Performance of Musical Scale in Traditional Vocal Homophony: Lithuanian Examples

Abstract

Acoustical measurements of pitches in a dozen songs exemplifying the Lithuanian traditional vocal homophony were carried out. Several phenomena were revealed. First, the entire scales experience gradual transposition (rise) from the beginning to the end of the song performances. Second, the transposition is supplemented with the gradual shrinking of the musical scales (the intervals become narrower). Third, the intonations of the scale degrees are dynamic, i.e. they depend on the musical (both melodic and harmonic) contexts. Fourth, the versions of musical scales work as certain markers for the idiolects (further studies could show if this might be extrapolated to the realm of dialects). All these insights raise issues about the perceptual qualities of the musical scales and their manifestations in the performance.

Текст разматра питање музичке скале: одступања / раскорак / противречност између приступа концепту лествице и проблеме акустичко-перцептуалне природе у вези с њима (углавном флексибилна интонација и резултирајућа „правила извођења”). Представљене су основе литванске традиционалне вокалне хомофоније. Оформљена су два узорка, од којих сваки садржи по пет снимака извођења песама. Један узорак литванске традиционалне вокалне хомофоније потиче из Аукштаитије (источног дијалекта), а други из Дзукије (југоисточног дијалекта). Још две укључене песме су на специфичном аукштаитијском поддијалекту. Реч је о техникама и проблемима акустичких мерења тонских висина. Спроведена су тонска мерења висина у десетинама песама. Након генерализовања / сумирања резултата, откривено је неколико феномена. Прво, читаве лествице су у процесу постепене (узлазне) транспозиције од почетка до краја извођења песме. Друго, транспозиција је допуњена поступним сажимањем музичких скала: интервали постају ужи како горњи ступњеви скале досежу поступно до горњег дела вокалног амбитуса, који није удобан за продукцију гласа. Треће, интонације ступњева скале су динамичне, тј. зависе од музичког (и мелодијског и хармонског) контекста. На пример, у неким случајевима, интонација ступњева скале зависи од тога у којој се вокалној дијади дати ступањ појављује. Други пример: интонација трећег ступња може значајно зависити и од мелодијског обрасца којем припада и од трајања тонске висине (што првенствено значи разлику између стуктурног и кратког орнаменталног тона). За ухо слушаоца са Запада, то украшава мелодију специфичним смењивањем „слатко-киселе” дурско-молске тоналности. Четврто, верзије музичких скала функционишу као маркери идиолеката – конкретно, реч је о светлим и тамним верзијама скала налик дурској. Идеја таквих верзија може се, евентуално, извести у домену дијалеката. Сви ови увиди отварају питања перцептивних својстава музичких скала и њихових манифестација у извођењу. Музичке скале привлаче пажњу етномузиколога од самог настанка компаративне музикологије. Та пажња је вероватно најчешће усмеравана ка специфичним „егзотичним” скалама због њихове концепције и интервала потпуно другачијих од оних у западној уметничкој музици. У том погледу, западне традиционалне музичке културе су разматране генерално као више или мање сродне њиховим „развијеним парњацима” у високој култури (макар у погледу конститутивних интервала), отуда и као не толико интересантне за истраживаче. Појавио се и одређени број студија који пориче преовлађујући став. Актуелно истраживање продужава овај алтернативни ток и илуструје питања музичких скала путем феномена које налазимо у литванској традиционалној вокалној хомофонији.