Лингвистички аспекти назива јавно односно народно здравље

Abstract

У раду се са становишта језичке компетенције и србистичке лингвистке, у светлу системских језичких чињеница, разматра мотивисаност назива народно здравље у односу према јавно здравље и јавно здравство, који су по диктату политике уведени у званичну, институционалну употребу у току прве деценије XIX века. Називи јавно здравље и народно здравље, конкурентни у медицинској терминологији, размотрени су у контексту лексичког система српског језика, пре свега на семантичком потенцијалу придева народни, -а, -о и јаван, -вна, -вно, и то с обзиром на њихов међусобни однос, као и на њихове међулексем-ске односе у синтагматским спојевима и парадигматским низовима, а нарочито у односу са именицама здравље и здравство. Образложена је неоправданост увођења нових термина и установљен одговарајући регуларан термин који је у складу са нормативним принципима савременог српског језика.