Именички англицизми на -ер у српском језику
Nominal Anglicisms in -er in Serbian
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
За анализу су одабрани англицизми на -ер због њихове значајне заступљености у српском језику, у који улазе углавном као оправдани англицизми попуњавајући лексичке празнине или уносећи нове значењске
нијансе. У раду су приказани начини њиховог уласка у лексички систем
српског језика: а) као изоловане јединице, б) заједно са другим англицизмима са којима су у творбено-семантичкој вези или в) заједно са
адаптираном мотивном речју и другим дериватима. Начин уласка позајмљеница у језик прималац веома је важан и у директној је вези са
концептуалном и идеографском вредношћу које заједно са ознаком/ознакама улазе у језик. Одабраним примерима илустроване су семантичке и деривационе специфичности ових јединица, на основу којих је процењен и степен њихове интегрисаности у систем српског језика. Као посебан показатељ интегрисаности у језик прималац, сагледани су и парадигматски односи које ове јединице успостављају са другим англицизмима и домаћим или одомаћеним јединицама.
This paper gives an account of morphological-derivational and semantic characteristics
of the nominal Anglicisms ending in -er, how they entered the Serbian language,
the degree of their integration and their place in the lexicon. Typically, those are
nouns pertaining to the nomina agentis, nomina professionis and nomina instrumenti
categories, which belong to the general wordstock or the terminological systems. They
are mainly obvious and justified Anglicisms which are highly integrated into the language.
The analysis shows that these units enter Serbian isolatedly (broker, revolver,
brauzer) or together with other semantically or derivationally related Anglicisms (pejdžer
– pejdžing, kidnapovati – kidnaper, džogirati – džoger – džoging). The Anglicisms
ending in -er which entered Serbian isolatedly are usually not subject to further
derivation as a form of secondary adaptation. On the other hand, if the Anglicisms enter
as parts of a series, every member has the capacity f...or derivation varieties, e.g. skenirati
[skener] > skeniranje, tenis [teniser] > teniski, teniser > teniserski, teniserka.
The extent to which these Anglicisms are integrated into the system of the recipient
language is confirmed by their capacity for further semantic variations (using
different mechanisms), and reflects on their tendency to form paradigmatic relations
with native and nativized units.
Кључне речи:
англицизми на -ер / англицизмы на -ер / nominal Anglicisms in -er / начин уласка у српски језик / интеграција / the manner in which the words enter the Serbian language / integration / способ проникновения в сербский язык / интеграцияИзвор:
Јужнословенски филолог, 2015, 71, 3-4, -67Издавач:
- Београд : Институт за српски језик САНУ
- Београд : Српска академија наука и уметности
Финансирање / пројекти:
- Стандардни српски језик: синтаксичка, семантичка и прагматичка истраживања (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-178004)
TY - JOUR AU - Штасни, Гордана Р. AU - Штрбац, Гордана Р. PY - 2015 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6424 AB - За анализу су одабрани англицизми на -ер због њихове значајне заступљености у српском језику, у који улазе углавном као оправдани англицизми попуњавајући лексичке празнине или уносећи нове значењске нијансе. У раду су приказани начини њиховог уласка у лексички систем српског језика: а) као изоловане јединице, б) заједно са другим англицизмима са којима су у творбено-семантичкој вези или в) заједно са адаптираном мотивном речју и другим дериватима. Начин уласка позајмљеница у језик прималац веома је важан и у директној је вези са концептуалном и идеографском вредношћу које заједно са ознаком/ознакама улазе у језик. Одабраним примерима илустроване су семантичке и деривационе специфичности ових јединица, на основу којих је процењен и степен њихове интегрисаности у систем српског језика. Као посебан показатељ интегрисаности у језик прималац, сагледани су и парадигматски односи које ове јединице успостављају са другим англицизмима и домаћим или одомаћеним јединицама. AB - This paper gives an account of morphological-derivational and semantic characteristics of the nominal Anglicisms ending in -er, how they entered the Serbian language, the degree of their integration and their place in the lexicon. Typically, those are nouns pertaining to the nomina agentis, nomina professionis and nomina instrumenti categories, which belong to the general wordstock or the terminological systems. They are mainly obvious and justified Anglicisms which are highly integrated into the language. The analysis shows that these units enter Serbian isolatedly (broker, revolver, brauzer) or together with other semantically or derivationally related Anglicisms (pejdžer – pejdžing, kidnapovati – kidnaper, džogirati – džoger – džoging). The Anglicisms ending in -er which entered Serbian isolatedly are usually not subject to further derivation as a form of secondary adaptation. On the other hand, if the Anglicisms enter as parts of a series, every member has the capacity for derivation varieties, e.g. skenirati [skener] > skeniranje, tenis [teniser] > teniski, teniser > teniserski, teniserka. The extent to which these Anglicisms are integrated into the system of the recipient language is confirmed by their capacity for further semantic variations (using different mechanisms), and reflects on their tendency to form paradigmatic relations with native and nativized units. PB - Београд : Институт за српски језик САНУ PB - Београд : Српска академија наука и уметности T2 - Јужнословенски филолог T1 - Именички англицизми на -ер у српском језику T1 - Nominal Anglicisms in -er in Serbian EP - 67 VL - 71 IS - 3-4 IS - 44 DO - 10.2298/JFI1470009T UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6424 ER -
@article{ author = "Штасни, Гордана Р. and Штрбац, Гордана Р.", year = "2015", abstract = "За анализу су одабрани англицизми на -ер због њихове значајне заступљености у српском језику, у који улазе углавном као оправдани англицизми попуњавајући лексичке празнине или уносећи нове значењске нијансе. У раду су приказани начини њиховог уласка у лексички систем српског језика: а) као изоловане јединице, б) заједно са другим англицизмима са којима су у творбено-семантичкој вези или в) заједно са адаптираном мотивном речју и другим дериватима. Начин уласка позајмљеница у језик прималац веома је важан и у директној је вези са концептуалном и идеографском вредношћу које заједно са ознаком/ознакама улазе у језик. Одабраним примерима илустроване су семантичке и деривационе специфичности ових јединица, на основу којих је процењен и степен њихове интегрисаности у систем српског језика. Као посебан показатељ интегрисаности у језик прималац, сагледани су и парадигматски односи које ове јединице успостављају са другим англицизмима и домаћим или одомаћеним јединицама., This paper gives an account of morphological-derivational and semantic characteristics of the nominal Anglicisms ending in -er, how they entered the Serbian language, the degree of their integration and their place in the lexicon. Typically, those are nouns pertaining to the nomina agentis, nomina professionis and nomina instrumenti categories, which belong to the general wordstock or the terminological systems. They are mainly obvious and justified Anglicisms which are highly integrated into the language. The analysis shows that these units enter Serbian isolatedly (broker, revolver, brauzer) or together with other semantically or derivationally related Anglicisms (pejdžer – pejdžing, kidnapovati – kidnaper, džogirati – džoger – džoging). The Anglicisms ending in -er which entered Serbian isolatedly are usually not subject to further derivation as a form of secondary adaptation. On the other hand, if the Anglicisms enter as parts of a series, every member has the capacity for derivation varieties, e.g. skenirati [skener] > skeniranje, tenis [teniser] > teniski, teniser > teniserski, teniserka. The extent to which these Anglicisms are integrated into the system of the recipient language is confirmed by their capacity for further semantic variations (using different mechanisms), and reflects on their tendency to form paradigmatic relations with native and nativized units.", publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Јужнословенски филолог", title = "Именички англицизми на -ер у српском језику, Nominal Anglicisms in -er in Serbian", pages = "67", volume = "71", number = "3-4, 44", doi = "10.2298/JFI1470009T", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6424" }
Штасни, Г. Р.,& Штрбац, Г. Р.. (2015). Именички англицизми на -ер у српском језику. in Јужнословенски филолог Београд : Институт за српски језик САНУ., 71(3-4). https://doi.org/10.2298/JFI1470009T https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6424
Штасни ГР, Штрбац ГР. Именички англицизми на -ер у српском језику. in Јужнословенски филолог. 2015;71(3-4):null-67. doi:10.2298/JFI1470009T https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6424 .
Штасни, Гордана Р., Штрбац, Гордана Р., "Именички англицизми на -ер у српском језику" in Јужнословенски филолог, 71, no. 3-4 (2015), https://doi.org/10.2298/JFI1470009T ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6424 .