Српска женска имена на почетку 16. века (на основу пописа Смедеревског санџака из 1516. године)
Сербские женские имена в начале 16-го века (на материале переписи населения Смедеревского санджака 1516 г.)
Članak u časopisu (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
Српска женска имена од домаћих извора у већој мери бележе тек
поменици 16–17. века, док их у владарским повељама из ранијег доба
практично и нема. Први извори где су она масовно посведочена су турски пописи (tapu tahrir defteri) 15–16. века, који тиме пружају важно и
значајно социолошко, етнографско и историјско сведочанство о становништву одређених српских области. У овом раду обрађује се грађа садржана у дефтеру Смедеревског санџака из 1516. године, укупно 942
потврде за 144 женска имена.
A large number of feminine names can be found in Ottoman census books (defters).
These anthroponymic materials provide important sociological, ethnographic,
linguistic and historical evidence of the population of Serbian areas included in the
census. As for the Serbian sources, feminine names start to appear largely in the commemoration
books (pomenici) of a later date (16th–17th centuries), whereas the earlier
monastery charters almost exclusively list masculine names.
The 1516 Ottoman Census contains the names of 942 women – widows who were
taxpayers, because, for one reason or another, there were no males in their households.
Their names undeniably show that the population in the Smederevo Sanjak – and
the same phenomenon may also be observed in other areas populated by the Serbs –
relied on the ancient Slavic (Serbian) onomasticon, which significantly prevailed over
Christian names.
Переписные списки (дефтеры) османского периода содержат довольно большое количество женских имён. Этот важный антропонимический материал представляет собой ценное социологическое, этнографическое, языковедческое и
историческое свидетельство о судьбах населения сербских земель, охватываемых османскими переписями. Что же касается сербских источников, женские
имена начинают встречаться в сколько-нибудь значительной мере только в помянниках более позднего времени (16–17 в.), тогда как старшие монастырские
грамоты фиксируют почти исключительно – мужские.
Османская перепись 1516 г. насчитывает имена 942-х женщин-вдов, стоявших
во главе дома, т.к. в хозяйстве по той или иной причине отсутствовали взрослые
мужчины. Их имена наглядно показывают, что среди населения Смедеревского
санджака – а то же самое отмечается в остальных областях, обитаемых сербами – использовалась древняя, славянская (сербская) антропонимика, в значительной мере преобладавшая над христианской.
Ključne reči:
женска имена / женские имена / feminine names / творба женских имена / обичаји именовања жена / најчешћа женска имена / турски пописи (дефтери) / поменици / образование женских имен / обычаи именования женщин / самые частотные женские имена / турецкие переписные списки (дефтеры) / помянники / formation of feminine names / custom of appointing female / most common feminine names / Ottoman census books (defters) / commemoration booksIzvor:
Јужнословенски филолог, 2017, 73, 1-2, 33-57Izdavač:
- Београд : Институт за српски језик САНУ
- Београд : Српска академија наука и уметности
Finansiranje / projekti:
- Od univerzalnih carstava ka nacionalnim državama. Društvene i političke promene u Srbiji i na Balkanu (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177030)
- Srednjovekovne srpske zemlje (XIII-XV vek): politički, privredni, društveni i pravni procesi (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177029)
TY - JOUR AU - Јовановић, Гордана М. AU - Катић, Срђан Д. AU - Јаковљевић, Александар М. PY - 2017 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6440 AB - Српска женска имена од домаћих извора у већој мери бележе тек поменици 16–17. века, док их у владарским повељама из ранијег доба практично и нема. Први извори где су она масовно посведочена су турски пописи (tapu tahrir defteri) 15–16. века, који тиме пружају важно и значајно социолошко, етнографско и историјско сведочанство о становништву одређених српских области. У овом раду обрађује се грађа садржана у дефтеру Смедеревског санџака из 1516. године, укупно 942 потврде за 144 женска имена. AB - A large number of feminine names can be found in Ottoman census books (defters). These anthroponymic materials provide important sociological, ethnographic, linguistic and historical evidence of the population of Serbian areas included in the census. As for the Serbian sources, feminine names start to appear largely in the commemoration books (pomenici) of a later date (16th–17th centuries), whereas the earlier monastery charters almost exclusively list masculine names. The 1516 Ottoman Census contains the names of 942 women – widows who were taxpayers, because, for one reason or another, there were no males in their households. Their names undeniably show that the population in the Smederevo Sanjak – and the same phenomenon may also be observed in other areas populated by the Serbs – relied on the ancient Slavic (Serbian) onomasticon, which significantly prevailed over Christian names. AB - Переписные списки (дефтеры) османского периода содержат довольно большое количество женских имён. Этот важный антропонимический материал представляет собой ценное социологическое, этнографическое, языковедческое и историческое свидетельство о судьбах населения сербских земель, охватываемых османскими переписями. Что же касается сербских источников, женские имена начинают встречаться в сколько-нибудь значительной мере только в помянниках более позднего времени (16–17 в.), тогда как старшие монастырские грамоты фиксируют почти исключительно – мужские. Османская перепись 1516 г. насчитывает имена 942-х женщин-вдов, стоявших во главе дома, т.к. в хозяйстве по той или иной причине отсутствовали взрослые мужчины. Их имена наглядно показывают, что среди населения Смедеревского санджака – а то же самое отмечается в остальных областях, обитаемых сербами – использовалась древняя, славянская (сербская) антропонимика, в значительной мере преобладавшая над христианской. PB - Београд : Институт за српски језик САНУ PB - Београд : Српска академија наука и уметности T2 - Јужнословенски филолог T1 - Српска женска имена на почетку 16. века (на основу пописа Смедеревског санџака из 1516. године) T1 - Сербские женские имена в начале 16-го века (на материале переписи населения Смедеревского санджака 1516 г.) T1 - Serbian Feminine Names in the Early 16th Century (Based on the 1516 Census of the Smederevo Sanjak) SP - 33 EP - 57 VL - 73 IS - 1-2 DO - 10.2298/JFI1702033J UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6440 ER -
@article{ author = "Јовановић, Гордана М. and Катић, Срђан Д. and Јаковљевић, Александар М.", year = "2017", abstract = "Српска женска имена од домаћих извора у већој мери бележе тек поменици 16–17. века, док их у владарским повељама из ранијег доба практично и нема. Први извори где су она масовно посведочена су турски пописи (tapu tahrir defteri) 15–16. века, који тиме пружају важно и значајно социолошко, етнографско и историјско сведочанство о становништву одређених српских области. У овом раду обрађује се грађа садржана у дефтеру Смедеревског санџака из 1516. године, укупно 942 потврде за 144 женска имена., A large number of feminine names can be found in Ottoman census books (defters). These anthroponymic materials provide important sociological, ethnographic, linguistic and historical evidence of the population of Serbian areas included in the census. As for the Serbian sources, feminine names start to appear largely in the commemoration books (pomenici) of a later date (16th–17th centuries), whereas the earlier monastery charters almost exclusively list masculine names. The 1516 Ottoman Census contains the names of 942 women – widows who were taxpayers, because, for one reason or another, there were no males in their households. Their names undeniably show that the population in the Smederevo Sanjak – and the same phenomenon may also be observed in other areas populated by the Serbs – relied on the ancient Slavic (Serbian) onomasticon, which significantly prevailed over Christian names., Переписные списки (дефтеры) османского периода содержат довольно большое количество женских имён. Этот важный антропонимический материал представляет собой ценное социологическое, этнографическое, языковедческое и историческое свидетельство о судьбах населения сербских земель, охватываемых османскими переписями. Что же касается сербских источников, женские имена начинают встречаться в сколько-нибудь значительной мере только в помянниках более позднего времени (16–17 в.), тогда как старшие монастырские грамоты фиксируют почти исключительно – мужские. Османская перепись 1516 г. насчитывает имена 942-х женщин-вдов, стоявших во главе дома, т.к. в хозяйстве по той или иной причине отсутствовали взрослые мужчины. Их имена наглядно показывают, что среди населения Смедеревского санджака – а то же самое отмечается в остальных областях, обитаемых сербами – использовалась древняя, славянская (сербская) антропонимика, в значительной мере преобладавшая над христианской.", publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Јужнословенски филолог", title = "Српска женска имена на почетку 16. века (на основу пописа Смедеревског санџака из 1516. године), Сербские женские имена в начале 16-го века (на материале переписи населения Смедеревского санджака 1516 г.), Serbian Feminine Names in the Early 16th Century (Based on the 1516 Census of the Smederevo Sanjak)", pages = "33-57", volume = "73", number = "1-2", doi = "10.2298/JFI1702033J", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6440" }
Јовановић, Г. М., Катић, С. Д.,& Јаковљевић, А. М.. (2017). Српска женска имена на почетку 16. века (на основу пописа Смедеревског санџака из 1516. године). in Јужнословенски филолог Београд : Институт за српски језик САНУ., 73(1-2), 33-57. https://doi.org/10.2298/JFI1702033J https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6440
Јовановић ГМ, Катић СД, Јаковљевић АМ. Српска женска имена на почетку 16. века (на основу пописа Смедеревског санџака из 1516. године). in Јужнословенски филолог. 2017;73(1-2):33-57. doi:10.2298/JFI1702033J https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6440 .
Јовановић, Гордана М., Катић, Срђан Д., Јаковљевић, Александар М., "Српска женска имена на почетку 16. века (на основу пописа Смедеревског санџака из 1516. године)" in Јужнословенски филолог, 73, no. 1-2 (2017):33-57, https://doi.org/10.2298/JFI1702033J ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6440 .
Related items
Showing items related by title, author, creator and subject.
-
Граматичка основа и наставци именица типа име-имена / Грамматическая основа и окончания существительных типа име — имена
Николић, Мирослав (Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2001) -
Суфикс -лија у грађењу имена становника од имена места или области
Радић, Првослав (Јужнословенски филолог, 1999) -
О грађењу имена становника у односу на имена земаља и места
Пешикан, Митар (Београд : Институт за српски језик, 1958)