Графијска и ортографска проблематика у Друштву српске словесности

Abstract

У раду се анализирају проблеми који су у Друштву српске словесности разматрани у вези с графијом и ортографијом. Основни циљ рада јесте да осветли деловање Друштва српске словесности у овом погледу, пре свега кроз борбу мишљења чланова и сарадника Друштва о томе каквом би ћирилицом и којим правописом Срби требало да пишу. С тим у вези, анализирани су садржаји и графијско-ортографске одлике Записника седница Друштва српске словесности. Корпус истраживања чини и 17 бројева Гласника Друштва српске словесности, затим друга дела која је Друштво издало, а у којима је било речи о проблемима писма и правописа, као и необјављена грађа у виду чланака, писама и других краћих текстова, сачувана у Архиву САНУ. Посебна пажња посвећена је двама кључним проблемима – ставовима чланова Друштва према Вуковој графијско-ортографској реформи и борбом ове установе са Попечитељством просвештенија у вези са укидањем забране која се односила на штампање и унос у Србију дела писаних Вуковом реформисаном азбуком и правописом.

The work looks at problems in relation to alphabet and orthography that were contemplated within the Serbian Society of Letters (Društvo srpske slovesnosti). The purpose of the work is to shed light on the Serbian Society of Letters in this aspect, primarily on the conflict of opinions among its members and associates, about which alphabet and which orthography should be used by the Serbs. In this respect, the content as well as alphabet and orthographical characteristics of the Minutes of the sessions of the Serbian Society of Letters have been analysed. The research corpus is also made of 17 issues of the Serbian Society of Letters, along with other works published by the Society, that concerned the problems related to the alphabet and orthography, as well as unpublished material in the form of articles, letters and other short texts, preserved in the SASA Archive. Special attention has been dedicated to two key problems - positions maintained by the members of the Society towards Vuk’s alphabet and orthography reform, and this institution’s struggle with the Ministry of Education (Popečiteljstvo prosveštenija) in relation to revoking of the prohibition of printing and importing into Serbia works written using Vuk’s reformed alphabet and orthography.