Тле и тело у светлу искуства с бојама у говору старопланинског краја

Abstract

У раду се указује на чињеницу човек бојом именује свет око себе, али и себе самога. У раду ће бити разматрани називи где боје учестувују у номинацији простора и тла који човека окружује и називи који се односе на здравствено стање људског организма. Оно се може очитовати бојом (изгледом) појединих делова људског тела. Даје се систематизација стечених сазнања, указује се на учешће назива за боје у топонимији и микротопонимији, али и назива који показују која боја прати одређене промене у телу и на телу човека. Региструје се способност говорника да језичком сликом представе биолошке чињенице људског живота.

В работе рассматриваются прилагательные, обозначающие основ- ные цвета в сербском языке: бео, црн, плав, модар, црвен, румен, зе- лен и жут, при помощи которых характеризуется как природа, так и человек, его здоровая внешность или какая-либо форма физического, душевного и эмоционального недуга. Отмечено, что человек при по- мощи цветообозначений часто описывает как окружающий мир, так и состояние своего организма. При этом цвет чаще всего указывает на нездоровую внешность или состояние организма. Также отмечается, что некоторые прилагательные, такие, как плав и румен, обычно связа- ны с описанием здоровой и желаемой внешности человека, тогда как другие, такие, как зелен и жут, связаны с нездоровой внешностью.