Дистрибутивност и глаголска префиксација у теорији и српској и хрватској лексикографској пракси

Abstract

У првом делу рада пажња се посвећује појму дистрибутивност у дериватолошкој литератури и показује се да затечена одређења дистрибутивност понекад мешају са сличним значењима, као и да јој често придодају нијансу етапности, која није део лексичке семантике самих дистрибутива. Како би се дистрибутиви јасније разграничили од сродних догађајних типова (као што су кумулативни, мултипликативни или дивергентни догађаји), аутор предлаже да се дистрибутивност дефинише као збирни догађај који је рашчлањив на истоврсне спацијално дистанциране једноставне ситуације именоване творбеном базом. У другом делу рада разматра се когнитивна мотивисаност дистрибутивних значења префикса по-, из- и раз-. Аутор, наиме, показује да је ЗБИРНИ ЕНТИТЕТ, као основна компонента дистрибутивности, когнитивно наслоњен на МАТЕРИЈУ (песак је у исто време и материја и збир појединачних елемената), ПОВРШИНУ (простор прекривен камењем може се видети и као површина и као збир) и ДИФУЗНИ ТРАГ МАТЕРИЈЕ (простор попрскан неком материјом у исто је време и дифузно обухваћена површина и збир појединачних трагова). Та три чулна елемента чији одазивни садржај може бити појам ЗБИРНИ ЕНТИТЕТ препознају се у сликовним схемама са којима су повезани поменути префикси, из чега аутор закључује да је значење дистрибутивности одазивни образац развијен наспрам основних просторних образаца на које ти префикси указују (нпр. наспрам просторног обрасца који се уочава код глагола као исцедити сок из воћке развијен је дистрибутивни образац код глагола као изотимати све предмете генерализацијом МАТЕРИЈА > ЗБИРНИ ЕНТИТЕТ). У трећем делу рада илустровани су најчешћи начини лексикографског представљања дистрибутива у релевантним српским и хрватским речницима, и скренута је пажња на презасићеност и недовољну прецизност неких типова речничких дефиниција.

In this paper we dealt with the prefixed verbs with distributive meaning in contemporary Serbian and Croatian languages. In the Serbian and Croatian word formation literature this meaning is often related with two verb prefixes po- and iz-, but there is also a small set of distributives with the prefix raz-. First, we tried to define precisely the range of distributives on the morphological and semantic grounds. We argued that prefixed verb could be considered as distributive if its derivational base labels action which has several spatially distinguished realizations. This kind of definition covers the distributives with obligatory plural argument as well as the distributives which denote action that took place on the different spots in the same space (cf. “pootvarati sve prozore“ – “to open all windows” and “izljubiti nekome lice“ – “to kiss someone all over their face“). We found that there are several types of cognitive generalizations that could explain how the prefixes po-, iz- and raz-, all of which primarily denote some kind of physical experience, develop distributive meaning. The first generalization is from the matter to the group entity, the second is from the surface to the group entity, and the last from the diffuse trace of matter to the group entity.