Сеобе Милоша Црњанског: на путу између стварног и жељеног – један могући језички аспект
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
У раду се пише о томе како се свијет о коме се говори у роману Сеобе Милоша Црњанског језички представља, и то на нивоу синтаксе, реченице, како
се писац служи језиком, на плану синтаксе, у стварању умјетничког свијета и
сликању односа у њему. Познато је да је Милош Црњански писац који свјесно
и стваралачки прилазио реченици. Резултат тога његовог приступа јесте тај да
у његовом делу налазимо другачију, дотад непознату у српској књижевности
синтаксу. У раду се, дакле, покушава из овог плана показати како писац обликује реченицу у приказивању судбине српског народа и војника који се преселише под круну Аустрије, али не могу да се скрасе у равницама Паноније,
разапети између аустријске жеље да за њу ратују и буду паори на граници с
Турском и сопствене жеље да, незадовољни и повређени, потраже себи другу домовину, да се селе у Русију, бивајући у томе своме лутању почесто и у
нашем лијепом Темишвару. Овдје ће се разматрати реченице у роману Сеобе
које карактерише деагентивизација,... обезличавање, разматраће се, дакле, пасивне и неке безличне реченице.
У раду се пише о томе како се свијет о коме се говори у роману Сеобе Милоша Црњанског језички представља, и то на нивоу синтаксе, реченице, како
се писац служи језиком, на плану синтаксе, у стварању умјетничког свијета и
сликању односа у њему. Познато је да је Милош Црњански писац који свјесно
и стваралачки прилазио реченици. Резултат тога његовог приступа јесте тај да
у његовом делу налазимо другачију, дотад непознату у српској књижевности
синтаксу. У раду се, дакле, покушава из овог плана показати како писац обликује реченицу у приказивању судбине српског народа и војника који се преселише под круну Аустрије, али не могу да се скрасе у равницама Паноније,
разапети између аустријске жеље да за њу ратују и буду паори на граници с
Турском и сопствене жеље да, незадовољни и повређени, потраже себи другу домовину, да се селе у Русију, бивајући у томе своме лутању почесто и у
нашем лијепом Темишвару. Овдје ће се разматрати реченице у роману Сеобе
које карактерише деагентивизација,... обезличавање, разматраће се, дакле, пасивне и неке безличне реченице.
Keywords:
књижевно дјело / српски језик / синтакса / деагентивизација / литературное произведение / сербский язык / синтаксис / деагентивизацияSource:
Исходишта, 2015, 1, 417-428Publisher:
- Темишвар : Савез Срба у Румунији
- Ниш : Филозофски факултет
Funding / projects:
- Description and Standardisation of the Contemporary Serbian Language (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-178021)
Collections
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASATY - JOUR AU - Танасић, Срето PY - 2015 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4994 AB - У раду се пише о томе како се свијет о коме се говори у роману Сеобе Милоша Црњанског језички представља, и то на нивоу синтаксе, реченице, како се писац служи језиком, на плану синтаксе, у стварању умјетничког свијета и сликању односа у њему. Познато је да је Милош Црњански писац који свјесно и стваралачки прилазио реченици. Резултат тога његовог приступа јесте тај да у његовом делу налазимо другачију, дотад непознату у српској књижевности синтаксу. У раду се, дакле, покушава из овог плана показати како писац обликује реченицу у приказивању судбине српског народа и војника који се преселише под круну Аустрије, али не могу да се скрасе у равницама Паноније, разапети између аустријске жеље да за њу ратују и буду паори на граници с Турском и сопствене жеље да, незадовољни и повређени, потраже себи другу домовину, да се селе у Русију, бивајући у томе своме лутању почесто и у нашем лијепом Темишвару. Овдје ће се разматрати реченице у роману Сеобе које карактерише деагентивизација, обезличавање, разматраће се, дакле, пасивне и неке безличне реченице. AB - У раду се пише о томе како се свијет о коме се говори у роману Сеобе Милоша Црњанског језички представља, и то на нивоу синтаксе, реченице, како се писац служи језиком, на плану синтаксе, у стварању умјетничког свијета и сликању односа у њему. Познато је да је Милош Црњански писац који свјесно и стваралачки прилазио реченици. Резултат тога његовог приступа јесте тај да у његовом делу налазимо другачију, дотад непознату у српској књижевности синтаксу. У раду се, дакле, покушава из овог плана показати како писац обликује реченицу у приказивању судбине српског народа и војника који се преселише под круну Аустрије, али не могу да се скрасе у равницама Паноније, разапети између аустријске жеље да за њу ратују и буду паори на граници с Турском и сопствене жеље да, незадовољни и повређени, потраже себи другу домовину, да се селе у Русију, бивајући у томе своме лутању почесто и у нашем лијепом Темишвару. Овдје ће се разматрати реченице у роману Сеобе које карактерише деагентивизација, обезличавање, разматраће се, дакле, пасивне и неке безличне реченице. PB - Темишвар : Савез Срба у Румунији PB - Ниш : Филозофски факултет T2 - Исходишта T1 - Сеобе Милоша Црњанског: на путу између стварног и жељеног – један могући језички аспект SP - 417 EP - 428 VL - 1 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4994 ER -
@article{ author = "Танасић, Срето", year = "2015", abstract = "У раду се пише о томе како се свијет о коме се говори у роману Сеобе Милоша Црњанског језички представља, и то на нивоу синтаксе, реченице, како се писац служи језиком, на плану синтаксе, у стварању умјетничког свијета и сликању односа у њему. Познато је да је Милош Црњански писац који свјесно и стваралачки прилазио реченици. Резултат тога његовог приступа јесте тај да у његовом делу налазимо другачију, дотад непознату у српској књижевности синтаксу. У раду се, дакле, покушава из овог плана показати како писац обликује реченицу у приказивању судбине српског народа и војника који се преселише под круну Аустрије, али не могу да се скрасе у равницама Паноније, разапети између аустријске жеље да за њу ратују и буду паори на граници с Турском и сопствене жеље да, незадовољни и повређени, потраже себи другу домовину, да се селе у Русију, бивајући у томе своме лутању почесто и у нашем лијепом Темишвару. Овдје ће се разматрати реченице у роману Сеобе које карактерише деагентивизација, обезличавање, разматраће се, дакле, пасивне и неке безличне реченице., У раду се пише о томе како се свијет о коме се говори у роману Сеобе Милоша Црњанског језички представља, и то на нивоу синтаксе, реченице, како се писац служи језиком, на плану синтаксе, у стварању умјетничког свијета и сликању односа у њему. Познато је да је Милош Црњански писац који свјесно и стваралачки прилазио реченици. Резултат тога његовог приступа јесте тај да у његовом делу налазимо другачију, дотад непознату у српској књижевности синтаксу. У раду се, дакле, покушава из овог плана показати како писац обликује реченицу у приказивању судбине српског народа и војника који се преселише под круну Аустрије, али не могу да се скрасе у равницама Паноније, разапети између аустријске жеље да за њу ратују и буду паори на граници с Турском и сопствене жеље да, незадовољни и повређени, потраже себи другу домовину, да се селе у Русију, бивајући у томе своме лутању почесто и у нашем лијепом Темишвару. Овдје ће се разматрати реченице у роману Сеобе које карактерише деагентивизација, обезличавање, разматраће се, дакле, пасивне и неке безличне реченице.", publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Филозофски факултет", journal = "Исходишта", title = "Сеобе Милоша Црњанског: на путу између стварног и жељеног – један могући језички аспект", pages = "417-428", volume = "1", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4994" }
Танасић, С.. (2015). Сеобе Милоша Црњанског: на путу између стварног и жељеног – један могући језички аспект. in Исходишта Темишвар : Савез Срба у Румунији., 1, 417-428. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4994
Танасић С. Сеобе Милоша Црњанског: на путу између стварног и жељеног – један могући језички аспект. in Исходишта. 2015;1:417-428. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4994 .
Танасић, Срето, "Сеобе Милоша Црњанског: на путу између стварног и жељеног – један могући језички аспект" in Исходишта, 1 (2015):417-428, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4994 .