Семантическая структура соматизмов в русском и сереско-хорватском языках

Abstract

Аутор анализира хијерархијску организацију система лексичко-семантичких варијаната соматизама у руском и српскохрватском језику, и то са становишта: а) одређења појма „семантичка структура речи“ и б) одређења појма „значење речи“. За оба становишта постоје различита схватања, и она се у раду анализирају. Што се значења речи тиче, аутор истиче да је најраширенија супституционална (денотативна) теорија, по којој је семема систем хијерархијски организованих сема, чему је основа компонентна анализа. Компонентна анализа је, иначе, један од најефектнијих инструмената испољавања значења речи. Тим поступком се могу анализирати и специфичне и апстрактне речи. Анализа у овом раду врши се на нивоу денотативних а не и конотативних сема. У семантичкој структури речи значења (семеме) разликују се по семемском саставу и по хијерархији. У свакој семеми се издвајају: архисеме (основна денотативна сема, тј. сема која изражава појам рода), диференцијалне семе (оне које означавају основна обележја денотата, тј. семе видског значења) и интегришуће семе (оне које се јављају као основа преименовања). Уз то, појављују се и потенцијалне семе, које се јављају само при упоређивању основног и пренесеног значења. На наведеним теоријским основама аутор упоређује разлике у семантичкој структури у руском и српскохрватском језику на примерима речи рука и реп.