Приказ основних података о документу

Говор Ниша сквозь призму диглоссивности

dc.creatorТрајковић, Татјана Г.
dc.date.accessioned2019-10-15T11:39:32Z
dc.date.available2019-10-15T11:39:32Z
dc.date.issued2018
dc.identifier.issn0350–185x
dc.identifier.urihttps://dais.sanu.ac.rs/123456789/6478
dc.description.abstractУ раду је дата квантитативна и квалитативна анализа говора двеју група (наставника и ученика) Нишлија са циљем да се утврде основне карактеристике савременог нишког вернакулара. Испитивање диглосивног понашања говорника у различитим комуникативним ситуацијама рађено је на основу анкета које су обухватале питања о ставовима према дијалекту и о употреби појединих дијалекатских и стандардних облика српског језика. Одабиром друштвених и језичких варијабли, њиховим укрштањем, статистичком обрадом и дескрипцијом добијених резултата дошло се до закључака о одликама нишког говора старије и млађе генерације различитог нивоа образовања. Уочене су разлике у овим идиомима, које се одликују различитим степеном заступљености дијалекатских и стандардних црта српског језика. Неједнакост је исказана и кроз начине пребацивања кода, односно, одабиром адаптивних језичких средстава. Потврђено је постојање интердијалекта, нарочито изражено код ученика који истовремено употребљавају дијалекатске и стандардне форме без обзира на комуникативну ситуацијуsr
dc.description.abstractВ работе дан анализ говора учителей и учеников в средних школах в Нише, который лингвогеографически принадлежит к призренско-тимокской диалектной области, а более точно призренско-южноморавскому диалекту, но как городская среда отличается от говоров сельских местностей в его окрестности. Исследование проводится на основании анонимной анкеты, которая содержит вопросы об отношении к диалекту и о его месте в коммуникации, в то время как вторая часть анкеты относится к конкретному употреблению диалектных и стандартных форм сербского языка в различных коммуникативых обстоятельствах. Полученные данные анализируются квантитативным и квалитативным методами. Статистическая обработка охватывает следующие элементы: отношение к диалекту, употребление диалектных форм во всех ситуациях, употребление стандартных форм или форм приспособленных к стандарту во всех ситуациях, употребление языковых форм в зависимости от пола и употребление стандартных форм или форм приспособленных к стандарту в официальных обстоятельствах. Дескриптивным методом были обработаны все резултаты, что привело к описанию всех основных форм исследуемых идиомов, отличий между двумя группами и образа современного нишского вернакулара с позиции диглоссивного поведения отобранных групп говорящих. Оказалось, что учителя более часто решаются на изменение кода при приспособлении собеседнику. Они в большинстве случаев приспосабливают место ударения. Это указывает, что диалектное место ударения является важным свойством говора учителей в неофициальных ситуациях. После того, учителя решаются на изменение в высказывании футура I, а это указывает, что аналитические формы энклитика (+ да) + презент также представляют собой особенность говора учителей. Ученики чаще всего решаются на приспособление форм высказывания футура I, и это показывает, что конструкция энклитика (+ да) + презент является важной особенностью идиома учеников. Затем следует место ударения, которое является диалектным в неофициальных обстоятельствах коммуникации. Самое маленькое количество говорящих обеих групп решается на изменение в употреблении локатива. Такое состояние приводит нас к выводу, что учителя и ученики и в неконтролируемом говоре в большой степени используют стандартные формы локатива, т.е. они их редко заменяют формами аккузатива или общего падежа, как важного показателя призренско-тимокских говоров. Исследование диглоссивного поведения двух групп жителей Ниша указывает на наличие своего рода интердиалекта, особенно замечаемого у учеников. Ученики одновременно используют стандартные и диалектные формы, несмотря на собеседника, и это является основной характеристикой этого идиома. Этой работой представлен только один сегмент нишского городского говора, который следует более подробно исследовать применением других методов.ru
dc.description.abstractThis paper presents an analysis of the speech used by teachers and pupils in high schools in Niš, which linguistically and geographically belongs to the Prizren-Timok dialect area, and in a narrower sense to the Prizren-South Moravian dialect. Yet, it differs as an urban environment from the nearby rural speeches. The examination was done on the basis of an anonymous questionnaire which contained questions on the attitudes towards the dialect and its place in communication, while the other part of the questionnaire was related to the practical use of dialectal and standard forms of the Serbian language in different communicative circumstances. The data received were analyzed after the quantitative and qualitative methods. The statistic analysis contained the following segments: the attitudes towards the dialect, the use of dialect forms in all situations, the use of standard forms or those adapted to the standard in all situations, the use of linguistic forms according to gender and the use of standard forms or those adapted to the standard in formal circumstances. The descriptive method was used to analyze all the results, which led to the description of the basic characteristics of the observed idioms, the difference between the two groups and the portrait of the modern Niš vernacular from the angle of diglossia of the chosen groups of speakers. It was shown that the teachers decide to change the code more often when adapting to the interlocutor. In those cases, they usually adapt the place of accent which points to the fact that the dialectal place of the accent is an important characteristic of the speech of teachers in informal situations. In addition, the teachers decide to change the manner in which they use the Future Tense I, which shows that the usage of the analytic forms enclitic (+ da) + the Present Tense is also a characteristic of the teachers’ speech. The students most often decide to adapt the Future Tense I forms, which would mean that the construction enclitic (+ da) + the Present Tense is an important characteristic of the students’ speech. Furthermore, the place of the accent in a speech unit, which refers to the dialect in informal circumstances of communication, is also an important characteristic. Both speaker groups rarely decide to change the use of the locative case in speech. Such a state leads to the conclusion that both teachers and students use the standard form of the locative case in uncontrolled speech, that is, they rarely interchange it with the forms of the accusative case or the general case which marks it as an important characteristic of the Prizren-Timok speech. The analysis of the diglossic behavior of the two groups of Niš speakers pointed to the fact that there is a certain type of interdialect, which is especially noticeable in the group consisting of students. They use the standard and dialectal forms at the same time regardless of the interlocutor and that would be the basic characteristic of this idiom. Only one segment of Niš city speech is presented in this paper and it should be examined further and in greater detail, by using different methods.en
dc.language.isosrsr
dc.publisherБеоград : Институт за српски језик САНУsr
dc.publisherБеоград : Српска академија наука и уметностиsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/178020/RS//sr
dc.rightsopenAccesssr
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/
dc.sourceЈужнословенски филологsr
dc.subjectсрпски језикsr
dc.subjectсербский языкsr
dc.subjectSerbian languagesr
dc.subjectпризренско-тимочка дијалекaтска областsr
dc.subjectговор Нишаsr
dc.subjectговор градаsr
dc.subjectдиглосијаsr
dc.subjectпребацивање кодаsr
dc.subjectпризренско-тимокская диалектная областьsr
dc.subjectговор Нишаsr
dc.subjectговор городаsr
dc.subjectдиглоссияsr
dc.subjectизменение кодаsr
dc.subjectPrizren-Timok dialect areasr
dc.subjectNiš speechsr
dc.subjectcity speechsr
dc.subjectdiglossiasr
dc.subjectcode switchingsr
dc.titleГовор Ниша кроз призму диглосивностиsr
dc.titleГовор Ниша сквозь призму диглоссивностиsr
dc.titleNiš Speech Through the Prism of Diglossiaen
dc.typearticlesr
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dcterms.abstractTrajković, Tatjana G.; Govor Niša skvozь prizmu diglossivnosti; Govor Niša kroz prizmu diglosivnosti;
dc.rights.holderИнститут за српски језик САНУsr
dc.citation.spage89
dc.citation.epage108
dc.citation.volume74
dc.citation.issue2
dc.identifier.doi10.2298/JFI1802089T
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttps://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/26121/trajkovic.govor.nisa.2018.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6478


Документи

Thumbnail

Овај документ се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу