О културним диjалектима у словенскоj етнолингвистици
О культурных диалектах в славянской этнолингвистике
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
У раду се разматрају основне идеjе Московске етнолингвистике на
основу неколико примера jужнословенских културно-jезичких диjалеката. Пореде се семиотички поступци издваjања одређених диjалеката
у jезику и народноj култури и образлаже поjам „културни диjалекат“.
Источна Србиjа и западна Бугарска су узете као пример за приказивање општих црта на нивоу jезичких и културних диjалеката. Запажа се
jедна од основних ареалошких законитости у посматрању лексичке jединице и одговараjућег контекста њеног функционисања. Представљена
jе шема ареала, слична конфигурациjи концентричних кругова, у чијем
центру се налази специjална терминолошка лексика, на пример – за назив дана (Мечкин дан), а што се више удаљава од условног центра, то се
ређе наилази на симболичке називе везане за медведа а остаjу веровања и обредне радње, док на ширем подручjу постоје само фолклорне
умотворине (легенде и сл.) везане за Св. Андриjу коjи jаше медведа. На
краjу се даjе опис географске позадине у етнолингвисти...чком речнику
„Словенске старине“, коjи jе иначе усмерен на реконструкциjу старе
словенске културе уз помоћ лингвистичких метода проучавања народне културе, односно истраживања вербалног израза за низ културних
вредности (лексиколошких и фразеолошких jединица).
In the article the author considers the basic ideas of the Moscow ethnolinguistic
school on the basis of several examples from the South Slavic cultural dialects. The
methods are similar to the technique of isolating certain linguistic dialects and cultural
dialects; much attention is paid to јustification of the concept “cultural dialect.”
Eastern Serbia and western Bulgaria were taken as an example for the analysis of dialects
based on phonetic, grammatical features and those that are observed in folk culture
and which are reflected in its terminological vocabulary. Research was carried out
into one of the main arealogical regularities that is linked to the interaction between cultural
and language contexts of its functioning (in the sphere of beliefs and rituals, in
folklore texts – legends, stories about encounters with supernatural beings, etc.). For
example, “bear’s day” shows the areal scheme of concentric circles, according to which
the central place belongs to the t...erminological vocabulary, as far as the distance from
the center is concerned, there are only rituals and beliefs associated with the “bear”
symbols of the holiday, and the wide range covers the extent of the legend of St. Andrew
riding a bear. The paper concludes with a description of the geographic background
in the ethnolinguistic dictionary Slavic Antiquities, whose main purpose is a reconstruction
of old Slavic culture aided by the linguistic method of study of folk culture,
i.e. the study of verbal expressions for a number of cultural phenomena (lexical and
phraseological items).
В настоящей статье автор рассматривает основные постулаты Московской
этнолингвистической школы на основе многочисленных примеров из южнославянских культурных диалектов. Устанавливаются аналогии в методике выделения
собственно лингвистических диалектов языка и культурных диалектов; большое
внимание уделяется обоснованию понятия «культурный диалект». Сербско-болгарское пограничье берется в качестве примера для анализа диалекта на базе фонетических, грамматических признаков и тех, которые отмечаются в народной
культуре и отражающей ее терминологической лексике. Подробно анализируется одна из основных ареалогических закономерностей взаимодействия культурной
лексики и контекстов ее функционирования (в сфере верований и обрядов, в фольклорных текстах – легендах, быличках и т.д.). На примере «медвежьего праздника»
показана ареальная схема концентрических кругов, в соответствии с которой центральное место занимает терминологическая лексика, а по мере удаления от центра бытуют лишь обряды... и верования, связанные с «медвежьей» символикой
праздника, и самый широкий круг охватывает распространение легенды о св.
Андрее, оседлавшем медведя. В заключение рассматривается географический
аспект этнолингвистического словаря «Славянские древности», направленного
на реконструкцию древней славянской народной культуры с помощью применения к изучению народной культуры лингвистических (семиотических) методов,
а также на основе исследования вербальной стороны ряда культурных феноменов – лексических и фразеологических единиц.
Кључне речи:
етнолингвистика / этнолингвистика / ethnolinguistics / диалектология / ареалогия / южнославянские языки / восточная Сербия / западная Болгария / культурный диалект / славянские древности / диjалектологиjа / ареалогиjа / јужнословенски jезици / источна Србиjа / западна Бугарска / културни диjалекат / словенске старине / dialectology / arealogy / South Slavic languages / eastern Serbia / western Bulgaria / cultural dialect / Slavic antiquitiesИзвор:
Јужнословенски филолог, 2016, 72, 3-4, 9-26Издавач:
- Београд : Институт за српски језик САНУ
- Београд : Српска академија наука и уметности
TY - JOUR AU - Плотникова, Анна А. PY - 2016 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6435 AB - У раду се разматрају основне идеjе Московске етнолингвистике на основу неколико примера jужнословенских културно-jезичких диjалеката. Пореде се семиотички поступци издваjања одређених диjалеката у jезику и народноj култури и образлаже поjам „културни диjалекат“. Источна Србиjа и западна Бугарска су узете као пример за приказивање општих црта на нивоу jезичких и културних диjалеката. Запажа се jедна од основних ареалошких законитости у посматрању лексичке jединице и одговараjућег контекста њеног функционисања. Представљена jе шема ареала, слична конфигурациjи концентричних кругова, у чијем центру се налази специjална терминолошка лексика, на пример – за назив дана (Мечкин дан), а што се више удаљава од условног центра, то се ређе наилази на симболичке називе везане за медведа а остаjу веровања и обредне радње, док на ширем подручjу постоје само фолклорне умотворине (легенде и сл.) везане за Св. Андриjу коjи jаше медведа. На краjу се даjе опис географске позадине у етнолингвистичком речнику „Словенске старине“, коjи jе иначе усмерен на реконструкциjу старе словенске културе уз помоћ лингвистичких метода проучавања народне културе, односно истраживања вербалног израза за низ културних вредности (лексиколошких и фразеолошких jединица). AB - In the article the author considers the basic ideas of the Moscow ethnolinguistic school on the basis of several examples from the South Slavic cultural dialects. The methods are similar to the technique of isolating certain linguistic dialects and cultural dialects; much attention is paid to јustification of the concept “cultural dialect.” Eastern Serbia and western Bulgaria were taken as an example for the analysis of dialects based on phonetic, grammatical features and those that are observed in folk culture and which are reflected in its terminological vocabulary. Research was carried out into one of the main arealogical regularities that is linked to the interaction between cultural and language contexts of its functioning (in the sphere of beliefs and rituals, in folklore texts – legends, stories about encounters with supernatural beings, etc.). For example, “bear’s day” shows the areal scheme of concentric circles, according to which the central place belongs to the terminological vocabulary, as far as the distance from the center is concerned, there are only rituals and beliefs associated with the “bear” symbols of the holiday, and the wide range covers the extent of the legend of St. Andrew riding a bear. The paper concludes with a description of the geographic background in the ethnolinguistic dictionary Slavic Antiquities, whose main purpose is a reconstruction of old Slavic culture aided by the linguistic method of study of folk culture, i.e. the study of verbal expressions for a number of cultural phenomena (lexical and phraseological items). AB - В настоящей статье автор рассматривает основные постулаты Московской этнолингвистической школы на основе многочисленных примеров из южнославянских культурных диалектов. Устанавливаются аналогии в методике выделения собственно лингвистических диалектов языка и культурных диалектов; большое внимание уделяется обоснованию понятия «культурный диалект». Сербско-болгарское пограничье берется в качестве примера для анализа диалекта на базе фонетических, грамматических признаков и тех, которые отмечаются в народной культуре и отражающей ее терминологической лексике. Подробно анализируется одна из основных ареалогических закономерностей взаимодействия культурной лексики и контекстов ее функционирования (в сфере верований и обрядов, в фольклорных текстах – легендах, быличках и т.д.). На примере «медвежьего праздника» показана ареальная схема концентрических кругов, в соответствии с которой центральное место занимает терминологическая лексика, а по мере удаления от центра бытуют лишь обряды и верования, связанные с «медвежьей» символикой праздника, и самый широкий круг охватывает распространение легенды о св. Андрее, оседлавшем медведя. В заключение рассматривается географический аспект этнолингвистического словаря «Славянские древности», направленного на реконструкцию древней славянской народной культуры с помощью применения к изучению народной культуры лингвистических (семиотических) методов, а также на основе исследования вербальной стороны ряда культурных феноменов – лексических и фразеологических единиц. PB - Београд : Институт за српски језик САНУ PB - Београд : Српска академија наука и уметности T2 - Јужнословенски филолог T1 - О културним диjалектима у словенскоj етнолингвистици T1 - О культурных диалектах в славянской этнолингвистике T1 - On Cultural Dialects in Slavic Ethnolinguistics SP - 9 EP - 26 VL - 72 IS - 3-4 DO - 10.2298/JFI1604009P UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6435 ER -
@article{ author = "Плотникова, Анна А.", year = "2016", abstract = "У раду се разматрају основне идеjе Московске етнолингвистике на основу неколико примера jужнословенских културно-jезичких диjалеката. Пореде се семиотички поступци издваjања одређених диjалеката у jезику и народноj култури и образлаже поjам „културни диjалекат“. Источна Србиjа и западна Бугарска су узете као пример за приказивање општих црта на нивоу jезичких и културних диjалеката. Запажа се jедна од основних ареалошких законитости у посматрању лексичке jединице и одговараjућег контекста њеног функционисања. Представљена jе шема ареала, слична конфигурациjи концентричних кругова, у чијем центру се налази специjална терминолошка лексика, на пример – за назив дана (Мечкин дан), а што се више удаљава од условног центра, то се ређе наилази на симболичке називе везане за медведа а остаjу веровања и обредне радње, док на ширем подручjу постоје само фолклорне умотворине (легенде и сл.) везане за Св. Андриjу коjи jаше медведа. На краjу се даjе опис географске позадине у етнолингвистичком речнику „Словенске старине“, коjи jе иначе усмерен на реконструкциjу старе словенске културе уз помоћ лингвистичких метода проучавања народне културе, односно истраживања вербалног израза за низ културних вредности (лексиколошких и фразеолошких jединица)., In the article the author considers the basic ideas of the Moscow ethnolinguistic school on the basis of several examples from the South Slavic cultural dialects. The methods are similar to the technique of isolating certain linguistic dialects and cultural dialects; much attention is paid to јustification of the concept “cultural dialect.” Eastern Serbia and western Bulgaria were taken as an example for the analysis of dialects based on phonetic, grammatical features and those that are observed in folk culture and which are reflected in its terminological vocabulary. Research was carried out into one of the main arealogical regularities that is linked to the interaction between cultural and language contexts of its functioning (in the sphere of beliefs and rituals, in folklore texts – legends, stories about encounters with supernatural beings, etc.). For example, “bear’s day” shows the areal scheme of concentric circles, according to which the central place belongs to the terminological vocabulary, as far as the distance from the center is concerned, there are only rituals and beliefs associated with the “bear” symbols of the holiday, and the wide range covers the extent of the legend of St. Andrew riding a bear. The paper concludes with a description of the geographic background in the ethnolinguistic dictionary Slavic Antiquities, whose main purpose is a reconstruction of old Slavic culture aided by the linguistic method of study of folk culture, i.e. the study of verbal expressions for a number of cultural phenomena (lexical and phraseological items)., В настоящей статье автор рассматривает основные постулаты Московской этнолингвистической школы на основе многочисленных примеров из южнославянских культурных диалектов. Устанавливаются аналогии в методике выделения собственно лингвистических диалектов языка и культурных диалектов; большое внимание уделяется обоснованию понятия «культурный диалект». Сербско-болгарское пограничье берется в качестве примера для анализа диалекта на базе фонетических, грамматических признаков и тех, которые отмечаются в народной культуре и отражающей ее терминологической лексике. Подробно анализируется одна из основных ареалогических закономерностей взаимодействия культурной лексики и контекстов ее функционирования (в сфере верований и обрядов, в фольклорных текстах – легендах, быличках и т.д.). На примере «медвежьего праздника» показана ареальная схема концентрических кругов, в соответствии с которой центральное место занимает терминологическая лексика, а по мере удаления от центра бытуют лишь обряды и верования, связанные с «медвежьей» символикой праздника, и самый широкий круг охватывает распространение легенды о св. Андрее, оседлавшем медведя. В заключение рассматривается географический аспект этнолингвистического словаря «Славянские древности», направленного на реконструкцию древней славянской народной культуры с помощью применения к изучению народной культуры лингвистических (семиотических) методов, а также на основе исследования вербальной стороны ряда культурных феноменов – лексических и фразеологических единиц.", publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Јужнословенски филолог", title = "О културним диjалектима у словенскоj етнолингвистици, О культурных диалектах в славянской этнолингвистике, On Cultural Dialects in Slavic Ethnolinguistics", pages = "9-26", volume = "72", number = "3-4", doi = "10.2298/JFI1604009P", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6435" }
Плотникова, А. А.. (2016). О културним диjалектима у словенскоj етнолингвистици. in Јужнословенски филолог Београд : Институт за српски језик САНУ., 72(3-4), 9-26. https://doi.org/10.2298/JFI1604009P https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6435
Плотникова АА. О културним диjалектима у словенскоj етнолингвистици. in Јужнословенски филолог. 2016;72(3-4):9-26. doi:10.2298/JFI1604009P https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6435 .
Плотникова, Анна А., "О културним диjалектима у словенскоj етнолингвистици" in Јужнословенски филолог, 72, no. 3-4 (2016):9-26, https://doi.org/10.2298/JFI1604009P ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6435 .