Институционализација етнокореологије у Србији: заоставштина Љубице Јанковић у Музиколошком институту САНУ

Abstract

У Музиколошком институту САНУ чува се од 1964. године службена архива академика Љубице Јанковић, етнокореолога, настала током њеног рада у Етнографском музеју у Београду (1939–1951). Заоставштина садржи документацију о раду Одсека народних игара Етнографског музеја у Београду и обимне и разноврсне материјале о народним играма у Југославији из прве половине двадесетог века. Део архивске документације који се односи на формирање и деловање Одсека, односно најважнији списи везани за стратегију проучавањa и заштитe народних игара, представља се овом приликом ради доприноса историји етнокореологије у Србији, а поводом вишеструког јубилеја сестара Љубице и Данице Јанковић.

Since 1964, the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts has been cherishing the offcial archive of the academician Ljubica Janković, ethnochoreologist, which originates from her service at the Ethnographic Museum in Belgrade (1939–1951). The legacy contains documentation about the activity of the Folk Dance Section of the Ethnographic Museum in Belgrade, and extensive data on folk dances in Yugoslavia from the frst half of the twentieth century. This paper presents part of the archival documentation relating to the establishment and activity of the Folk Dance Section. It was the frst state institution to collect primary and secondary research sources relating to folk dance structure and to the social context of a rural dance practice. Apart from that, it was the institution for education on folk dance preservation and staging. The focus of the paper is on the fundamental documents of ethnochoreological cultural and research policy in Serbia, manuscripts The Draft for Work at the Folk Dance Section of the Ethnographic Museum in Belgrade [Нацрт за рад у Отсеку народних игара при Етнографском музеју у Београду] (1939) and The Program for Work at the Department for Intangible Culture with the Sections: 1) Folk Dances and Folk Music; 2) Folk Literature; 3) Folk Art and Ornamentation; 4) Folk Customs and Religion; 5) Folk Medicine [Програм рада у Одељењу за духовну културу са Отсецима: 1) за народне игре и народну музику; 2) за народну књижевност; 3) за народну ликовну уметност и орнаментику; 4) за народне обичаје и веру; 5) за народну медицину] (1946). The aim of this study is to contribute to the history of ethnochoreology in Serbia by introducing the ideas of Ljubica Janković concerning folk dance research and preservation strategies because of their importance for the interpretation of numerous ethnochoreological and ethnomusicological theoretical and analytical results, mostly achieved in cooperation with her sister, Danica Janković. In addition, we indicate the applicability of the frst offcial ethnochoreological ideas for current folk dance research in Serbia.