Савремена лингвистичка истраживања ромских говора у Србији

Abstract

Први део рада чини преглед теренских лингвистичких истраживања ромског језика у Србији, обављаних у крајем 20. и 21. веку, организованих од стране научних институција из земаља Западне Европе. У питању су резултати укључени у онлајн лексичке и морфосинтаксичке базе, архивирани у великим универзитетским и истраживачким центрима и доступни свим лингвистима. У другом делу рада анлизирана су дисциплинарно различито усмерена истраживања ромских заједница у Србији, која обављају истраживачи из Србије, с тим да се она углавном обављају на српском језику, те прикупљен теренски материјал није подесан за лингвистичка истраживања ромског језика. Резултати малобројних, спорадичних и несистематских истраживања ромског језика у Србији најчешће нису доступни осталим истраживачима (пре свега лингвистима). У раду се, стога, скреће пажња на неопходност умрежавања научних институција у Србији, систематско спровођење теренских истраживања и потребу да се креирају корпуси ромског језика, са циљем да се установи дистрибуција ромских дијалеката и варијетета на територији Србије и омогуће њихова лингвистичка истраживања. Пример добре праксе представља рад на пројекту Језик и фолклор Рома у Књажевцу, у коме је сарадња лингвиста, локалних институција, и локалне ромске заједнице резултирала ромско-српским речником, као и развијеним моделом заштите ромског језика.

This paper provides an overview of team field linguistic research of the Romani language in Serbia, conducted in the 21st century, organized by scientific institutions from the countries of Western Europe, whose results are included in online lexical and morpho-syntactic bases, and archived in universities and research centers. The results of these researches are available to all linguists interested in the Romani language. Researchers of the academia in Serbia are conducting a large number of disciplinary heterogeneous researches of Roma communities in Serbia, with field research being conducted in the Serbian language. The collected field material is not suitable for linguistic research into the Roma language. The results of small, sporadic and non-systematic linguistic research of Romani language in Serbia are usually not available to other researchers (primarily linguists). The paper therefore draws attention to the necessity of networking of scientific institutions in Serbia, the systematically organized field research and the need to create Romani language corpus. The main goal of these researches would be creating the map of Roma dialects and varieties in the territory of Serbia and creating corpora for linguistic research of Romani language in Serbia. An example of good practice is the work on the project Romani Language and Folklore in Knjaževac, where the cooperation of linguists, local institutions and local Roma communities resulted in Romani-Serbian dictionary, as well as a model for the protection and preservation of the vulnerable Romani language.