“Music for Millions”. János Maróthy and Academic Research on Popular Music in Socialist Hungary

Abstract

In this paper I demonstrate the changes in János Maróthy’s aesthetic and political attitudes towards popular music. Being an internationally acknowledged Marxist musicologist, Maróthy found employment in many important musical institutions, in the framework of which he not only had an overview of the events of Hungarian popular music, but with his presentations and articles, in the 1950s and early 1960s he also exerted a considerable influence on them. Using archival data and media coverage, I examine Maróthy’s key texts which demanded a revision in the matter of “socialist realism” and which announced a growing attention and tolerance towards the musical products of Western “mass culture”: jazz and pop-rock. His work shows how popular music became a part of academic research in Socialist Hungary.

У овом раду разматрам делатност Јаноша Маротија (1925–2001) и промене његових естетичких и политичких ставова у односу на популарну музику, у периоду од краја четрдесетих до почетка седамдесетих година ХХ века. Као међународно признат музиколог марксистичке оријентације, Мароти је радио у многим значајним музичким институцијама, које су му пружале платформу са које је могао не само да прати догађања у мађарској популарној музици, већ и да значајно утиче на њих, посебно путем јавних наступа и чланака објављених током педесетих и почетком шездесетих година прошлог века. При покушају реконструисања и анализирања његових естетичких и социолошких ставова, суочавамо се са Маротијевом форсираном идеолошком путањом и примећујемо да су совјетски проглас о „мирољубивом сапостојању” два кампа и промене у односима између Истока и Запада од почетка шездесетих година итекако имали утицаја на његова размишљања. На основу архивских података и сачуваних медијских записа, разматрам кључне Маротијеве текстове, из различитих раздобља његовог рада. Првенствено се бавим текстовима и скицама из шездесетих, у којима је Мароти захтевао ревизију тумачења „социјалистичког реализма” и који су најавили његову све већу пажњу и толеранцију за музичке производе западњачке масовне културе: џез и поп-рок. Тиме његови написи показују како је популарна музика постала део академских расправа у социјалистичкој Мађарској. Након 1968. године, креатори мађарске културне политике били су заинтересовани за очување дихотомије између образовања и забаве, односно, између класичне и популарне музике. На подручју музике економско-комерцијални аспект превагнуо је над идеолошким. Оваквим обртом, Јанош Мароти, који је деценијама био иницијатор и најзначајнији протагониста политичких и естетичких дискусија у вези са популарном музиком, постао је „превазиђен”, изгубио утицај и постепено нестао из јавног живота. Међутим, он је остао веран својим принципима. Захваљујући његовом деловању, проучавање популарне музике на Одсеку за социологију музике при Музиколошком институту у Будимпешти постало је могуће од 1969. године, а студије популарне музике су званично утемељене као нова научна дисциплина.