Од суште истине до суштога (прилог лексичко-семантичком опису придева сушти)
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Поред значења придева сушти која се у неутралној употреби реализују у одређеним везаним спојевима (нпр. сушта истина, сушта супротност, сушти отац), у богословским контекстима придев сушти употребљава се у атрибутској служби уз Господа, а његов појмовни еквивалент другим речима исказује се изразом ‘који јесте’: Трезвење и неамбициозност ... су и ограда од уметникове релативизације ... самога Јеванђеља Суштога Господа Исуса Христа (Перовић 2011: 46), односно ‘онај који јесте’ уколико је придев употребљен у именичкој служби: ''Љубопитујући о природи Суштог (Оног Који јесте), не заустављај се на томе шта Он није, већ ономе што Он није додај и оно што Он јесте.'' Иако је у савременим текстовима српског православног богословља употреба придева сушти врло фреквентна, у описним речницима савременог српског језика (двама Матичиним речницима, вишетомном и једнотомном), осим квалификатора цсл. који упућује на црквенословенско порекло речи, употреба придева сушти у примарном, религијском значењу ...са партиципском функцијом „који јесте”, као и са именичком функцијом „онај који јесте” за именовање самог Господа – Сушти, није илустрована примерима нити је то значење у њима дато. У раду је предложено да предлажемо да речи попут придева сушти, које и по пореклу и по комуникативној функцији примарно припадају црквеном језику, у описним речницима српског језика буду обрађене тако што ће се прво описати примарно – у овом случају специјално, терминолошко – значење, а тек потом дати изведена, секундарна значења на нивоу општеупотребног језика. Поред тога што ће се на тај начин уз опис терминолошког значења придева сушти указати на његову примарну употребу у систему функционалних стилова српског језика, навођењем изведених значења после терминолошког пружиће се још један пример детерминологизације специјалне лексике као једног од начина настанка полисемије у савременом српском језику.
Keywords:
придев сушти / Сушти / партицип / богословље / српски језикSource:
Језик данас, 2017, 13, 9, 16-19Publisher:
- Нови Сад : Матица српска
Collections
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASATY - JOUR AU - Јовановић, Владан PY - 2017 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4707 AB - Поред значења придева сушти која се у неутралној употреби реализују у одређеним везаним спојевима (нпр. сушта истина, сушта супротност, сушти отац), у богословским контекстима придев сушти употребљава се у атрибутској служби уз Господа, а његов појмовни еквивалент другим речима исказује се изразом ‘који јесте’: Трезвење и неамбициозност ... су и ограда од уметникове релативизације ... самога Јеванђеља Суштога Господа Исуса Христа (Перовић 2011: 46), односно ‘онај који јесте’ уколико је придев употребљен у именичкој служби: ''Љубопитујући о природи Суштог (Оног Који јесте), не заустављај се на томе шта Он није, већ ономе што Он није додај и оно што Он јесте.'' Иако је у савременим текстовима српског православног богословља употреба придева сушти врло фреквентна, у описним речницима савременог српског језика (двама Матичиним речницима, вишетомном и једнотомном), осим квалификатора цсл. који упућује на црквенословенско порекло речи, употреба придева сушти у примарном, религијском значењу са партиципском функцијом „који јесте”, као и са именичком функцијом „онај који јесте” за именовање самог Господа – Сушти, није илустрована примерима нити је то значење у њима дато. У раду је предложено да предлажемо да речи попут придева сушти, које и по пореклу и по комуникативној функцији примарно припадају црквеном језику, у описним речницима српског језика буду обрађене тако што ће се прво описати примарно – у овом случају специјално, терминолошко – значење, а тек потом дати изведена, секундарна значења на нивоу општеупотребног језика. Поред тога што ће се на тај начин уз опис терминолошког значења придева сушти указати на његову примарну употребу у систему функционалних стилова српског језика, навођењем изведених значења после терминолошког пружиће се још један пример детерминологизације специјалне лексике као једног од начина настанка полисемије у савременом српском језику. PB - Нови Сад : Матица српска T2 - Језик данас T1 - Од суште истине до суштога (прилог лексичко-семантичком опису придева сушти) SP - 16 EP - 19 VL - 13 IS - 9 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4707 ER -
@article{ author = "Јовановић, Владан", year = "2017", abstract = "Поред значења придева сушти која се у неутралној употреби реализују у одређеним везаним спојевима (нпр. сушта истина, сушта супротност, сушти отац), у богословским контекстима придев сушти употребљава се у атрибутској служби уз Господа, а његов појмовни еквивалент другим речима исказује се изразом ‘који јесте’: Трезвење и неамбициозност ... су и ограда од уметникове релативизације ... самога Јеванђеља Суштога Господа Исуса Христа (Перовић 2011: 46), односно ‘онај који јесте’ уколико је придев употребљен у именичкој служби: ''Љубопитујући о природи Суштог (Оног Који јесте), не заустављај се на томе шта Он није, већ ономе што Он није додај и оно што Он јесте.'' Иако је у савременим текстовима српског православног богословља употреба придева сушти врло фреквентна, у описним речницима савременог српског језика (двама Матичиним речницима, вишетомном и једнотомном), осим квалификатора цсл. који упућује на црквенословенско порекло речи, употреба придева сушти у примарном, религијском значењу са партиципском функцијом „који јесте”, као и са именичком функцијом „онај који јесте” за именовање самог Господа – Сушти, није илустрована примерима нити је то значење у њима дато. У раду је предложено да предлажемо да речи попут придева сушти, које и по пореклу и по комуникативној функцији примарно припадају црквеном језику, у описним речницима српског језика буду обрађене тако што ће се прво описати примарно – у овом случају специјално, терминолошко – значење, а тек потом дати изведена, секундарна значења на нивоу општеупотребног језика. Поред тога што ће се на тај начин уз опис терминолошког значења придева сушти указати на његову примарну употребу у систему функционалних стилова српског језика, навођењем изведених значења после терминолошког пружиће се још један пример детерминологизације специјалне лексике као једног од начина настанка полисемије у савременом српском језику.", publisher = "Нови Сад : Матица српска", journal = "Језик данас", title = "Од суште истине до суштога (прилог лексичко-семантичком опису придева сушти)", pages = "16-19", volume = "13", number = "9", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4707" }
Јовановић, В.. (2017). Од суште истине до суштога (прилог лексичко-семантичком опису придева сушти). in Језик данас Нови Сад : Матица српска., 13(9), 16-19. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4707
Јовановић В. Од суште истине до суштога (прилог лексичко-семантичком опису придева сушти). in Језик данас. 2017;13(9):16-19. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4707 .
Јовановић, Владан, "Од суште истине до суштога (прилог лексичко-семантичком опису придева сушти)" in Језик данас, 13, no. 9 (2017):16-19, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4707 .