Dr. Nele Karajlić in the Framework of the “New Primitives”

Abstract

The “New Primitives” is an alternative, and later, a cultural movement that emerged in Sarajevo in the late 1970s and early 1980s; the movement officially ceased to exist in 1987. The most substantial cultural capital of the movement relates to “Zabranjeno pušenje” (“No Smoking”) band and the radio and television show Top lista nadrealista (Top List of Surrealists), while the biggest individual cultural capital lies with Nenad Janković, a phony doctor with the “erotic” pseudonym of Dr. Nele Karajlić. The subject matter of this article is the authorship and co-authorship of Dr. Nele Karajlić within the “No Smoking” band and the television show Top List of Surrealists in the cultural space of the socialist Yugoslavia during the 1980s.

Поетика антологијских пјесама Нелета Карајлића, које је изводио с бендом „Забрањено пушење”, заснива се на нефикционалном односу према друштвено-историјској стварности. Овај однос рефлектован је кроз призму „обичног” човјека, у техници објективног приповиједања у трећем лицу, из перспективе фиктивног свезнајућег наратора. Избор језика и мотиви пјесама, у којима се бави актуелним друштвено-политичким темама и на сатиричан начин односи према југословенској и постјугословенској стварности осамдесетих и деведесетих година прошлога вијека, указују на ауторову усмјереност према домаћем језичком и културном простору. На лингвистичком нивоу, његов ангажовани однос у рефлексивним пјесмама се остварује употребом различитих „језичких варијетета”, којима се прекида „хегемонија” стандардног језика. Међу „језичким варијететима” које користи, сарајевски (колоквијални) говор, те „општи жаргон” и „омладински жаргон” су нарочити спецификуми којима остварује аутентичност језичког и поетског израза. Реалистичан однос према стварности у вези је с традиционалном реалистичком нарацијом у српским епским народним пјесмама због основне структуре „књижевност као историја” (Деретић 1996). С друге стране, нефикционални однос према стварности и кршење (језичког) стандарда приближавају ауторов рад естетици панк-рока, у којој је „неозбиљност” (Prinz 2014) један од естетских идеала. Овај идеал је видљив и у другим Карајлићевим ауторским и коауторским активностима у оквиру покрета „Нови примитивизам”, као што су: а) изазивање скандала на концерту „Забрањеног пушења” и цензура као његова посљедица; б) конструкција аутентичног визуелног и језичког идентитета (кроз социолект „омладинског жаргона”) „Новог примитивца”, којим не потврђује своје поријекло и припадност (средњој) класи попут припадника других поткултурних покрета; в) вербална и визуелна комедија којом „Надреалисти” разоткривају сваку митоманију, па и сопствену; г) експериментисање у оквиру језика (неологизми, апсурдни говор). Креативни рад др Карајлића у оквиру алтернативног омладинског покрета „Нови примитивизам”, у бенду „Забрањено пушење” и телевизијском серијалу Топ листа надреалиста јесте документ једног времена, али и свједочанство о времену – критичко-сатирична демистификована нарација о комунизму и његовом крају у Југославији.