу, српски народни говори у Мађарској, Румунији и Албанији пружају нарочито богат материјал за истраживање архаизама и иновација, а на основу резултата истраживања ових говора могу се извлачити закључци општелингвистичког карактера, везани за лингвистичку контактологију. Неоспорно је код рецесивног српског становништва присутан процес глотофагије. И управо у тим двема чињеницама – рецесивности и глотофагији – треба наћи подстицај за даља и опсежнија дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања мањинске српске популације у суседним земљама и у Словенији. PB - Београд : Српска академија наука и уметности T2 - Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи T1 - Дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањине T1 - Dialectological and Ethno Linguistic Studie of Serbian Minorities SP - 299 EP - 314 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6702 ER -
@article{ author = "Милорадовић, Софија", year = "2005", abstract = "The paper offers an overall view of the hitherto dialectological and ethno- longuistic studies of Serbian vernaculars in Slovenia, Croatia, Hungary, Rumania, Macedonia and Albania where the Serbs are, from the standpoint of ethnolon- guistics, a minority population. In all of these countries the Serbian population is autochthonous, but in ex- Yugoslavian republics of Slovenia, Croatia and Ma- cedonia it has only recently reached the status of a minority population. Certain declining from the features typical of the Serbian mainsteram dia- lects is conditioned by the peripheral positions of these vernaculars of the Serbian minorities, especially in their alloglottal surroundings, as well as by the direct in- fluence of those foreign languages. Consequently, the Serbian dialects in Hun- gary, Rumania and Albania offer a lot of material for the study of archaisms and innovations alike, at the same time providing a prolific ground for conclusions of general linguistic character, particularly those related to linguistic contactology. Noticeable among the recessive Serbian population is the process of glot- tophagy. It is exactly these two facts — recessiveness and glottophagy — that should give an impetus for further and broader dialectological and ethnolonguistic re- search of the minority Serbian population in the neighboring countries and in Slovenia., Овим се прегледним радом пружа – у накрупнијим цртама – увид у досадашња дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српских народних говора у Словенији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Македонији и Албанији, где Срби представљају мањинску етнолингвистичку популацију. Реч је о српском становништву које је у свим овим земљама аутохтоно, уз напомену да се српска популација третира као новонастала мањина у бившим југословенским републикама – Словенији, Хрватској и Македонији. Сва одступања од нормалног стања у српским говорима матице последица су периферног положаја народних говора српске мањине, посебно у инојезичним срединама, као и непосредног страног утицаја на њих. У том смислу, српски народни говори у Мађарској, Румунији и Албанији пружају нарочито богат материјал за истраживање архаизама и иновација, а на основу резултата истраживања ових говора могу се извлачити закључци општелингвистичког карактера, везани за лингвистичку контактологију. Неоспорно је код рецесивног српског становништва присутан процес глотофагије. И управо у тим двема чињеницама – рецесивности и глотофагији – треба наћи подстицај за даља и опсежнија дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања мањинске српске популације у суседним земљама и у Словенији.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи", title = "Дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањине, Dialectological and Ethno Linguistic Studie of Serbian Minorities", pages = "299-314", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6702" }
Милорадовић, С.. (2005). Дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањине. in Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи Београд : Српска академија наука и уметности., 299-314. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6702
Милорадовић С. Дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањине. in Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи. 2005;:299-314. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6702 .
Милорадовић, Софија, "Дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањине" in Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи (2005):299-314, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6702 .